Šta su opsesivne misli?
Opsesivne misli, predstave, koje se nameću protiv volje pojedinca, opsedaju ga i izazivaju strepnju. Opsesivne misli se koncentrišu na izvesne religijske i metafizičke probleme, na neke erotske i agrsivne teme, ali I na problem čistoće, urednosti, reda, pristojnosti, sigurnosti. Opsesivne misli javljsju se kao simptom u sklopu opsesivno kompuzivne neuroze, ali ponekad i kod melanholika i šizofrenije.
Ovakve osobe teže da budu visoko moralne, odgovorne i nepogrešive i bilo kakve ,,neadekvatne“ misli koje se ne uklapaju u njihovu besprekornu sliku o sebi ih mogu jako uznemiriti i uplašiti. Uznemirenost potiče i zbog toga što one smatraju da će se ono što pomisle zaista i dogoditi. Tretman započinje određivanjem opsesivnih misli, ideja i slika koje klijenta čine uznemirenim. Na primer, klijent saopštava da se plaši misli koje su povezane sa neprihvatljivim seksualnim ponašanjem (npr. incestuozne misli) ili ideje o nesreći ili bolesti koja bi mogla da zadesi njemu bliske ljude.
Hipnoterapeut zatim procenjuje stepen uznemirenosti koji su kod klijenta izazvale ovakve misli kao i mentalne strategije i ponašanja koja klijent koristi kako bi kontrolisao ili neutralizovao opsesivne misli. Zatim, procenjuje se kakav značaj opsesivne misli imaju za klijenta. Osoba misli da ako zamišlja, na primer, da će njegovi bližnji poginuti u saobraćajnoj nesreći, to znači da on želi da se to dogodi kao i da on svojim mislima može uticati da se to zaista i dogodi. Upravo je ovakvo iracionalno razmišljanje razlog visoke zabrinutosti i straha kod osoba sa opesivno-kompulsivnim karakterom.
Definisanje skrivenog značenja koje klijent predaje mislima je osnova za upotrebu tehnike imaginacije uz pomoć koje će se doći do zaključka da ne postoji veza između opsesivnih misli i štetnih posledica.
Sledeći korak se sastoji u tome da hipnoterapeut objašnjava klijentu da su uznemiravajuće misli normalne za svakog čoveka. Ovakve misli nisu problem same po sebi već iracionalno uverenjenje o njihovoj visokoj značajnosti. Takva uverenja samo povećavaju anksioznost kao i preokupaciju opsesivnim mislima, nagone na kontrolu i odbacivanje istih uz pomoć ritualnog ponašanja.
Šta su ritualne radnje?
Ritualno ponašanje se takođe javlja kod osoba opsesivno-kompulsivnog karaktera. To su prisilne i jednolične radnje koje osoba obavlja kako bi sprečila ostvarivanje opsesivnih misli i negativnih događaja (npr. brojanje, preskakanje stepenika po unapred određenom pravilu, ređanje predmeta po utvrđenom redosledu, konstatno pranje ruku pri kontaktu sa određenim predmetima, itd…).
Prema tome, tretman se fokusira na modeliranju veze između u suštini normalnih (bezopasnih) misli i prekomerne anksioznosti. Umesto da izbegava opsesivne misli klijent se, uz pomoć tehnike imaginacije, sa njima neprekidno suočava (stalno vraćajući ove misli u fokus) i na taj način uči da one same po sebi ne predstavljaju nikakvu pretnju i nisu uzrok negativnih posledica u njegovoj okolini.
Postepeno i kontinuirano izlaganje ovakvim mislima će smanjiti nivo uznemirenosti i doprineti normalnom funkcionisanju osobe. Zato je dobro obratito se hipnoterapeutu jer hipnoterapija je izuzetno interesantan proces koji može doneti olakšanje, duboki unutrašnji mir i harmoniju i trajno eliminiše opsesivne misli.
Najčešće opsesivne misli
Tehnički gledano, zaista ne postoje tipovi OKP. Međutim, postoje uobičajene kategorije simptoma koje se mogu opisati kao „tipovi“. One se zasnivaju na sličnostima u sadržaju opsesivnih misli i akcijama koje osoba preduzima da bi se izborila sa njima. Neko sa OKP bi potencijalno mogao imati bilo koju vrstu opsesivnih misli ili bilo kakvog kompulzivnog ponašanja, ali ove kategorije se najčešće vide:
Agresivne ili seksualne opsesivne misli. Uobičajena vrsta opsesije je povezana sa strahom od nanošenja štete drugima, od nasilnog napada ili nasilnih, agresivnih slika koje neće nestati. Ove vrste misli takođe mogu biti seksualne, kao što je strah od seksualnog neprikladnog ponašanja ili doživljavanje ponavljajućih, uznemirujućih seksualnih slika. Ove vrste opsesija su često povezane sa traženjem uverenja u nečiju dobrotu, ali mogu postojati i druge prateće kompulzije.
Šteta voljenim osobama. Za neke ljude, strah nije nužno da će nekome nauditi, već da će neka vrsta zla zadesiti njihove voljene. Na primer, neko može biti opsednut mišlju da će njihovo dete biti povređeno u saobraćajnoj nesreći. Kompulzivno ponašanje može biti bilo šta, ali se često koristi da spreči nastanak štete.
Klice i kontaminacija. Strah od mikroba i potreba da se kompulzivno peru ruke često su ono što ljudi povezuju sa OKP, i to je uobičajena karakteristika. Mnogi ljudi sa dijagnozom OKP se plaše klica ili drugih vrsta kontaminacije i zbog tog straha mogu izbegavati situacije i aktivnosti. Kompulzivno pranje ruku i čišćenje su takođe tipični.
Sumnja i nedovršenost. OKP može izazvati ponavljajuće misli da osoba nije uradila nešto ispravno ili potpuno. Primer može biti neko ko sumnja da je zaključao vrata kada izlazi iz kuće. Ova vrsta opsesivnih misli obično izaziva kompulzivno ponašanje provere, kao što je vraćanje do vrata više puta da biste bili sigurni da su zaključana.
Greh, religija i moral. Neki ljudi opsesivno brinu da li su nemoralni ili grešni. Oni mogu koristiti molitvu kompulzivno ili tražiti oproštaj iznova i iznova.
Red i simetrija. Naručivanje objekata „samo tako“ je prilično uobičajena vrsta opsesije sa OKP. Ljudi sa ovim mislima provode neuobičajeno mnogo vremena uređujući i naređujući predmete ili vizualizujući simetriju. Oni takođe mogu imati specifična sujeverja o brojevima, obrascima i simetriji.
Samokontrola. Strah od gubitka kontrole i nečeg neprikladnog karakteriše mnoga individualna iskustva sa OKP. Neki ljudi mogu biti zabrinuti da će nešto uzviknuti u javnosti, dok drugi mogu biti zabrinuti da bi nekome naudili, što je povezano sa agresivnim ili seksualnim tipom opsesija. Može uslediti bilo koja vrsta kompulzivnog ponašanja, ali ova vrsta opsesije takođe može dovesti do izolacije, jer osoba može izbegavati da bude u blizini drugih.
Ove vrste OKP su zapravo samo grupe nekih od najčešćih simptoma. Neko sa OKP može imati bilo kakvu vrstu opsesivnih misli. Neki drugi primeri uključuju strahove od određenih veza, verovanja u magiju i magično razmišljanje ili opsesije o sopstvenim telom, kao što su obrasci disanja ili treptanje.
