Šta je opsesivno kompulsivni poremećaj?

Opsesivno kompulsivni poremećaj (OKP) je poremećaj u kojem ljudi imaju ponavljajuće, neželjene misli, ideje ili senzacije (opsesije) zbog kojih se osećaju podstaknutim da rade nešto ponavljajuće (kompulzije). Ponašanja koja se ponavljaju, kao što je pranje ruku, provera stvari ili čišćenje, mogu značajno da ometaju svakodnevne aktivnosti i društvene interakcije osobe.

Mnogi ljudi bez OKP -a imaju uznemirujuće misli ili ponavljajuća ponašanja. Međutim, ove misli i ponašanja obično ne remete svakodnevni život. Za osobe sa OKP-om, misli su uporne, a ponašanje kruto. Neizvođenje ponašanja obično izaziva veliku nevolju. Mnogi ljudi sa OKP znaju ili sumnjaju da njihove opsesije nisu realne; drugi mogu misliti da bi mogli biti istiniti (poznati kao ograničeni uvid). Čak i ako znaju da njihove opsesije nisu realne, ljudi sa OKP imaju poteškoća da se odvoje od opsesivnih misli ili zaustave kompulzivne radnje.

Dijagnoza opsesivnog kompulsivnog poremećaja zahteva prisustvo opsesija i/ili kompulzija koje oduzimaju vreme (više od jednog sata dnevno), izazivaju značajan stres i ometaju rad ili društveno funkcionisanje.

Kompulzivno ponašanje su radnje koje osoba preduzima da bi pokušala da ublaži bol od opsesivnih misli, da zaustavi misli ili da spreči da se nešto loše desi. Često ne postoji logička veza između prinuda i misli, ali su ponekad povezane, na primer kada neko ko se plaši bakterija kompulzivno pere ruke. Poput opsesivnih misli, osoba sa OKP se zaista bori da kontroliše ova ponašanja, pa čak i kada shvate da nisu logična, i oseća se prinuđenim da se upuste u njih.

Opsesivne misli su uporne, neželjene i zabrinjavajuće. Gotovo ih je nemoguće izbeći ili zaustaviti, a izazivaju značajnu nevolju, anksioznost ili strah. Sadržaj opsesivnih misli može biti bilo šta, od straha od kontaminacije klicama do nasilnih slika koje neće nestati ili uporne sumnje da je zadatak završen. Ove misli, bez obzira na konkretan sadržaj, nisu razumne, a ipak ih je gotovo nemoguće kontrolisati.

OKP je nekada bio kategorisan kao vrsta anksioznog poremećaja, ali sada predvodi sopstvenu grupu povezanih stanja. Ova druga stanja nisu striktno tipovi OKP, ali su veoma slična i može doći do ukrštanja simptoma. Na primer, poremećaj gomilanja (hordovanje) se nekada smatrao vrstom OKP.

Karakteriše ga opsednutost potrebom da se čuvaju predmeti, čak i oni koji nisu korisni ili potrebni, i strah ili nevolja povezana sa bacanjem bilo čega. Kao i kod OKP, ovo uzrokuje ozbiljna oštećenja, au ekstremnim slučajevima ljudi završavaju u domovima koji su nehigijenski, nesigurni i neprikladni za život. Ostali uslovi navedeni u kategoriji OKP su:

Telesni dismorfni poremećaj – izaziva opsesivne misli o nečijem izgledu, posebno uočenim nedostacima. Često su ove mane nepostojeće, male ili su iskrivljene i drugi ih ne primećuju. Osoba sa telesnim dismorfnim poremećajem provodi mnogo vremena gledajući se u ogledalo, koristeći šminku i baveći se drugim aktivnostima vezanim za izgled, u nekim slučajevima čak i plastičnu hirurgiju.

Trihotilomania – Takođe poznat kao poremećaj čupanja kose, trihotilomaniju karakteriše kompulzivna potreba ili nagon da se čupa kosa. Poriv je veoma teško ili nemoguće kontrolisati i može varirati od blagog do ozbiljnog, sa ozbiljnim gubitkom kose i velikim uticajem na društveno funkcionisanje.

Poremećaj ekskoriacije – Ovo je takođe poznato kao poremećaj branja kože i slično je trihotilomaniji. U slučaju poremećaja ekskoriacije, nagon je da se čupa po koži. Slično može izazvati ozbiljnu štetu na koži i društvenu disfunkciju. Takođe može dovesti do zdravstvenih problema, kao što su infekcije kože.

Opsesivno kompulzivni poremećaj izazvan supstancama, lekovima ili medicinskim stanjima. Zasebna kategorija OKP je kada se pokreće ili utvrdi da je uzrokovana nečim specifičnim, kao što je zloupotreba supstanci, lek koji se koristi za drugo stanje ili samo zdravstveno stanje.

Drugi ili nespecificirani OKP. Ovo su dijagnoze koje se mogu postaviti za osobu koja ima neke ili mnoge od znakova OKP ili srodnog stanja, kao što je poremećaj gomilanja (hordovanje), ali ne ispunjava sve kriterijume za dijagnozu.

Opsesivno kompulzivni poremećaj simptomi i vrste

OKP dolazi u mnogim oblicima, ali većina slučajeva spada u najmanje jednu od četiri opšte kategorije:

1. Provera, kao što su brave, alarmni sistemi, pećnice ili prekidači za svetlo, ili mislite da imate zdravstveno stanje kao što je trudnoća ili šizofrenija

2. Kontaminacija, strah od stvari koje bi mogle biti prljave ili prinuda na čišćenje. Mentalna kontaminacija uključuje osećaj kao da ste tretirani kao prljavština.

3. Simetrija i poredak, potreba da se stvari poređaju na određeni način

4. Ruminacije i nametljive misli. Neke od ovih misli mogu biti nasilne ili uznemirujuće.

Uzroci  i faktori rizika opsesivno-kompulzivnog poremećaja

Doktori nisu sigurni zašto neki ljudi imaju OKP. Stres može pogoršati simptome.

Malo je češći kod žena nego kod muškaraca. Simptomi se često javljaju kod tinejdžera ili mladih odraslih osoba.

Faktori rizika za OKP uključuju:

• Genetika – Roditelj, brat ili sestra ili dete sa OKP
• Fizičke razlike u određenim delovima mozga
• Depresija, anksioznost ili tikovi
• Iskustvo sa traumom
• Istorija fizičkog ili seksualnog zlostavljanja u detinjstvu
• Ponekad dete može imati OKP nakon streptokokne infekcije. Ovo se naziva pedijatrijski autoimuni neuropsihijatrijski poremećaji povezani sa streptokoknim infekcijama…

Opsesivno kompulzivni poremećaj kod dece

Deca mogu uključiti roditelje u rituale. I u početku roditelji možda neće shvatiti da je nešto ritual. Na primer, dete sa OKP bi moglo da traži uveravanje iznova i iznova. Ili dete može insistirati da roditelj nešto kaže ili uradi određeni broj puta, ili na zadati način.

Deca i tinejdžeri sa OKP mogu imati opsesije, kompulzije ili oboje.

Simptomi OKP-a su teški za decu. U početku se može činiti da im rituali pružaju izvesno olakšanje. Ali rituali se množe. Počinju da oduzimaju više vremena i energije. Deci ostaje malo za stvari u kojima uživaju. OKP misli, osećanja i rituali postaju stresni ciklus. Ovo može otežati fokusiranje u školi, zabavu sa prijateljima, spavanje ili opuštanje.

Deca mogu izgledati:

• Uznemireno, zabrinuto
• Frustrirano, razdražljivo
• Tužno, umorno
• Uznemireni kada ne mogu da urade ritual
• Imati potrebu da stalno uveravaju roditelja/e da je sve u redu
• Neka deca možda neće obavestiti roditelje o mislima, strahovima i ponašanju koje uzrokuje OKP. Mogu se osećati zbunjeno ili stideti zbog svog straha i zadržati ga za sebe. Možda pokušavaju da sakriju rituale koje rade. Neka deca mogu imati simptome OKP neko vreme pre nego što njihovi roditelji to shvate.

Kako mogu da pomognem svom detetu?

Ako mislite da vaše dete možda ima OKP:

Razgovarajte sa svojim detetom o tome šta ste primetili. Razgovarajte na način podrške, slušajte i pokažite ljubav. Recite nešto što odgovara situaciji vašeg deteta, kao što je: „Primetio sam da često popravljaš svoje čarape, pokušavaš da ih izjednačiš.“

Opsesivno kompulsivni poremećaj i društvene mreže

Oni koji koriste društvene sajtove imaju potrebu da se stalno vraćaju na njih i “proveravaju” šta se dešava. To je, međutim, lažna sigurnost i samo pogoršava stanje uznemirenosti.

Gde se taj krug završava? Ne završava se – a osoba oseća da nikada ne može završiti posao do kraja, tj. dovoljno puta osvežiti svoju stranicu na nekom od sajtova.

Glavni cilj lečenja trebalo bi da bude da se osoba smiri, opusti um i promeni način življenja. Što je osoba opuštenija oseća veću kontrolu nad anksioznošću i kompulsivnim ponašanjem.

Nažalost, fejsbuk i tviter rade upravo suprotno ljudskom umu i stvaraju još veću anksioznost.

Neko ko je po prirodi opušten može da se nosi sa takvim vrstama stresa – jednom kada se izloguje više ne razmišlja o tim stvarima. Ali upotreba društvenih mreža samo potpiruje osećanja uznemirenosti kod osoba koje imaju Opsesivno-Kompulsivni poremećaj.

Njih obuzima osećaj da moraju svakodnevno osvežavati svoje profile i ostaviti “pravi” komentar u pravo vreme – on mora da bude duhovit i inteligentan. Samo najbolji komentari će ih zadovoljiti. Zato korisnici ovakvih sajtova do iznemoglosti razmišljaju o tome šta će napisati.

Korisnika ponekad obuzme i osećaj da mora biti u toku sa svim dešavanjima svojih “prijatelja” na mreži. Oni opsednuto čitaju šta drugi ljudi pišu i rade, a ako nešto propuste osećaju se izolovano.

Opsesivno-Kompulsivni poremećaj

…doprinosi izolaciji osobe tako da ova osećanja dodatno komplikuju situaciju. Korišćenje društvenih mreža spada u radnje koje se ponavljaju, a osoba se oseća uznemireno ako se ritam radnji poremeti. Poseta sajtovima prvo postane rutina, a zatim navika. A ova navika dramatično utiče na život i u kom smeru se on kreće.

Kada nisu ulogovane ove osobe se uznemire i pitaju se šta propuštaju. Lako je uvideti kako se opsesivno kompulsivni poremećaj  stvara na ovaj način jer društvene mreže imaju sve elemente za kreiranje opsesije. Kako biste zaštitili sebe ograničite vreme koje provodite na interntu, uključite se i u druge aktivnosti, viđajte se sa prijateljima…

Oduprite se osećanju da morate da se vratite na net, nemojte pratiti šta rade svi vaši virtuelni drugari, partite samo bliske prijatelje i članove porodice, kako ne biste podstakli opsesivno-kompulsivni poremećaj