Šta je anksioznost?
01Jedan od najčešćih psihičkih problema
Anksioznost se ubraja među najčešće psihičke teškoće. Oboleli žive u napetom iščekivanju da će se nešto strašno dogoditi. Crne slutnje i zebnja guše radost življenja. Ipak, delotvorna pomoć postoji!
U ovom tekstu odgovaramo na osnovno pitanje: šta je anksioznost, kada je ona normalna i korisna, a kada prelazi u poremećaj – i po kojim psihičkim i telesnim znacima to možete prepoznati.
02Normalna teskoba ima svoju funkciju
Strah i teskoba oduvek su postojali i važan su deo ljudskog postojanja. Normalni strahovi i teskobe pomažu nam da izbegnemo neugodne i opasne situacije i zato imaju „signalnu“, odnosno „alarmnu“ ili „adaptivnu“ funkciju.
Malo treme pred utakmicu oštri fokus sportiste, a blaga napetost pred prezentaciju tera preduzetnika da se dobro pripremi. Takva anksioznost dolazi, odradi svoj posao i ode.
03Strah i anksioznost: definicija
Strah je uvek vezan za određen objekat ili situaciju, a anksioznost je neodređen emocionalni doživljaj. U anksioznosti je ono što preti manje očigledno i nejasno, pa govorimo o „lebdećem strahu“.
Strah kaže: „Pazi, pas!“ Anksioznost šapuće: „Nešto bi moglo da krene naopako.“
04Kada anksioznost postaje poremećaj
Kada strahovi i teskobe počnu da dominiraju i upravljaju nečijim životom, kada ometaju porodični, društveni i poslovni život, tada govorimo o anksioznim poremećajima.
Granica nije uvek oštra, ali pomažu tri pitanja: Da li je anksioznost preterana s obzirom na situaciju? Da li traje i kada povod prođe? Da li vas sprečava da radite ono što želite i morate?
Uporedite dve situacije. Student koji je nervozan nedelju dana pred ispit, a posle ispita mu lakne – doživljava normalnu anksioznost. Osoba koja mesecima brine o poslu, zdravlju i porodici, loše spava i odustaje od putovanja jer „nešto može da se desi“ – verovatno ima teškoću koja zaslužuje pažnju stručnjaka.
Važno je i to da poremećaj nije znak slabosti. Javlja se kod uspešnih menadžera, vrhunskih sportista, roditelja i studenata – kod ljudi koji spolja često deluju potpuno sabrano.
05Psihički simptomi anksioznosti
- preterana plašljivost i strepnja,
- osećaj unutrašnje napetosti ili nemira,
- slaba koncentracija i razdražljivost,
- pojačana osetljivost na buku,
- poremećen san (teško uspavljivanje, često buđenje tokom noći, ružni snovi),
- oslabljeno pamćenje, često zbog oslabljene pažnje i koncentracije.
06Telesni simptomi anksioznosti
- lupanje ili preskakanje srca,
- osećaj nedostatka vazduha ili otežanog disanja, stegnutost u grudima,
- suva usta, teškoće pri gutanju,
- nelagoda u stomaku, nadutost, učestalo mokrenje,
- oslabljena seksualna želja,
- šum u ušima, ošamućenost,
- trnci u rukama i nogama, drhtanje ruku.
Telesni simptomi su često ono što ljude najviše uplaši, pa krenu od lekara do lekara tražeći bolest srca ili pluća. Mnogi od ovih simptoma zaista mogu imati i telesni uzrok, zato je dobro da ih proveri lekar – posebno ako su novi ili jaki. Kada su nalazi uredni, to je važan znak da je reč o reakciji nervnog sistema na anksioznost.
07Vrste anksioznih poremećaja
Simptomi anksioznosti javljaju se u okviru grupe poremećaja koje nazivamo anksioznim poremećajima: generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj, agorafobija, socijalne fobije, opsesivno-kompulsivni poremećaj i posttraumatski stresni poremećaj.
Glavno obeležje generalizovanog anksioznog poremećaja je preterana anksioznost i zabrinutost koja se javlja većinu dana, najmanje 6 meseci, u vezi s raznim događajima i aktivnostima. Osobe teško kontrolišu zabrinutost, a uz nju se javljaju nemir, brzo umaranje, otežana koncentracija, razdražljivost, napetost u mišićima i poremećeno spavanje. Intenzitet, trajanje i učestalost brige preterani su s obzirom na aktuelnu situaciju.
Odrasle osobe sa ovim poremećajem često brinu o svakodnevnom životu, odgovornostima na poslu, finansijama, zdravlju porodice i nesrećama koje bi mogle da se dogode deci. Neodređeni strah ih preplavljuje i čini nesigurnim i bespomoćnim. Više o tome pročitajte u tekstu Generalizovana anksioznost.
08Delotvorna pomoć postoji
Anksiozni poremećaji, pa i generalizovani anksiozni poremećaj, uspešno se ublažavaju kombinacijom pristupa. Hipnoterapija je metoda koja kod mnogih ljudi daje vrlo dobre rezultate, jer pomaže telu da se opusti, a umu da promeni anksiozne obrasce. Ona je komplementarna psihoterapiji, a o lekovima, kada su potrebni, odlučuje lekar ili psihijatar.
Ako prepoznajete ove simptome kod sebe, ne čekajte da „prođe samo“. Što ranije razumete šta se dešava, to je put ka olakšanju kraći.