Skip to main content

PsihoBata – Aleksandar Janković

062 262 195 kontakt@psihobata.com Karpoševa 89/A – Banovo brdo, Beograd 11030 Rad. dani 09:30-20h · Sub 09:30-15h
Da li ti je potreban psiholog?
  1. Početna
  2. Koje probleme rešavam
  3. Depresija lečenje
  4. Distimija (F34.1)

DSM-5 300.4 · ICD-10 F34.1

Distimija — magla koja traje godinama

Nije dovoljno teško da bi svi primetili, ali je dovoljno dugo da promeni ceo život: siva, tiha depresija koja traje veći deo dana, najmanje dve godine.

Hronični depresivni poremećaj, poznat i kao distimija ili hronična depresija, često se godinama pogrešno tumači kao „takav sam po prirodi”. Ovde su kriterijumi po DSM-5, razlike u odnosu na veliku depresiju, uticaj na život i ono što istraživanja kažu o lečenju. Kod Aleksandra dobijaš psihoterapiju i hipnoterapiju kao dopunu lečenju. Prvi razgovor je besplatan i traje 20 minuta.

Zakaži besplatan razgovor Kako izgleda proces
24 meseca · 730 danaDSM-5
Dan 1Dan 730
  • 0dana — najkraće trajanje kod odraslih
  • 0ili više simptoma uz depresivno raspoloženje
  • 0%depresija se u literaturi svrstava u hronične

Šta je distimija

Tiha, ali duga

Hronični depresivni poremećaj prisutan je većinu dana tokom perioda od najmanje dve godine. Simptomi su blaži nego kod velikog depresivnog poremećaja, ali se tipični simptomi velike depresije mogu razviti i tokom distimije — i ona može da preraste u tu dijagnozu. Kada se oba poremećaja javljaju zajedno, govori se o „dvostrukoj depresiji”. U literaturi se navodi da se oko 30% depresija svrstava u hronične.

Kognitivni simptomi, poput niskog samopoštovanja i socijalnog povlačenja, češći su kod distimije, dok su poremećaji sna i apetita izraženiji kod velike depresivne epizode. Nije neobično da upravo prelazak u veliku depresiju bude trenutak kada osoba prvi put potraži pomoć.

DSM-5 „kišobran”U DSM-5 (APA, 2013) raniji distimični poremećaj i hronična velika depresija spojeni su pod jednu dijagnozu:
Hronični depresivni poremećaj
Distimični poremećajHronični veliki depresivni poremećaj

Kalendar od 730 dana

Zašto se broje godine, a ne nedelje

Kod velike depresije kriterijum je dve nedelje. Kod distimije je potrebno mnogo duže posmatranje. Pomeri klizač kroz dve godine i vidi šta DSM-5 traži u kom trenutku.

Dan 1 / 730

Dan 1

Početak

Depresivno raspoloženje prisutno je veći deo dana, više dana nego ne — po sopstvenom osećaju ili po zapažanju drugih.

Klizač služi razumevanju kriterijuma, a ne samoproceni.

Kriterijumi po DSM-5

Šta mora da bude ispunjeno

Dijagnoza hroničnog depresivnog poremećaja zahteva da budu zadovoljeni svi sledeći kriterijumi (Američka psihijatrijska asocijacija, 2013). Ovde su parafrazirani, jednostavnim jezikom.

  1. A

    Trajanje

    Depresivno raspoloženje veći deo dana, većinu dana, najmanje dve godine — kod dece i adolescenata najmanje godinu dana, uz moguću razdražljivost.

  2. B

    Dva ili više simptoma

    Dok traje depresivno raspoloženje, prisutna su bar dva simptoma sa liste ispod.

  3. C

    Bez dužih pauza

    U toku dve godine simptomi nisu izostali duže od dva meseca odjednom.

  4. D

    Velika depresija je moguća

    Kriterijumi za veliki depresivni poremećaj mogu da budu stalno prisutni tokom dve godine.

  5. E

    Bez manije i ciklotimije

    Osoba nikada nije imala maničnu ili hipomaničnu epizodu, niti su ispunjeni kriterijumi za ciklotimični poremećaj.

  6. F

    Ne objašnjava ga psihoza

    Šizoafektivni poremećaj, šizofrenija, sumanuti ili drugi psihotični poremećaji ne objašnjavaju bolje simptome.

  7. G

    Nisu supstance ni bolest

    Simptomi nisu posledica droga, lekova ili drugog medicinskog stanja, poput hipotireoze.

  8. H

    Patnja i oštećenje

    Simptomi izazivaju klinički značajnu patnju ili ometaju društveno, profesionalno i drugo važno funkcionisanje.

Specifikatori koji preciziraju sliku:
  • rani početak (pre 21. godine)
  • kasni početak (od 21. godine)
  • sa čistim distimičnim sindromom
  • sa perzistentnom velikom depresivnom epizodom
  • sa povremenim velikim depresivnim epizodama

Dve godine su dovoljno čekanja

Ako se u ovome prepoznaješ, ne moraš da čekaš da „pukne” pa da potražiš pomoć. Prvi razgovor sa Aleksandrom je besplatan i traje 20 minuta.

Zakaži besplatan razgovor 062 262 195

Bez uputa · bez dijagnoze unapred · uživo ili online

Distimija, velika depresija, dvostruka depresija

Tri slike jedne sive skale

Razlika nije samo u jačini, već i u trajanju i tipičnim simptomima. Izaberi kolonu da je istakneš.

TrajanjeNajmanje dve godine, većinu danaEpizoda od najmanje dve nedeljeDistimija na koju se nadovezala epizoda
Broj simptomaDepresivno raspoloženje i bar 2 od 6Bar 5 od 9, uz jezgroOba skupa kriterijuma
IntenzitetBlaži, ali uporanIzražen, često onesposobljavajućiIzražen, na hroničnoj podlozi
TipičnoNisko samopoštovanje, povlačenje, beznađePoremećaj sna i apetita, gubitak zadovoljstvaPogoršanje poznatog „sivila”
Kada se traži pomoćČesto tek posle mnogo godinaČešće u toku epizodeObično upravo u toj fazi

Život sa distimijom

„Depresija niskog stepena” visoke cene

Stalni simptomi izazivaju klinički značajnu patnju i oštećenje u društvenom, profesionalnom i drugim važnim oblastima. Iako se distimija ponekad naziva depresijom niskog stepena, njeni efekti — naročito posle dve godine — imaju veliki uticaj na kvalitet života.

  • Svakodnevica

    Osoba se često povlači iz života, gubi entuzijazam za svakodnevne aktivnosti i oseća manjak energije, volje i apetita. U težem obliku može da odustane i od dnevnih obaveza.

  • Posao i škola

    Zbog manjka entuzijazma opadaju energija i efikasnost: pada produktivnost na poslu, a kod mlađih i uspeh u školi.

  • Odnosi

    Lični odnosi postaju zategnuti, a ponekad se prekidaju i dugi, kvalitetni odnosi.

  • Zadovoljstvo

    Gubitak uživanja u onome što je ranije prijalo i osećaj bespomoćnosti često prate distimiju.

  • Sport i biznis

    Kod sportista i ljudi iz biznisa distimija se često vidi kao hroničan pad motivacije i „tihi” pad učinka: sve se radi, ali bez žara, uz stalnu samokritiku koju okolina tumači kao karakter.

Simptomi distimije se često ignorišu, pa se dijagnoza ne postavi na vreme — a kasna dijagnoza produžava negativan uticaj na kvalitet života.

Ovi koraci pomažu da razumeš hroničnu depresiju, ali ne zamenjuju terapiju niti hitnu pomoć. Ako se pojave misli o samopovređivanju, odmah pozovi 194 ili 112, ili se javi najbližoj hitnoj službi.

Šta doprinosi

Odakle dolazi magla

Porodične i životne okolnosti mogu biti prediktori distimije. Najčešće se radi o kombinaciji faktora.

  1. 01

    Porodica

    Osoba čiji najbliži srodnik ima distimiju ili veliku depresiju i sama je u povećanom riziku da razvije depresivni poremećaj.

  2. 02

    Gubitak

    Gubitak voljene osobe ili prekid emotivne veze može da promeni odnos prema sebi i stvori trajno negativnu sliku o sebi.

  3. 03

    Neuspeh i promena statusa

    Profesionalni ili finansijski pad može da dovede do postepenog slabljenja samopoštovanja.

  4. 04

    Međuljudski obrasci

    Uspeh interpersonalne terapije delimično se objašnjava time što su osnovni uzroci distimije često međuljudske prirode.

Lečenje hronične depresije

Šta pokazuju istraživanja

Veći deo literature o lečenju hronične depresije posmatra distimiju i veliku depresiju kao zasebne kategorije. Istraživanja ne daju jedan univerzalan recept, ali daju jasne smernice.

  • 2014

    Kriston i saradnici

    Nemačka metastudija o terapijama hronične depresije pokazala je da se pristupi razlikuju po efikasnosti: interpersonalni pristup se pokazao posebno korisnim kod hronične velike depresije, a kognitivno-bihejvioralni kod distimije.

  • 2013

    Cuijpers i saradnici

    Analiza 67 studija uporedila je psihoterapiju i antidepresive: psihoterapija je u proseku bila uporedivo efikasna, iako se razlike javljaju zavisno od oblika depresije. Izbor se donosi individualno, a lekove propisuje i prati psihijatar.

  • 2010

    Hollon i Ponniah

    Pregled 125 studija zaključio je da su interpersonalna, kognitivno-bihejvioralna i bihejvioralna terapija efikasne kod velike depresije, a interpersonalna i kod distimije.

  • 2013

    Madahi i saradnici

    Terapija zasnovana na svesnosti (mindfulness) i kognitivnoj terapiji imala je pozitivan efekat na simptome distimije — depresiju, bes i opsesivno premišljanje.

Bilo da je reč o psihoterapiji, lekovima ili kombinaciji, dugotrajno i kontinuirano lečenje povezano je sa boljim ishodima. U obzir dolazi i porodična terapija, jer promene u odnosima često menjaju i raspoloženje. Ne ukidaj niti menjaj lekove bez dogovora sa lekarom.

Zašto Aleksandar

Strpljenje za duge procese

Aleksandar Janković je psihoterapeut i hipnoterapeut iz Beograda. Hronična depresija traži kontinuitet, a ne brza rešenja — zato rad planira dugoročno, u tempu koji je tebi održiv.

Seansa
50 minuta
Uvodni razgovor
Besplatan, 20 min
Radno vreme
Rad. dani 09:30–20h · Sub 09:30–15h
Upoznaj Aleksandra
  • 01

    Lično

    Svaku seansu vodi i na svaku poruku odgovara Aleksandar lično.

  • 02

    Usmereno ka cilju

    Manje analize problema, više definisanja željenog stanja.

  • 03

    Uz lekare

    Kada je potrebno, sarađuje sa psihijatrom ili lekarom.

  • 04

    Diskretno

    Bez čekaonice, uživo ili online.

Kada neko godinama živi u sivom, prvi cilj nije sreća, već razlika koju može da oseti.

Aleksandar Janković

Hipnoterapija i NLP

Od sadašnjeg ka željenom stanju

NLP (neurolingvističko programiranje) je relativno nov psihološki pravac koji je nastao iz hipnoze i drugih delotvornih psihoterapijskih pristupa. Iz postojećih pravaca — REBT, KBT, geštalta, hipnoterapije i drugih — preuzeo je ono što se u praksi pokazalo najkorisnijim i oblikovao ga u tehnike i procedure.

  1. Sadašnje stanje

    Siva svakodnevica, niska energija, uverenje „takav sam”.

  2. Uzrok

    Hipnoza pomaže da se iz podsvesti izvuku obrasci i iskustva koja održavaju stanje.

  3. Resursi

    Polazna premisa: svako, pa i osoba sa distimijom, već ima resurse koji su mu potrebni za promenu.

  4. Željeno stanje

    Jasno definisan cilj: razvoj sebe, svojih sposobnosti i veština, i život koji je vredan življenja.

Hipnoza i NLP su usmereni na ishod: manje energije ulaže se u analizu problema, a više u definisanje željenog stanja i u korake ka njemu. U radu kod Aleksandra hipnoterapija je komplementarna metoda — dopuna psihoterapiji i, kada je potrebno, medicinskom lečenju.

Kako izgleda proces

Magla se ne diže odjednom

Kod hronične depresije napredak se meri mesecima, ali se oseća mnogo ranije. Ovako izgleda okvir rada.

  1. 01

    Uvodni razgovor

    Besplatnih 20 minuta: šta se dešava, koliko dugo traje i kako bi rad mogao da izgleda.

  2. 02

    Mapa sivila

    Zajedno pravite pregled: kada je počelo, šta ga pojačava, šta ga makar malo ublažava i šta želiš umesto toga.

  3. 03

    Kontinuiran rad

    Redovne seanse od 50 minuta, uživo ili online: uverenja, odnosi, dnevni ritam, a kada ima smisla i hipnoterapija.

  4. 04

    Održavanje

    Ređe seanse i plan za rane znake pogoršanja, da se magla ne bi vratila neprimećeno.

Česta pitanja

Pitanja o distimiji

01Da li je distimija „blaga depresija”?

Simptomi su blaži nego kod velike depresije, ali zbog trajanja od najmanje dve godine njen uticaj na kvalitet života može da bude veoma velik. Zato je ne treba potcenjivati.

02Kako da razlikujem distimiju od svoje ličnosti?

Upravo to je najveća zamka: posle mnogo godina sivilo počinje da deluje kao karakter. Ako se sećaš perioda kada si bio/la drugačiji/a, ili ako te bliski ljudi vide kao stalno potištenog/u, vredi proveriti kod stručnjaka.

03Šta je dvostruka depresija?

To je situacija u kojoj se na distimiju nadoveže velika depresivna epizoda. Tada su simptomi izraženiji i često je to trenutak kada osoba prvi put potraži pomoć.

04Koliko traje lečenje distimije?

Hronična depresija obično traži duži, kontinuiran rad. Istraživanja pokazuju da je dugotrajno lečenje povezano sa boljim ishodima. Realan okvir dogovara se posle procene.

05Da li su lekovi neophodni?

O tome odlučuje psihijatar. Psihoterapija je delotvorna, a kod nekih ljudi najbolje rezultate daje kombinacija sa lekovima. Ne ukidaj niti menjaj lekove bez dogovora sa lekarom.

06Kako hipnoza i NLP pomažu kod distimije?

Usmereni su na ishod: pomažu da se jasno definiše željeno stanje, otkriju podsvesni obrasci koji održavaju sivilo i aktiviraju lični resursi. Hipnoterapija je komplementarna metoda i ne zamenjuje medicinsko lečenje.

07Može li distimija da se javi kod dece?

Može. Kod dece i adolescenata dovoljno je trajanje od najmanje godinu dana, a raspoloženje je često razdražljivo. U tom slučaju u procenu treba uključiti dečjeg psihijatra ili psihologa.

08Kako zakazati prvi razgovor?

Pozovi 062 262 195 ili piši na kontakt@psihobata.com. Prvi razgovor traje dvadeset minuta i besplatan je.

Imaš pitanje koje nije ovde? Aleksandar lično odgovara na svaku poruku.

Postavi pitanje

Kontakt

Posle dve godine sivila, jedan razgovor može da bude prvi vedar dan.

Zakaži besplatan razgovor

Zaključak

Dan 731 može da bude drugačiji

Distimija je duga, ali nije konačna. Kada se prepozna i imenuje, otvara se prostor za lečenje — psihoterapijom, medicinskom podrškom kada je potrebna i hipnoterapijom kao dopunom. Ne moraš da čekaš da postane gore da bi zaslužio/la pomoć.

Zakaži besplatan razgovor

Magla se ne diže tako što je teraš. Diže se kada se promeni vreme.