Depresija | Tipovi depresije | Lečenje depresije
Reč depresija potiče od latinske reči deprimere, što znači pritisnuti, utisnuti ili udubiti. U psihološkoj upotrebi se nalazi od 1905 god. kao “depression of spirits“ što doslovno znači depresija duša. Prva asocijacija na reč depresija je tuga ali depresija je mnogo više od tuge. Svi smo iskusili tugu u nekom trenutku u svom životu.
Takva emocija može biti normalna, zdrava reakcija na doživljen gubitak ili traumatski događaj. Međutim, ako je intenzivna tuga prisutna nedeljama ili duže i prate je druga bolna osećanja kao što su bezvrednost i beznađe, u tom slučaju moguće da je reč o mnogo ozbiljnijem problemu.
Svako reaguje na depresiju na različite načine, ali obično oni koji su depresivni osećaju se depresivno više dana i takodje većim delom dana. Depresija je gora ujutru ili noću i teži da bude povezana sa gubitkom energije i osećanjem beznađa i krivice. Aktivnosti u kojima je depresivna osoba ranije uživala više joj ne donose zadovoljstvo.
Osoba je često sposobna da obavlja te aktivnosti kao što su sport ili druženja ali je očigledan gubitak zadovoljstva. Osoba se oseća ravnodušno i nije koncentrisana i usmerena na ono što radi. Osoba pod depresijom može se osećati neodlučno, uznemireno sa otežanom koncentracijom, jer negativne misli uzimaju pažnju.
Mnogi ljudi se pod dejstvom depresije ponašaju drugačije nego ranije. Ponašaju se na način koji nije karakterističan za njih. Postaju manje ili više pričljivi ili se javljaju promene u apetitu pa jedu manje ili više nego ranije.
Tipovi depresije:
Depresiju delimo na unipolarnu i bipolarnu depresiju. Ovom prilikom usmerićemo pažnju samo na uniporane depresije koje je definisao DSM- V ( Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje nastao od strane Američko psihijatrijskog udruženja (APA).
(Detaljno o svakom tipu depresije klikom na link).
1. Disruptivni poremećaj raspoloženja (F34.8)
2. Veliki depresivni poremećaj
3. Hronični depresivni poremećaj – Distimija (F34.1)
4. Predmenstrualni disforični poremećaj (N94.3)
5. Supstancama / medikamentima izazvan depresivni poremećaj
6. Depresivni poremećaj izazvan neki drugim medicinskim stanjem ili poremećajem
7. Ostali specifični depresivni poremećaji (F32.8) i nespecifični depresivni poremećaji (F32.9)
Izazovi sa kojima se suočavaju depresivne osobe!
Ako osoba koja je pod dejstvom depresije ne krene u aktivnu borbu protiv depresije, u njeno lečenje, to može dovesti do mnogih izazova. Veoma je teško obaviti većinu aktivnosti u svom životu kada imamo konstantno negativna osećanja prema sebi. Danima može biti nemoguće ustati iz kreveta.
Ako osoba zna da neće tog dana izlaziti napolje, verovatno neće imati ni energiju ni motivaciju da obavi osnovne higijenske potrebe. Negativne misli koje nadolaze sve više i više počinju da kontrolišu nedostatak akcije. I osoba koja je nekada imala potpunu kontrolu nad svojim životom i puno samopouzdanja, sada oseća da nema nikakvu kontrolu i ponekad čak i gubi volju za životom.
Depresija oduzima sreću i motivaciju, stvarajući nedostatak interesovanja, apatiju, umor, slabu koncentraciju. Čak i pranje zuba može izgledati kao ogroman posao. Mnoge stvari počinju da izgledaju potpuno besmisleno. Koja je svrha odlaska na posao? Zašto ustati iz kreveta? Koga briga? Nije bitno šta ja radim? Ja sam bezvredna osoba?. U ekstremnim slučajevima, depresija može dovesti do suicidalnih misli.
Osoba pod depresijom se često zadržava na prošlim događajima u kojima se osetila odbačeno, što podstiče negativne misli koje ima o sebi. Često pod dejstvom depresije osoba počne da veruje u sve negativne stvari koji je pomislila i rekla o sebi. Takodje veruje i prihvata negativne stvari o sebi koje su drugi rekli. Lako prihvata negativne komentare, nipodaštavanja i uvrede a odbja komplimente, povale i ohrabrenja.
Često poveruje u negativnu sliku o sebi, veruje da je to činjenica pa smatra da i ne postoji problem koji može da reši već počinje da prihvata takav život. Čak i ako poželi da uradi nešto što je svakodnevna pojava kao što je gledanje TV-a, može da zatekne sebe kako nije u mogućnosti da se fokusira jer unutrašnje negativne misli postaju „glasije“ od onog što je na ekranu.
Kako depresija utiče na međuljudske odnose?
Postoji mnogo različitih načina na koje depresija vrši uticaj na ljude oko depresivne osobe. Često depresivna osoba ne želi da određeni ljudi znaju kako se oseća i umesto da im govori o svojim osećanjima, depresivac ih isključuje iz svog života, izbegava ili i jedno i drugo, i na taj način utiče da ljudi pomisle da su nešto pogrešili ili da su uradili nešto loše. Oni koji su najbliži depresivnoj osobi takođe su zaraženi depresijom i oni pate. Najbliži mogu da se osećaju frustrirano jer se osećaju bespomoćno u pokušajima da pomognu. Ništa što mogu da kažu ili urade nije dovoljno dobro da bližnjeg izvuku iz patnje. Potrebna je ozbiljna terapija i lečenje.
Depresivnoj osobi je veoma teško da objasni svoje stanje i svoje postuke drugim ljudima jer i sama sebe teško može da razume. Drugima može da bude veoma teško da se bave depresivnom osobom. Mnogi ne žele da budu deo takvog života, ne žele da učestvuju i da ulažu napor pa odlaze i napuštaju depresivnu osobu.
Dok oni koji ostanu da se bore mogu da shvate koliko je to u stvari težak posao. Na primer, bliska osoba pokušava da ohrabri depresivca da jede zdravo, a deprsivnoj osobi je zdrava ishrana na poslednjem mestu. Može da bude gotovo nemoguće da motivišemo depresivnu osobu da uradi čak i najjednostavniju stvar.
Depresija očigledno utiče na depresivca više nego bilo ko drugi, ali to ne znači da utiče samo na njega već se to negativno iskustvo širi i na one koji su najbljiži. Zato je čest slučaj da osoba koja je pod depresijom već ima nekog iz svog bliskog okruženja koji je već depresivan. Ogroman broj deprsivnih osoba je odraslo u porodici sa barem jednim depresivnim roditeljem.
Kako hipnoterapija može da pomogne?
Srećom, hipnoterapija može da vas usmeri ka oporavku. Možete da naučite kako da zamenite vaše negativne misli pozitivnim mislima i pozitivnim osećanjima. Možete naučiti kako da pustite krivicu, bes i tugu.
Hipnoterapeut čak može da vam pomogne i da otkrije uzrok vaše depresije kao i šta treba da uradite pa da trajno rešite problem. Što više razumemo sebe i što bolje razumemo zašto se ponašamo na načine na koje se ponašamo, utoliko nam je lakše je da krenemo napred.
Hipnoterapija može da vam pomogne da se oslobodite prošlosti i da pronađete ponovo smisao svog života. Najbolje od svega je to što je hipnoterapija usmerena na podsvesnu promenu, tako da nije neophodno da tražite terapiju više puta u budućnosti.
