Sam stres se ne smatra mentalnim poremećajem. Mnogi ljudi će doživeti stresne situacije u kojima se mogu osećati preopterećeno, međutim, to samo po sebi ne karakteriše poremećaje povezane sa stresom. Iako neki poremećaji izazvani stresom mogu dovesti do simptoma sličnih depresiji i anksioznim poremećajima, ljudi koji su pretrpeli traumatično iskustvo mogu iskusiti simptome povezane sa stresom koji mogu izgledati potpuno nepovezani sa događajem.
U nekim slučajevima, ljudi mogu iskusiti nasilne impulse, agresivno ponašanje, nesposobnost da dožive zadovoljstvo, nemir, nezadovoljstvo, obamrlost i disocijativne tendencije. Teški slučajevi problema povezanih sa stresom mogu se razviti u druge oblike mentalnih bolesti.
Šta su poremećaji povezani sa traumom i stresom?
Poremećaji povezani sa traumom i stresom su ozbiljne psihološke reakcije koje se razvijaju kod nekih pojedinaca nakon izlaganja traumatskom ili stresnom događaju kao što je zanemarivanje u detinjstvu, fizičko/seksualno zlostavljanje u detinjstvu, borba, fizički napad, seksualni napad, prirodna katastrofa, nesreća ili mučenje.
Poremećaj povezan sa stresom se definiše kao povećano opterećenje stresom ili smanjena sposobnost prilagođavanja koji iscrpljuje rezervni kapacitet pojedinaca, povećavajući njihovu ranjivost na zdravstvene probleme.
Poremećaji povezani sa traumom i stresom – Tipovi
Poremećaji povezani sa traumom i stresom uključuju poremećaje kod kojih je izloženost traumatskom ili stresnom događaju eksplicitno naveden kao dijagnostički kriterijum (DSM5). To uključuje:
-
- Reaktivni poremećaj privrženosti;
- Poremećaj dezinhibicije društvene angažovanosti;
- Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) F43.10;
- Akutni stresni poremećaj;
- Poremećaji prilagođavanja F43.2
Ovi poremećaji su u tesnoj vezi sa anksioznim poremećajima, opsesivno-kompulzivnim i disocijativnim poremećajima.
Psihološki stres nakon izlaganja traumatskom ili stresnom događaju je prilično varijabilan. U nekim slučajevima, simptomi se mogu dobro razumeti u okviru anksioznosti ili sa aspekta straha. Jasno je, međutim, da su mnogi pojedinci koji su bili izloženi traumatskom ili stresnom događaju pokazuju fenotip (vidljive osobine) u kojem, umesto simptoma zasnovanih na anksioznosti ili strahu, najistaknutije kliničke karakteristike su:
- anhedonični simptomi (nemogućnost uživanja u aktivnostima koje su se pre smatrale ugodnim)
- disforični simptomi, (disforiju obično karakteriše; osećaj emocionalne i/ili mentalne nelagodnosti (ekstremna ili produžena osećanja tuge, očaja, krivice ili beznadežnosti), uznemirenost, malaksalost i depresija, koji utiču na normalan kvalitet života i/ili radnu aktivnost.)
- Eksternaliziranje ljutih i agresivnih simptoma, ili disocijativnih simptoma.
Štaviše, nije neuobičajeno za kliničku sliku da uključi neku kombinaciju gore navedenih simptoma (sa ili bez anksioznosti ili simptomima zasnovanim na strahu). Ovakva heterogena slika je odavno prepoznata u poremećaju prilagođavanja.
U psihologiji postoje tri različite vrste stresa: akutni, epizodno akutni i hronični.
Akutni stres:
Akutni stres je uobičajen oblik stresa. Definiše se skorijim uticajima koji su doveli do toga da se osoba oseća preopterećeno – bilo da se radi o nedavno prošlim događajima ili pritisku na buduće performanse. U nekim slučajevima, to može biti korisno i uzbudljivo iskustvo koje se sreće sa radošću, ali vremenom može postati iscrpljujuće ili početi da utiče na mentalno zdravlje osobe.
Ako je neko u potrazi za uzbuđenjem, stres povezan sa njegovim uzbuđenjem može doći od trenutnog straha za svoju bezbednost, ali ubrzo prolazi kada ostvare svoj cilj. Međutim, u velikim dozama može postati iscrpljujuće i rezultirati simptomima kao što su: uznemirenost, glavobolja, bolovi u telu i mučnina.
Epizodni akutni stres:
Ponekad, neki pojedinci mogu patiti od čestih epizoda akutnog stresa. Ovo može biti izvedeno iz preteranog osećaja propasti, straha od nepoznatog, pesimističkih uverenja ili sklonosti, ili stavljenja u situacije koje izazivaju njihovo stalno preopterećenje. U nekim slučajevima, ovo može biti rezultat izbora načina života, navika, zanimanja ili nasilnih situacija. Neki od najčešćih simptoma epizodnog stresa su: tenzijske glavobolje, migrene, visok krvni pritisak, bolovi u grudima i, ponekad, mogu dovesti do srčanih oboljenja.
Hronični stres:
Hronični stres je rezultat dugih, čestih borbi sa anksioznošću, strahom i slutnjama. Ovo se može dogoditi kao rezultat toga što pojedinac ne vidi izlaz iz svoje bolne situacije ili traumatskih događaja koji se ponavljaju. To može uključivati: finansijske borbe, disfunkciju u kući, nevolje u braku ili osećaj zarobljenosti u nezadovoljavajućem zanimanju.
Neki slučajevi hroničnog stresa nastaju iz traume iz detinjstva ili nedavnog traumatskog događaja koji je vremenom uništio mentalno zdravlje osobe. Ljudi koji pate od hroničnog stresa su u riziku od razvoja poremećaja povezanih sa stresom, pate od teške depresije, suicidalnih misli, impulzivnih čina nasilja, srčanih udara, moždanog udara i drugih zdravstvenih problema.
