Depresija – samotestiranje

01Depresija je poremećaj raspoloženja koji negativno utiče na kvalitet života

Pored toga što postoji više načina lečenja depresije, postoji i više načina da se prepozna da li neko ide ka depresiji. Tu nastupa samotestiranje, koje može pomoći da se otkriju rani simptomi.

Samotestiranje je od pomoći, ali ne daje garancije izlečenja niti sprečava nastanak poremećaja. Ono što nudi jeste nagoveštaj da li je vaše stanje verovatnije prolazna faza ili znak poremećaja raspoloženja koji treba proveriti kod stručnjaka.

Ja vam neću dati konkretan test, ali ću vam u nastavku navesti glavne simptome depresije i potrudiću se da vam ih bliže pojasnim.

02Kako izgledaju testovi za depresiju

Na internetu možete naći više vrsta ovakvih testova. Veoma su laki za rešavanje. Sastoje se iz određenog broja pitanja na koja treba da se odgovori. Pitanja su zasnovana na glavnim simptomima depresije, dužini njihovog trajanja i vašem mentalnom i emocionalnom profilu.

Pitanje može na primer da bude: „Umaram se bez ikakvog razloga.“ Ponuđeni odgovori izgledaju otprilike ovako:

• Kraći vremenski period
• Duži vremenski period
• Sve vreme

Zaokružite odgovor koji najbolje opisuje vaše stanje. Odgovori nisu „nametljivi“ – oni samo daju nagoveštaj kroz šta prolazite i mogu da otkriju skrivena osećanja koja su možda u osnovi depresije. Veoma je važno da se odgovori na sva pitanja.

Ovo nije dijagnoza. Test može samo da ukaže da je vreme za razgovor sa stručnjakom – ne može da zameni njegovu procenu.

03Glavni simptomi depresije

Samotestiranje i testovi depresije uključuju pitanja vezana za sledeće simptome:

• Duboka tuga
• Apatija
• Uznemirenost ili usporenost
• Poremećaj sna
• Promene u telesnoj težini ili apetitu
• Nedostatak koncentracije
• Osećaj bezvrednosti
• Morbidne misli
• Umor

Važno je koliko često se simptomi javljaju i koliko dugo traju. Stručnjaci obično traže da je više simptoma prisutno skoro svakog dana, najmanje dve nedelje.

04Tuga, apatija i uznemirenost

Duboka tuga je simptom koji većina ljudi poistovećuje sa depresijom. Prisutna je ako osoba sama prizna da se skoro svakog dana, tokom većeg dela dana, oseća tužno ili prazno, ili ako neka pouzdana osoba primeti to isto – na primer, da se osoba rasplače bez vidljivog razloga.

Apatija je izražen nedostatak interesovanja za gotovo sve aktivnosti tokom većeg dela dana, kao i nenalaženje zadovoljstva u njima, i to skoro svakodnevno. Apatična osoba više ne uživa ni u „zabavnim“ stvarima i često nema nikakvu motivaciju.

Uznemirenost je osećanje nemira bez određenog razloga, koje se često opisuje kao nespokojstvo. U ovu grupu spada i suprotno – kada je opšta aktivnost organizma znatno usporena. Takva osoba možda neće primetiti da sporije hoda dok sebe ne vidi na snimku; i ostale uobičajene aktivnosti obavlja mnogo sporije.

05San, apetit i koncentracija

Poremećaj sna razlikuje se od osobe do osobe. Neki imaju nesanicu gotovo svake noći, dok su drugi stalno pospani i spavaju i tokom dana. Za njih je karakteristično da ujutru ne žele da ustanu, već moraju da „se izvuku“ iz kreveta.

Promene u telesnoj težini ili apetitu takođe mogu biti veoma različite. Ako osoba za mesec dana izgubi ili dobije više od 5% telesne težine bez ikakvog truda u tom pravcu, ili skoro svakog dana primećuje izrazito pojačan ili slab apetit, reč je o ovom simptomu.

Nedostatak koncentracije najviše se zapaža kod studenata i ljudi koji rade umni posao – menadžera, preduzetnika, analitičara. Simptom pokazuju i oni kojima je teško da donose odluke ili kažu da im je svakog dana teško da jasno i trezveno razmišljaju. Kod sportista se to vidi kao pad fokusa na treningu i takmičenju.

06Bezvrednost, morbidne misli i umor

Osećaj bezvrednosti čini da se osoba skoro svakog dana oseća kao da nikome nije ni od kakve koristi. Preteran ili neprimeren osećaj krivice takođe ukazuje na ovaj simptom. Ako čovek sebi zamera samo zato što se razboleo, to se ne računa kao ovaj simptom.

Morbidne misli obuhvataju često razmišljanje o smrti ili samoubistvu, bilo da je osoba smislila plan ili ne. Osoba koja je već pokušala samoubistvo svakako pokazuje ovaj simptom. Ovaj simptom nikada ne treba čekati da „prođe sam“ – on je znak da je pomoć potrebna odmah.

Poslednji simptom je onaj sa kojim se najčešće susrećem u praksi – umor i nedostatak energije skoro svakog dana. Mnogi ljudi dolaze kod mene žaleći se upravo na to. Obično im postavim pitanja i o ostalim simptomima da bih video da li je depresija u osnovi.

07Kako se leči depresija?

Kada se loše raspoloženje pretvori u depresiju i osetite da polako gubite kontrolu nad svojim životom, potražite savet lekara ili stručnjaka za mentalno zdravlje. Oni vam mogu pomoći ili vas uputiti gde da nađete pomoć.

Jednom kada se depresija prepozna, tretman može da počne.

Lečenje može uključivati psihoterapiju, a kod umerene i teške depresije i lekove, koje propisuje i prati psihijatar. Hipnoza može biti komplementarna metoda. Vremenom ćete početi da osećate kako se vaš život vraća u normalu. Više o mogućnostima pročitajte u tekstu Terapija depresije.

08Šta možete da uradite za sebe i za bližnje

Dok tretman ne počne da deluje, postoje stvari koje možete da uradite:

• Zadajte sebi male zadatke i realne ciljeve koje možete lako da postignete.
• Razgovarajte sa članovima porodice ili prijateljima koji mogu da vas ohrabre.
• Uključite se u aktivnosti koje vam prijaju – bioskop, utakmica, šetnja, druženje.
• Budite strpljivi: depresija se ne leči u trenutku, pa nemojte odmah zaključiti da lečenje nije uspelo.

Porodica i prijatelji mogu mnogo da pomognu, posebno ohrabrenjem da se osoba drži započetog tretmana. Ako vam neko blizak kaže da razmišlja o tome da okonča život, nemojte skretati temu – shvatite to ozbiljno, pitajte ga otvoreno kako se oseća, ne ostavljajte ga samog i odmah potražite stručnu pomoć. Pomoć u lečenju depresije ne svodi se samo na lekove i terapiju – to znači i biti uz nekoga i pomoći mu da pronađe put nazad ka normalnom životu.

Ako se pojave misli o samopovređivanju ili o tome da ne želite da živite, odmah pozovite 194 ili 112, ili se javite najbližoj hitnoj službi.