Skip to main content

PsihoBata – Aleksandar Janković

062 262 195 kontakt@psihobata.com Karpoševa 89/A – Banovo brdo, Beograd 11030 Rad. dani 09:30-20h · Sub 09:30-15h
Da li ti je potreban psiholog?
  1. Početna
  2. Koje probleme rešavam
  3. Anksioznost lečenje

Anksiozni poremećaji · DSM-5

Anksioznost lečenje

Nervni sistem koji stalno zvoni na uzbunu može ponovo da nauči da se smiri.

Anksioznost nije jedna dijagnoza, već cela porodica poremećaja: od napada panike i agorafobije do generalizovane brige, socijalne fobije i anksioznosti izazvane supstancama. Na ovoj stranici dobijaš jasnu mapu — šta koji poremećaj znači, po čemu se razlikuju i kako izgleda lečenje. Kod Aleksandra prvi razgovor je besplatan, traje 20 minuta i ne obavezuje te ni na šta.

Zakaži besplatan razgovor Kako izgleda proces
  • 0dijagnoza u poglavlju anksioznih poremećaja (DSM-5)
  • 0nivoa na skali intenziteta, od spokoja do panike
  • 0minuta traje besplatan uvodni razgovor
  • 0minuta traje redovna seansa, uživo ili online

Strah i anksioznost

Strah gleda napolje, anksioznost gleda unutra

Reči strah i anksioznost često koristimo kao sinonime, ali ne opisuju isto iskustvo. Razlika nije akademska — od nje zavisi kako razumeš svoje simptome i gde počinje lečenje.

Reakcija na nešto konkretno

Strah

Strah se obično odnosi na određenu situaciju, predmet ili osobu: pas koji laje, auto koji naglo koči, ispit sutra u devet. Pretnja je spolja, prepoznatljiva i uglavnom prolazi kada ona nestane.

  • Fokus: spoljašnje okruženje
  • Vreme: ovde i sada
  • Povod: jasan i imenovan
Alarm bez jasnog povoda

Anksioznost

Strepnja ili anksioznost je nejasan strah, bez očiglednog spoljašnjeg povoda. Često ne uspevamo ni da kažemo zbog čega smo tačno uznemireni — telo je u pripravnosti, a pretnja se krije u "šta ako" mislima o budućnosti.

  • Fokus: usmeren ka unutra
  • Vreme: ono što bi moglo da se desi
  • Povod: nejasan, rasplinut

Anksioznost je prirodna reakcija tela na opasnost — automatski alarm koji se pali kada se osećamo ugroženo, pod pritiskom ili pred stresnom situacijom. Problem nastaje kada alarm počne da se oglašava prečesto, preglasno ili bez ikakvog razloga. Tada više ne štiti, već upravlja tvojim danima.

Kratka istorija jedne reči

  1. 1621.

    Robert Burton u knjizi "Anatomija melanholije" opisuje drhtanje, znojenje, crvenjenje i lupanje srca kod ljudi koje muči nešto što tada nije imalo ime.

  2. 19. vek

    Francuski lekari stanje nazivaju "angoisse", a nemački "Angst" — reči koje i danas znače teskobu i strepnju.

  3. 1879.

    Nastaje termin panika, po grčkom bogu Panu, koji je, prema legendi, tajanstvenom bukom u šumi terorisao putnike.

  4. Danas

    DSM-5 anksiozne poremećaje svrstava u posebno poglavlje sa jasnim kriterijumima, trajanjem i diferencijalnom dijagnozom.

Skala anksioznosti po intenzitetu

Koliko je jak tvoj alarm?

Pomeri klizač i posmatraj kako se linija nervnog sistema menja od spokoja do intenzivnog napada panike. Skala pomaže da tačnije opišeš šta ti se dešava — i da primetiš da čak i jak talas ima svoj vrh i svoj pad.

2

Blaga anksioznost

Leptirići u stomaku, mišićna napetost, jasna nervoza — ali i dalje funkcionišeš bez problema.

Ako se često nalaziš na nivou 4 ili višem, to nije "karakter" — to je signal da nervni sistem treba stručnu podršku.

Mapa anksioznih poremećaja

Jedanaest dijagnoza, šest puteva

DSM-5 u poglavlju anksioznih poremećaja navodi jedanaest dijagnoza. Grupisali smo ih prema tome šta ih pokreće i kako se ispoljavaju. Izaberi simptom koji ti je najbliži i mapa će istaći poremećaje u kojima se on najčešće javlja.

Šta te najviše muči?

  1. 01

    Alarm bez povoda

    Nervni sistem pali uzbunu naglo, a strah od sledećeg talasa menja ponašanje.

  2. 02

    Pozadinska briga

    Briga ne gasi motor ni kada nema konkretnog problema.

  3. 03

    Pogled drugih

    Strah od procene, osude i sramote pred drugim ljudima.

  4. 04

    Konkretan okidač

    Strah je vezan za jasno određen predmet, situaciju ili odvajanje.

  5. 05

    Uzrok u telu ili supstanci

    Anksioznost je direktna posledica leka, supstance ili telesne bolesti.

  6. 06

    Ostali oblici

    Kada slika ne ispunjava sve kriterijume, ali značajno ometa život.

    • F41.8Drugi specifikovani anksiozni poremećajJasna anksiozna slika koja ne odgovara u potpunosti nijednoj kategoriji.
    • F41.9Nespecifikovani anksiozni poremećajAnksioznost koja traži pomoć, a detaljna procena još nije završena.

Još dva korisna puta

Upitnik za anksiozne poremećaje po DSM-IVKratka samoprocena koja pomaže da prepoznaš koji obrasci su kod tebe najizraženiji.Lečenje panike hipnozomKako hipnoterapija radi upravo sa talasom panike i strahom od sledećeg napada.

Prvi korak traje samo 20 minuta

Pozovi ili pošalji poruku i dogovori besplatan uvodni razgovor. Aleksandar lično odgovara na svaku poruku.

Zakaži besplatan razgovor

Bez obaveze · Bez uputa · Uživo ili online

Kako se postavlja dijagnoza

Od prvog simptoma do jasne slike

Dijagnozu anksioznog poremećaja postavlja stručnjak, a ne internet test. Ipak, dobro je znati kojim redom se razmišlja — tada razgovor sa lekarom ili terapeutom postaje lakši i kraći.

  1. 01

    Isključiti telesni uzrok

    Lupanje srca, gušenje i vrtoglavica mogu imati i telesni uzrok. Zato je prvi korak pregled kod lekara opšte prakse: rad srca, štitna žlezda, pritisak, šećer, lekovi koje uzimaš.

  2. 02

    Proveriti ulogu supstanci

    Kofein, alkohol, energetski napici, suplementi i pojedini lekovi mogu izazvati ili pojačati anksioznost. Ako je veza jasna, radi se o posebnoj dijagnozi.

  3. 03

    Trajanje i funkcionisanje

    Za većinu dijagnoza simptomi traju najmanje šest meseci i ometaju posao, odnose ili svakodnevne obaveze. Kod paničnog poremećaja dovoljan je mesec dana strepnje posle napada.

  4. 04

    Diferencijalna dijagnoza

    Isti simptom može pripadati različitim poremećajima. Napad panike se javlja i kod socijalne fobije i kod agorafobije — presudno je šta ga pokreće i šta osoba izbegava.

Kako izgleda lečenje

Četiri koraka do mirnije linije

Anksioznost se leči. Rad sa Aleksandrom kombinuje razgovornu psihoterapiju i hipnoterapiju, a tempo i ciljevi se dogovaraju sa tobom. Ako već uzimaš lekove, terapija ide uz njih — nikada umesto dogovora sa lekarom.

  1. 01

    Besplatan razgovor od 20 minuta

    Ukratko opišeš šta ti se dešava, a Aleksandar ti kaže kako bi rad mogao da izgleda. Bez obaveze, bez uputa i bez dijagnoze unapred.

  2. 02

    Mapa tvog alarma

    Na prvim seansama zajedno prepoznajete okidače, misli i telesne reakcije: kada se alarm pali, koliko je jak i šta ga održava.

  3. 03

    Hipnoza i nove strategije

    U stanju duboke opuštenosti radi se na smirivanju nervnog sistema, na starim uverenjima i na novim reakcijama u situacijama koje su ranije plašile.

  4. 04

    Stabilizacija

    Postepeno se vraćaš mestima i aktivnostima koje si izbegavao/la i učiš da sam/a spustiš talas kada se pojavi. Cilj je da ti terapija prestane da bude potrebna.

Zakaži besplatan razgovor

Termini i uslovi

Jasno, diskretno, bez čekaonice

Pre nego što se odlučiš, dobro je znati kako izgledaju termini. Cena redovne seanse saopštava se na uvodnom razgovoru, pa nema iznenađenja.

Zakaži besplatan razgovor
  • 01

    Besplatan uvodni razgovor

    Dvadeset minuta da se upoznate i proceniš da li ti pristup odgovara, bez ikakve obaveze.

  • 02

    Redovna seansa

    Seansa traje 50 minuta; broj susreta zavisi od vrste poremećaja i tvojih ciljeva.

  • 03

    Uživo ili online

    U kabinetu na Banovom brdu ili putem video poziva, gde god da se nalaziš.

  • 04

    Bez uputa i dijagnoze

    Ne treba ti uput ni gotova dijagnoza. Diskrecija je potpuna, a čekaonice nema.

Uvodni razgovor
20 min · besplatno
Seansa
50 minuta
Format
Kabinet ili video poziv
Radno vreme
Rad. dani 09:30–20h · Sub 09:30–15h

Kome je ova stranica namenjena

Anksioznost ne bira zanimanje

Javlja se kod studenata, roditelja, menadžera i vrhunskih sportista podjednako. Menja se samo scenografija u kojoj se alarm pali.

  • Sportisti

    Lupanje srca pred start, "prazna glava" u ključnom trenutku, izbegavanje putovanja na takmičenja. Kod sportista se anksioznost često krije iza reči "trema" — a može da preraste u napade panike.

  • Preduzetnici i menadžeri

    Noćne brige o novcu i timu, napetost pred prezentacije, telo koje "pukne" na poslovnom putu. Kod ljudi iz biznisa anksioznost se lako pomeša sa stresom i sagorevanjem.

  • Ljudi sa napadima panike

    Ako su te već jednom odvezli na hitnu, a nalazi su bili uredni, verovatno se pitaš šta se zapravo desilo. Odgovor postoji.

  • Oni koji stalno brinu

    Briga koja ne staje ni kada je sve u redu, nesanica i umor bez jasnog razloga — tipična slika generalizovane anksioznosti.

  • Oni koji izbegavaju

    Prodavnice, gužve, autoput, sastanci, telefonski pozivi. Svako izbegavanje donosi kratko olakšanje, a dugoročno sužava život.

  • Oni koji se "leče" sami

    Čaša vina za opuštanje, tableta "za svaki slučaj", peta kafa za fokus. Ako ti je to postao sistem, vreme je za drugačiji pristup.

Mitovi i činjenice

Četiri rečenice koje održavaju anksioznost

Dodirni karticu da vidiš šta stoji iza svakog uverenja.

  • Mit

    Anksioznost je slabost karaktera.

    Dodirni za činjenicu
    Činjenica

    Anksioznost je preosetljiv alarm nervnog sistema, a ne mana ličnosti. Javlja se i kod ljudi koji svakodnevno donose velike odluke ili nastupaju pred hiljadama ljudi.

  • Mit

    Ako izbegavam ono što me plaši, proći će.

    Dodirni za činjenicu
    Činjenica

    Izbegavanje donosi olakšanje samo u trenutku. Anksioznost raste što više izbegavaš situacije kojih se plašiš, a krug sigurnih mesta postaje sve uži.

  • Mit

    Napad panike može da me izludi ili ubije.

    Dodirni za činjenicu
    Činjenica

    Napad panike je izuzetno neprijatan, ali sam po sebi nije opasan i uvek prođe. Ipak, prvi put se uvek javi lekaru da bi se isključio telesni uzrok.

  • Mit

    U hipnozi gubim kontrolu.

    Dodirni za činjenicu
    Činjenica

    Hipnoza je stanje usmerene pažnje i duboke opuštenosti. Sve vreme si svestan/na i ništa se ne dešava protiv tvoje volje.

Zakaži razgovor

Kada alarm zvoni svaki dan, dvadeset minuta razgovora može da bude prvi tihi trenutak.

Zakaži besplatan razgovor
Radno vremeRad. dani 09:30–20h · Sub 09:30–15h

Česta pitanja

Pitanja o anksioznosti i lečenju

Nisi našao/la svoje pitanje? Aleksandar lično odgovara na svaku poruku.

Postavi pitanje
Da li se anksioznost zaista leči?

Da. Anksiozni poremećaji spadaju u stanja koja se dobro leče psihoterapijom, a po potrebi i lekovima. Niko ne može unapred da obeća tačan ishod, ali većina ljudi uz dobar plan značajno smanji simptome i vrati se aktivnostima koje je izbegavala.

Kako da znam koji anksiozni poremećaj imam?

Mapa na ovoj stranici daje orijentaciju, ali dijagnozu postavlja stručnjak nakon razgovora i, po potrebi, lekarskog pregleda. Na uvodnom razgovoru Aleksandar će ti reći šta prepoznaje i koji je sledeći korak.

Da li je potreban uput ili dijagnoza?

Nije. Možeš da se javiš direktno, bez uputa i bez prethodne dijagnoze. Sve što kažeš ostaje između vas.

Kako hipnoza pomaže kod anksioznosti?

Hipnoza omogućava duboku telesnu i mentalnu opuštenost u kojoj nervni sistem uči drugačiju reakciju. U tom stanju se lakše prepoznaju automatske misli i uverenja koja pale alarm i uvežbavaju nove reakcije. Hipnoza je komplementarna metoda i najbolje deluje uz psihoterapijski rad.

Uzimam lekove. Da li mogu da krenem na terapiju?

Možeš, i to je često dobra kombinacija. Važno pravilo: ne ukidaj niti menjaj lekove bez dogovora sa lekarom koji ih je propisao, čak i kada se osećaš bolje.

Koliko traje terapija?

Zavisi od vrste poremećaja, trajanja simptoma i tvojih ciljeva. Redovna seansa traje 50 minuta, a okviran plan dobijaš posle prvih susreta.

Da li može online?

Može. Seanse se održavaju uživo u kabinetu na Banovom brdu ili putem video poziva, uz istu diskreciju.

Šta ako je u pitanju depresija, a ne anksioznost?

Anksioznost i depresija često idu zajedno. Dobra procena proverava oba stanja, a plan rada se prilagođava onome što je u prvom planu.

Za kraj

Linija može ponovo da postane mirna

Koliko god ti anksioznost sada izgledala ozbiljno, zapamti: anksioznost se leči. Hipnoza je među najpoznatijim metodama za ublažavanje anksioznosti i napada panike, posebno kada se kombinuje sa psihoterapijom. Prvi korak je kratak razgovor — a već on često donese olakšanje, jer prvi put neko jasno imenuje ono što ti se dešava.

Zakaži besplatan razgovor Pogledaj mapu poremećaja

Alarm nije tvoj neprijatelj. Samo treba da nauči kada je zaista potreban.

Aleksandar Janković