U osnovi Agorofobija leže panični napadi

U osnovi Agorofobija leže panični napadi

U osnovi Agorofobija leže panični napadi

Zakažite svoj termin

Uvod

Stres je jedan od glavnih okidača panicnih napada. Moguće je da i sami prepoznamo određeni nivo stresa koji je prerastao naše mogućnosti da ga se oslobodimo, ali isto tako je moguće da je trenutak “okidač” odavno prošao i da ga se uopšte ne sećamo. Ponekad je upravo zato teško rešavati problem paničnih napada, jer u stvari ne znamo zašto nam se događaju, a ono racionalno u nama traži objašnjenje. Postoji mnogo relaksirajućih tehnika za snižavanje nivoa stresa i sve su korisne. Razumeti svoje stresove i naučiti kako se s njima nositi, može nam samo pomoći tokom života. No, panični napadi su najverovatnije samo kulminacija jednog dužeg stresnog perioda ili posledica  stresnog događaja s kojim je sve počelo. Nije važno KAKO i ZAŠTO su nas dostigli ti ružni panicni napadi, činjenica je da su sada ovde, nisu ugodni i želimo ih se rešiti. Prestanite se mučiti analizama vašeg detinjstva, odnosa s ljudima, analizom vlastite ličnosti, raščlanjivanjem onoga što je neko rekao i zašto, kakva je dijagnoza, kakva je prognoza, koja je najbolja tableta i sl. Panični napadi se hrane sami sobom, ne našom prošlošću. To je toliko čest poremećaj da muči i najinteligentnije među nama, čak i one najhrabrije. Oni su jednostavno u svojoj sveukupnosti posebni entitet. Sve ono što osećamo tokom napada je toliko snažno da je isto toliko zastrašujuće i onda nakon toga sledi jedna opšta anksioznost koja obeležava svaki naš dan. Ali to ne znaci da ludimo, da smo bolesni da nismo normalni …. činimo samo ono što nam se čini tako normalno i prirodno – borimo se protiv tog straha svim snagama želeći ga kontrolisati i uspostaviti kontrolu nad životom za koji nam se čini da ga gubimo. Zapravo nastojimo zaustaviti sav strah, a to je skoro pa nemoguće. Umesto toga pokusajmo ga prihvatiti, dopustiti da postane deo nas i na taj način zaustaviti te preterane reakcije.

Dakle nije prostor ili situacija ono što panicni napadi jesu, već nas nervni sistem koji se nalazi u stanju visoke pripravnosti

Najvažnije je znati da nam ništa spolja ne uzrokuje taj strah i napade, nikakva situacija ili misao, nikakav prostor, auto, nikakva strana senzacija u telu, u očima, stomaku, glavi, oko srca, nikakvi pretrpani prostor, nije ni moždani tumor, ni rak, ni nervni slom … mi ih sami uzrokujemo! Misliti da nam određena situacija ili prostor izaziva napad je pogrešno. Naravno da nam je svima jasan strah u određenom prostoru ili situaciji ako smo tamo prvi put doživeli napad. Dakle nije prostor ili situacija ono što izaziva panicni napad, već nas nervni sistem koji se nalazi u stanju visoke pripravnosti. Moramo znati da sve dolazi iz nas. Svi mi preuveličavamo strane senzacije u sopstvenom telu dajući im veliku važnost i prioritet. Udaljavamo se od svakodnevnog života, koji smo imali pre napada, nastojeći se sakriti od života koji sledi. Ne znam da li vam je teško prihvatiti činjenicu da nisu situacije, osećaji, prostori krivi za napade? Ali ključ je upravo u tome, prestati se SAKRIVATI od njih i konačno im se prepustiti. To vam je kao da napustite sujeverje i prihvatite racionalni pristup. Šta se dešava kad smo svesni nekih čudnih senzacija u telu (obično uzrokovanih napetošću)? Počinjemo se brinuti zato što nam se čini da dolaze neočekivano. I umesto da tražimo uzroke napetosti, tražimo uzroke svoga straha. Zašto se bojim? Ako nam neko preti na bilo koji način, možemo razviti strah od te osobe. Kad vidimo na ulici znak za opasnost trudimo se da vozimo pažljivije. Ali za nove senzacije tipa srce koje lupa kao ludo, ubrzano disanje, bolovi u mišićima, zamagljeni vid, ono čudno stanje koje liči vrtoglavici, a opet nije vrtoglavica, glavobolja, mučnina …. svi mogući simptomi preopterećenja (stresom, poslom, nespavanjem i sl) –  kad im nalepimo etiketu nepoznatog uzroka, reagujemo strahom. Ovaj novi strah izgleda da nema uzroka, izvora, ni smisla!  Za sve nas dolazi kao iz vedra neba. Posto je nepoznatog uzroka, analiziramo ga i nasa zabrinutost postaje naglašenija. Može se dogoditi da ovo nepoznato osećanje straha projektujemo u budućnost i kako ćemo se osećati u budućnosti i tu počinjemo sa “A, šta ako” pitanjima – hipotetičnim situacijama da bi ustanovili kako ćemo se osećati u budućnosti ako isti strah bude prisutan. I tako zabrinutost postaje beskrajna pošto ne uspevamo odgonetnuti uzroke. I naravno malo ko ne počne izmišljati uzroke tipa tumori, rak… I u tom trenutku nam se čini da je uistinu u opasnosti nas život, a ako ne onda život sigurno mentalno zdravlje. Ovaj doživljaj pretnje pokreće i jednu sasvim telesnu funkciju koja preuzima od nas tu brigu – nas simpatički (autonomni) nervni sistem (SNS), koji je odgovoran za naše preživljavanje – brine se o otkucajima srca, krvnom pritisku, siri nam zenice, siri bronhije tokom disanja, pretvara pohranjeni skrob u šećer, sprečava probavu i gastrointestinalne aktivnosti, opušta mišiće bešike i debelog creva … jednom rijeci priprema nas za bežanje Ili za bitku. S ovim beži ili se bori odgovorom puni nas intenzivnim strahom koji je toliko snažan da je prvobitni odgovor pobeći i sakriti se. Ali kuda? Ne znamo ni kuda pobeći i još manje zašto. Zamislite istu ovo reakciju naših dalekih rođaka koji su živeli u pećinama koji su se našli s planinskim lavom za leđima ili ispred ogromnog medveda. Najednom reakcija ima jako puno smisla. SNS ne možemo svesno kontrolisati, ali zato je jako pod uticajem naših misli i verovanja (sa kvakom da ga ne možemo kontrolisati).

Panicni napadi nisu ništa drugo nego nas SNS koji je preuzeo kontrolu da se brine za nas

I ne možemo ga zaustaviti. Nemamo nikakvu svesnu kontrolu kad SNS preuzme. Kad do toga dođe svaki pokusaj preuzimanja kontrole samo pogoršava situaciju i čini da duže traje. Naprotiv, ako prestanemo pokušavati preuzeti kontrolu sve prestaje. I to je svetlo na izlazu iz tunela. Važno je znati da se ovo opisano može dogoditi svakome, nema veze jeste li osobe slabe volje, osetljivi, ovakvi ili onakvi. Moram potražiti spisak slavnih osoba koje su patile od ovog poremećaja, do tada verujte mi na reč u visokom smo društvu! SNS je nasa zaštita, kao vrstu nas je doveo do današnjih dana. No, kako se brinemo i fokusiramo sve naše misli i energiju na nepoznate uzroke, SNS mora da preuzme stvar u svoje ruke. Početni preveliki stres proizvodi fizičku reakciju kojom započinje preterana zabrinutost, koja potiče SNS da reaguje kad se počnemo osećati ugroženima. Visoki nivo zabrinutosti pokreće mehanizam za preživljavanje SNSa. To je normalna reakcija našeg tela na nas strah. SNS se održava u stanju budnosti našom zabrinutosti i strahom. Strah od sledećeg paničnog napada u osnovi postaje razlog da SNS reaguje. To je jedan kružni proces. Prihvatiti paniku, ne sprečavati je,  pokazuje našem SNS da je sve u redu, nema potrebe za brigom i pripremanjem tela na reakciju kada nadolaze panicni napadi.

REVISK

REVISK

REVISK Revidirana skala za merenje inteligencije dece po principima Vekslera je test koji se odavno koristi u svetu za procenu inteligencije polaznika u školu. Predstavlja veoma važnu komponentu kod procene psihičkih i intelektualnih sposobnosti učenika. Ukazuje na...

Nema Potrebe Da Više Odlažete. Krenite Svojim Putem Sada.

Kako razmisljaju osobe kod kojih se javljaju panicni napadi

Kako razmisljaju osobe kod kojih se javljaju panicni napadi

Kako razmišljaju osobe kod kojih se javljaju panični napadi

Zakažite svoj termin

Uvod

Unutrasnje misli i panicni napadi

Panicni napadi kao specifična forma anksioznih poremećaja je u principu forma ponavljajućih anksioznosti koje sami stvaramo, i to ponavljajućih do te mere da se osoba koja pati od paničnih napada oseća zarobljena u začaranom krugu i čisto sasvim nemoćna da shvati šta se tu, u stvari, dešava i kako da sa tim izađe na kraj.

Panicni napadi nastaju usled sledeceg nacina razmisljanja

Jednom kada ste već osetili anksioznost bez nekog vidljivog razloga, onda je moguće da izgradite ankziozni stav prema potencijalnim budućim anksioznim epizodama. U tom slučaju, mislili biste nešto poput: „ Bilo bi baš grozno da budem anksiozan.“ A misliti na ovaj način vodi u anksioznost (setimo se izreke:Strah se strahom hrani)!

Zatim na sledećem nivou , vi opažate nastojaću anksioznost i misli: „ Ovo je baš gadno, sada postajem anksiozan“. Ovako mišljenje vodi do povećane anksioznosti koja je okidač za sledeću misao:“O ne, sada već gubim kontrolu, šta ako se onesvestim, ili uspaničim, ili dobijem srčani udar, ili počnem da se ponašam potpuno ludo? “ To bi bilo užasno. Anksioznost je na ovaj način ponovo uvećana, što vodi do još drastičnijih anksioznih misli, i tako u krug.

Bitno je obratiti panžnju na činjenicu da se ovaj obrazac odvija veoma brzo. Toliko brzo da osoba bude svesna narastajućeg osećaja panike.
Novi set činjenica koje bi bilo poželjno da nauče svi ljudi koji imaju panični napad je da bez prisustva anksioznog stava koji glasi da je anksioznost, i sve njene posledice, grozna i nepodnošljiva, panika se ne bi pojavila čak i ako bi osoba ubrzano disala i unela u organizam previše kiseonika!

Dakle anksiozni stav , odnosno mišljenje jeste ono što valja prepoznati i promeniti kako bi se sprečili panicni napadi. Međutim, veoma mali broj ljudi je upućen u ove činjenice. Zato se mnogi i dalje sklanjaju od situacija povodom kojih se mogu osetiti anksiozno, neki piju ili uzimaju lekove kako bi umanjili anksioznost, što na kratke staze može da pomogne, ali ne i panicni napadi.

REVISK

REVISK

REVISK Revidirana skala za merenje inteligencije dece po principima Vekslera je test koji se odavno koristi u svetu za procenu inteligencije polaznika u školu. Predstavlja veoma važnu komponentu kod procene psihičkih i intelektualnih sposobnosti učenika. Ukazuje na...

Imate pitanja a niste imali koga da pitate…?

Da li mi hipnoza može pomoći da se rešim paničnih napada?

Da li mi hipnoza može pomoći da se rešim paničnih napada?

Da li mi hipnoza može pomoći da se rešim paničnih napada?

Zakažite svoj termin

Rekli su mi da patim od paničnih napada ili da sam anksiozan. Često se nalazim u stanju kada mi je veoma, veoma teško, a ja ne znam zašto.

Mogu da sedim i da radim i da se osećam veoma dobro i onda odjednom počinje da se javlja velika glavobolja i da mi se vrti u glavi kao da me neko stavio na vrtešku bez moje volje.

Bio sam kod par psihologa, psihijatara,  uradio sam sve, dva puta sam radio EKG i EEG i svi nalazi su pokazivali da sam potpuno zdrav,a ja se osećam veoma loše i imam osećaj da mi se stanje pogoršava jer ne znam šta mi se događa. Nekoliko puta sam se veoma uplašio kada su ti napadi krenuli. Znam da ne bi trebalo da se plašim, ali ja jednostavno ne mogu to da kontrolišem. Želim da znam šta treba da uradim  da ovi napadi prestanu.

Ovo stanje me izluđuje i ne mogu da se otarasim osećaja i razmišljanja da ću umreti. Ja znam da neću, ali non-stop razmišljam o tome i osećam se grozno.

Voleo bih da znam da li ce mi tretman hipnozom pomoći da se oslobodim ovog problema?

Odgovor

Hipnoza uglavnom može da pomogne u reševanju paničnih napada, ali hipnoza nije čarobni štapić. Svejedno, ljudima je često bolje nakon hipnoze. Jednom kada se oslobodite straha od paničnog napada ubrzo napadi panike nestaju, a potom se i anksioznost eliminiše. Sledeći put kada doživite napade panike pokušajte da ih prihvatite govoreći sebi:,,evo još jednog neprijatnog napada panike i uskoro on će se završiti”. Možete i da probate da u takvim situacijama dišete u papirnu kesu i to učinite kada osetite prve znake napada panike.

Da li još uvek odlazite kod psihologa ili psihijatra? Ako je tako, dopustite im da vas vode kroz ovaj proces. Velika je verovatnoća da ovaj problem nećete moći da rešite bez stručne pomoći. Ukoliko niste zatražili stručnu pomoć trebalo bi da to učinite što pre i ono što je veoma važno je da tu pomoć prihvatite. Hipnoterapija je zasigurno jedan od pristpa koji će vam pomoći da se oslobodite ove napasti i da ponovo živite normalnim životom.

REVISK

REVISK

REVISK Revidirana skala za merenje inteligencije dece po principima Vekslera je test koji se odavno koristi u svetu za procenu inteligencije polaznika u školu. Predstavlja veoma važnu komponentu kod procene psihičkih i intelektualnih sposobnosti učenika. Ukazuje na...

Nema Potrebe Da Više Odlažete. Krenite Svojim Putem Sada.

Panični napad – Šta preduzeti povodom paničnog napada?

Panični napad – Šta preduzeti povodom paničnog napada?

Panični napad – Šta preduzeti povodom paničnog napada?

Zakažite svoj termin

Imali ste panični napad, bilo je užasno i sada želite da znate šta da uradite povodom toga. Ovo je pitanje sa kojim se suočavaju većina klijenata. Oni ne žele da im život bude kontrolisan strahovima, ali ujedno ne znaju kako da se suoče sa problemom. Postoje razni medikamenti, ali treba ih izbegavati ako je ikako moguće. Postoje drugi načini kojima se može smanjiti učestalost paničnih napada. Treba pronaći  tehike relaksacije koje Vam odgovaraju.

Kada doživite panični napad Vaše telo se preoptereti odnosno izmori.

U tom trenutku srce počinje brže da kuca, disanje postaje brže i pliće i krv počinje da struji kroz celo telo i na kraju javlja se kao osećaj peckanja u ekstemitetima.

Ovi osećaji mogu biti jaki i često samo povećavaju nervozu. Vaše telo se u tom trenutku sprema za borbu ili bekstvo. Ovo je instinkt za preživljavajnem koji se javlja kada se nađemo u situaciji da smo ranjivi ili uplašeni. Na ovaj način nas telo štiti. Ovi snažni osećaji ne mogu jednostavno da se odbace. Ljudi koji pate od paničnih napada imaju tzv. epizode paničnih napada koji se mogu desiti na nezgodnim mestima i u nezgodnim trenutcima. Uzrok koji izaziva ovakve reakcije obično ne deluje tako na osobe koje ne pate od paničnih napada, ne u tolikoj meri.

Panični napad može biti izazvan samim sastankom sa šefom, pred javnim nastupom ili sam odlazak u pozorište može biti veoma stresno. Postoje mnogi razlozi koji izazivaju napade panike kod raznih ljudi i jako je važno da znate koji su  kod Vas pokretači napada panike. Da li su to velike gužve ili sastanak sa autoritativnim osobama ili strah od poniženja.

Jednom kada budete razumeli svoje uzroke možete efikasnije da se suprodstavite sa njima. Ono što ne treba da uradite je da izbegavate aktivnosti i ljude koji izazivaju panične napade kod Vas. Nemojte odugovlačiti sastanak sa nastavnikom/com svog deteta zato što ne želite da razgovarate sa njim/njom, nemojte da izbegavate promocije ili reklame na ulici samo da ne bi ste stupili u konverzaciju. Ako izbegavate ovakve aktivnosti zbog paničnog napada to će samo produbiti Vaš problem.

Postoje načini da rešite svoj problem bez upotrebe medikamenata.

Vežbanje je uvek dobar početak da krenete. Vežbanje oslobađa endorfin i oslobađa Vas briga i agresije. Sve ovo će pomoći da se osećate bolje i da imate bolje mišljenje o sebi. Kao dodatak vežbama možete naučiti i razne tehnike opuštanja kao što su meditacija i joga. Svi ovi načini su odlični za širenje pozitivnih vibracija kroz um i telo.

Još jedan odličan način da se izborite sa negativnim efektima paničnih napada je da pretvorite negativne misli u pozitivne. U suštini Vi učite da ne mislite o potencijalnim stvarima koje mogu da krenu po zlu i fokusirate se samo na krajnji uspeh koji možete da postignete. Dok aktivno i svesno menjate Vaš misaoni šablon Vi ćete smanjiti fizički odgovor Vašeg tela na panični napad.

REVISK

REVISK

REVISK Revidirana skala za merenje inteligencije dece po principima Vekslera je test koji se odavno koristi u svetu za procenu inteligencije polaznika u školu. Predstavlja veoma važnu komponentu kod procene psihičkih i intelektualnih sposobnosti učenika. Ukazuje na...

Nema Potrebe Da Više Odlažete. Krenite Svojim Putem Sada.

Panicni napad sta je to?

Panicni napad sta je to?

Panicni napad sta je to?

Zakažite svoj termin

Panični napadi su simptomi anksioznosti. Osnova vidljiva karakteristika napada panike jeste da se oni javlja jako naglo, doživljaji su jako emocionalni i ugrožavajući i oni utiču da se osoba oseća potpuno onesposobljeno.

Rizicne godine za prvo javljanje napada panike su između 15 i 19 godina. Osobe zenskog pola su dva puta podloznije napadima panike. Ukoliko je u porodici vec neko imao napade panike verovatnoca da se pojave kod bliskog srodnika raste do osam puta.

Napadi panike se razlikuju po vrsti i izraženosti simptoma. Neće svi ljudi doživeti sve simptome  i neće ih doziveti u jednakoj jačini. Međutim svako ko je doziveo napad panike, doziveo je veoma neprijatno iskustvo i tesko je objasniti samu pojavu onima koji nisu imali takvo licno iskustvo.

Ljudi se uglavnom stide svojih poremećaja, a posebno je napad panike takva vrsta problema povodom kojeg se mnogi ljudi stide. Kako napadi panike bude burna ponašanja koja ljudi u toku napada ne znaju kako da spreče, jednom kada napad prođe i kada osoba ostane sa svojim sećanjem na ponašanje i reči koje je izgovorila u napadu, uglavnom se oseća postiđeno, neadekvatno, osramoćeno, sa pitanjima koja se ponavljaju „šta okolina misli o meni kada sam u stanju da tako izgubim kontrolu“. Sopstvena osećanja neadekvatnosti se često doživljavaju  kao vaće ili manje narcističke povrede. Stid povodom napada panike je možda čak i manje neugodna emocija od straha povodom sledećeg napada panike.

Strah povodom napada panike je gotovo sigurna garancija da će osoba doživeti sledeći napad. Što je jači strah od narednog napada, to će naredni napad biti jači, neprijatniji, a osoba će posledično osećati manje kompetentno i funkcionalno.

Ukoliko osoba ne potraže pomoć tesko je za ocekivati da ce sama uspeti da se resi ove neprijatne pojave.

Pozitivna strana i lepa vest za ljude koje pate od napada panike jeste da je uspešnost tretmana napada panike visoka, u jednom broju slučejeva trtman tegoba završava relativno brzo, dok kod drugih može da potraje nekoliko meseci ili ček godina. U zavisnosti od individue i vrste pomoći koju izabere, tretman napada panike se, kod jednog broja ljudi, može uspešno završiti za smo nekoliko terapiskih seansi.

Panicni napadi i kako ih tretira hipnoza

Hipnoza je psiholoska tehnika kojom ulazimo u nesvesni um. U nesvesnom umu se nalaze funkcije koje su zaduzene za emotivne, fizioloske funkcije. Kad indukujemo hipnozu u mogucnosti smo da ustanovim u relativno kratkom vremenskom periodu sta je izazvalo napade panike. Nakon sto se ustanovi uzrok, onda se pristupa hipnotickim tehnikama koje imaju za zadatak da potpuno i trajno eliminisu napade panike bez ikakvih stetnih posledica ili bez ikakve bojazni od recidiva.

Hipnotickim tehnikama otkriva se i funkcija panicnih napada. Panicni napadi imaju svoju funkciju i oni se nisu pojavili niodkud niti je to kazna Bozija. Panicni napadi su nasi prijatelji i od njih imamo korist. Koliko god to suludo zvucalo na prvi pogled, koliko god da je neprijatno iskustvo, ispod panicnih napada lezi korist. Uloga hipnoze u ovom procesu je da ustanovi sta je to sto panicni napadi teze da ostvare i da adekvatno iskoristi sve dobijene informacije. panicni napadi su tu uglavnom da nas zastite. Cudno zar ne?

Regresija je jedna od redovnih hipnotickig tehnika koja se koristi kod tretiranja panicnih napada. Na potpuno bezbedan i prijatan nacin otkrivamo podsvesnu strukturu i uticemo hipnotickim tehnikama tako da su potpuno obradjeni panicni napadi.

REVISK

REVISK

REVISK Revidirana skala za merenje inteligencije dece po principima Vekslera je test koji se odavno koristi u svetu za procenu inteligencije polaznika u školu. Predstavlja veoma važnu komponentu kod procene psihičkih i intelektualnih sposobnosti učenika. Ukazuje na...

Nema Potrebe Da Više Odlažete. Krenite Svojim Putem Sada.

Napad panike (kako razmišlja osoba sa napadom panike)

Napad panike (kako razmišlja osoba sa napadom panike)

Napad panike (kako razmišlja osoba sa napadom panike)

Zakažite svoj termin

Panični napad kao specifična forma anksioznih poremećaja u principu je  anksioznost koju osoba sama stvara i to ponavljanje ide do te mere da osoba koja pati od paničnih napada oseća da je zarobljena u začaranom krugu i često je sasvim nemoćna da shvati šta se tu ustvari dešava i kako da sa tim izađe na kraj.

Jednom kada ste već osetili  anksioznost bez nekog vidljivog razloga, onda je moguće da izgradite ankziozni stav  prema potencijalnim budućim anksioznim epizodama. U tom slučaju, mislili biste nešto poput: „ Bilo bi baš grozno da budem anksiozn.“ A misliti na ovaj način vodi u anksioznost (setimo se izreke: Strah se strahom hrani)!

Zatim na sledećem nivou , vi opažate nastojaću anksioznost i misli: „ Ovo je baš gadno, sada postajem anksiozan“. Ovako mišljenje vodi do povećane anksioznosti koja je okidač za sledeću misao:“O ne, sada već gubim kontrolu, šta ako se onesvestim, ili uspaničim, ili dobijem srčani udar, ili počnem da se ponašam potpuno ludo? “ To bi bilo užasno.

Anksioznost je na ovaj način ponovo uvećana, što vodi do još drastičnijih anksioznih misli, i tako u krug. Bitno je obratiti panžnju na činjenicu da se ovaj obrazac odvija veoma brzo. Toliko brzo da osoba bude svesna narastajućeg  osećaja panike.

Korisne činjenice za one koji su doživeli napad panike.

Bez prisustva anksioznog stava koji glasi da je anksioznost, i sve njene posledice, grozna i nepodnošljiva, panika se ne bi pojavila čak i ako bi osoba ubrzano disala i unela u organizam previše kiseonika!

Dakle anksiozni stav , odnosno mišljenje jeste ono što valja prepoznati i promeniti kako bi se sprečili panični napadi. Međutim, veoma mali broj ljudi je upućen u ove činjenice. Zato se mnogi i dalje sklanjaju od situacija povodom kojih se mogu osetiti anksiozno, neki piju ili uzimaju lekove kako bi umanjili anksioznost, što na kratke staze može da pomogne, ali ne leči uzrok anksioznosti i paničnih napada. Medikamentima se ne postižu željeni rezultati jer nije nastala promena u stavovima, ponašanjima, reakcijama. Prava promena se postiže psihoterapijom a hipnoterapija nudi veoma koristan i efikasan pristup tako da ubrzo imate osecaj kao da je napad panike daleko iza Vas.

REVISK

REVISK

REVISK Revidirana skala za merenje inteligencije dece po principima Vekslera je test koji se odavno koristi u svetu za procenu inteligencije polaznika u školu. Predstavlja veoma važnu komponentu kod procene psihičkih i intelektualnih sposobnosti učenika. Ukazuje na...

Imate pitanja a niste imali koga da pitate…?