Depresija – tipovi

Depresija – tipovi

Kriterijum za dijagnostikovanje depresija

Poslednje dve decenije istraživanja sve više obraćaju pažnju na prepoznavanje takozvanih subsindromskih depresija koje ne ispunjavaju sve kriterijume za dijagnostiku depresivne epizode, a slične su stanjima koja su u prošlosti bila poznata kao”neurotska” ili “karakterološka” depresija. Dokazano je da subsindromska depresija izaziva značajne morbiditet, dovodi do psihosocijalne I radne onesposobljenosti I apsentizma . Važno je istaći da se javlja kod osoba koje imaju istoriju o depresiji, često predhode ispoljavanju “pune” kliničke slike depresivne epizode ili perzistiraju između epizoda.

Depresija se može razvrstati po sledećim vrstama:

Teška depresivna epizoda  s psihotičnim simptomima. Ovaj oblik depresije može izazvati diferencijalno dijagnostičke problem , naročito ako psihotični simptomi nisu saglasni raspoloženju, što može dovesti do neadekvatnog lečenja. Psihotične depresivne epizode najčešće su indicator suicidnog rizika, što zahteva dodatno brišljivo planiranje tretmana.

Depresija-tipovi

 

 

 

 

 

 

 

Depresivna epizoda sa suicidalnim rizikom – 2/3 svih suicidnih izvršavaju depresivne osobe. Depresija povećava rizik od suicida, u poređanju sa opštom populacijom četiri puta, a dvadeset puta kod osoba sa teškim oblicima depresije. Faktori rizika za suicid kod depresivnih osoba su: prisustvo anksioznosti, agitacije I paničnih napada; perzistentna isomnija; anhedonija I loša koncentracija; osećanje bespomoćnosti I beznadežnosti; impulsivnosti; zloupotreba psihoaktivnih supstanci; muški pol uzrasta između 20 I 30 godina I stariji od 50 godina; ženski pol između 40 I 60 godina; starije životne doba; prethodni suicidni pokušaji; porodična istorija o suicidalnom ponašanju. Depresivne osobe sa suicidalnim rizikom najčešće se zbrinjavaju hospitalno.

Bipolarna depresija – oko 10% osoba sa depresijom tokom vremena će doživeti spontanu (neprovociranu antidepresivima) hipomaničnu ili maničnu epizodu I tada će biti redijagnostikovano u bipolarni poremećaj.  Ova činjenica, zbog potpuno drugačijeg načina lečenja depresije   u okviru bipolarnog poremećaja, naglašava potrebu da se pacijentu  postavi pitanje o priodu/periodima u životu s povišenim raspoloženjem, hiperaktivnošću, smanjenom potrebom za spavanjem I drugim simptomima (hipo)manije. Istraživanja nisu potvrdila razlike u ispoljavanju depresivne episode kod bipolarnog I depresivnog poremećaja.

Atipična depresija se teže dijagnostikuje

Atipična depresija – jako je teško prepoznati  simptome depresije. Pored smanjenja aktivnosti, osoba sa atipičnom depresijom povećanu potrebu za spavanjem,povećavaju se apetit i telesna težina, a žudnja za unosom ugljenih hidrata je uobičajni sindrom. Početak je obično u trećoj deceniji života.

Sezonska depresija (sezonski afektivni poremećaj) – karakteriše se sezonskim obrascom javljanja. Nove epizode depresije javljaju se u isto doba godine, mnogo češće zimi nego u letnjem periodu. Istraživanja pokazuju da sezonskoj depresiji u najvećem broju slučajeva ne predhodi psihosocijalni stres, a između epizoda javljaju se pune remisije. Klinička slika odgovara onoj kod atipične depresija.

Kako da pomognete bliskoj osobi da se oslobodi fobije

Kako da pomognete bliskoj osobi da se oslobodi fobije

Razvite  10  stavova kako biste pomogli vašem partneru se oslobodi fobije.

1. Prihvatanje. Prihvatanje vašeg partnera/ku takav kakav jeste. Nemojte negirati poremećaj ili donositi negativne sudove o svom partneru zbog  njenih ili njegovih ograničenja.

2. Razumevanje. Svako ko ne poznaje fobiju  izgleda iracionalno. Odvojite vreme da se upoznate sa problemom tako što ćete čitati o tome ili razgovarati sa partnerovim terapeutom.

3. Iskrenost. Iskrenost podrazumeva da vam je zaista stalo i da želite da pomognete partneru da se oporavi. Kada ohrabrujete partnera ili ga hvalite za postignuća, vaš partner treba da oseti da to zaista mislite.

4. Saosećanje. Čak i ako nikada niste iskusili fobiju, saosećajte se sa patnjom kroz koju prolazi osoba sa fobijom. Izražavajte saosećanje rečima ili tonom glasa veoma je značajno.

5. Ohrabrivanje. Važno je da ohrabrujete osobu sa fobijom da istraje sa izlaganjem. Kada se fobičar oseća preopterećeno ili smatra da ne može da se nosi sa problemom, nastavite da podstičete“Ti to možeš!“

6. Strpljenje. Prihvatite da osoba sa fobijom nekad može da napreduje veoma sporo. Potrebno je da razvijete ukoliko ste se obavezali  da ćete ostati sa mu/joj da održi motivaciju za nastavak vežbe

 

 

 

 

 

7. Odavanje priznanja. Odajte priznanje fobičaru za njegova postignuća, čak iako su mala. Ako mu/joj dosledno odajete priznanje za mala postignuća, pomoćić ćete mu/joj da održi motivaciju za nastavak vežbe.

8. Pouzdanost. Da biste ostvarili dobar odnos sa fobičarem, potrebno je da se držite dogovora. Pojavite se u dogovoreno vreme za vežbanje. Pitajte ga/je da li želi da idete sa njom ili da ćekate na dogovoreno mesto dok vežba, i onda budete tamo gde ste rekli da ćete biti. Pazite da ne dajete obećanja koja ne možete da ispunite.

9. Učestvovanje. Pored toga što pratite osobu sa fobijom dok vežba izlaganje, korisno je da aktivno učestvujete u njegovom/njenom tretmanu. Ako je moguće, prisustvujte barem jednoj individualnoj ili grupnoj seansi i sastanite se sa njegovim/njenim terapeutom. Ako ste prijatelj sastanite se sa članovima porodice.

10. Prepustite odgovornost fobičaru. Na kraju, osoba sa fobijom odgovorna je za sopstveni oporavak. Kada vežbate izlaganje, prepustite fobičaru da vodi, da odluči koliko je spreman da uradi i dopustite mu/joj da odredi kada će se seansa završiti. Vaš posao je da pružite podršku i ohrabrite partnera da uloži napor. Oslobađanje od fobije put je ka sticanju nezavisnosti. Postarajte se da ohrabrite njegovu nezavisnost, a ne trajnu zavisnost od vas.

Hipnoza šta je to?

Hipnoza šta je to?

Hipnoza je stanje visoko fokusirane selektivne pažnje. To je stanje kada smo svu svoju pažnju usmerili samo na jednu stvar u datom trenutku. Hipnoza je stanje kada smo toliko usmerili svoju pažnju na ideju, misao, osobu, dogadjaj da za trajanje tako intenzivne pažnje nismo svesni okolnosti koje nas okružuju.

Ljudi uglavno nisu svesni da su bili u budnoj hipnozi jer je sva paznja u tom trenutku bila fokusirana na jednu stvar.

Hipnoza sta je to?

Nikad nismo svesni tog momenta kada ulazimo u san ili u hipnozu. Vec svesni smo onog momenta kad se budimo ili izlazimo iz hipnoze.

Hipnoza je svakodnevna prirodna pojava . Svako od nas doživi hipnotičko stanje više puta dnevno. Postoje okolnosti koje nas jednostavno dovode u hipnotičko stanje koje se naziva “budna hipnoza” npr: vožnja automobilom, igranje video igrica, gledanje dobrog filma ili čitanje interesantne knjige, dnevno sanjarenje, stanje pre padanja u san i stanje odmah nakon budjenja iz sna.

Hipnoza 10 mitova

Hipnoza 10 mitova

Da li je hipnoza opasna?

 

Hipnoterapeuti konstantno vode borbu sa pogrešnim pretpostavakama koje imaju klijenti o hipnozi. Iz ovog razloga navodimo spisak od 10 najpopularnijih mitova o hipnozi.

Hipnoza je opasna da ili ne? Sami odlucite nakon što pročitate svih 10 mitova.

1. mit: Hipnotizer ima potpunu kontrolu nad umom hipnotisane osobe.

Ovo je netačno! Ljudski um nije mašina. Ne može se tek tako programirati kod god mi poželimo.  Drugo, jednostavno ne možete koristiti hipnozu da naterate ljude na neke stvari koje su protiv njihovih moralnih vrednosti.

2. mit: Biti hipnotisan znači biti bez svesti.

Ovo je veoma popularna predrasuda. Mnogi ljudi zamišljaju da je hipnoza kao neka vrste anestezije. Uglavnom se posle hipnoze pitaju da li su stvarno bili pod hipnozom jer ih buni to što su svo vreme bili svesni svega što se dešavalo tokom hipnoze. Poželjno je shvatiti da je hipnoza stanje u kojem se menja kvalitet svesti.

3. mit: Samo neki ljudi mogu biti hipnotisani.

Istina je da neke ljude ne bi trebalo hipnotisati. Ljudi koji pate od šizofrenije, ljudi koji čuju glasove, ljudi sa osetljivim identitetom su svakako osobe kome je potrebna pomoć ali koja ne uključuje hipnozu. Neki ljudi ne mogu biti hipnotisani jednostavno zbog stanja u kojem se trenutno nalaze. Trošenje je vremena ako pokušavate da hipnotišete osobu koja je pijana. Osobe koje su u dubokoj depresiji ili koje su u nekim teškim emotivnim stanjima jednostavno ne reaguju na napade hipnotičke indukcije. Skoro svi ostali mogu biti hipnotisani ako to zaista žele. Isto tako svako se može odupreti sugestijama koje vode u hipnozu ako se to želi postići.

4. mit: Ljude koje je lako hipnotisati su slabe volje.

Ovaj mit je zasnovan na istom nerazumevanju kao i  prvi mit. Biti hipnotisan ne znači potpuno prihvatiti volju neke druge osobe.  Zadatak hipnotizera je da želje klijenta prosledi u podvsvesni um.
Hipnoza 10 mitova?

5. mit: Da li je moguće ,,zaglaviti se” u hipnozi?

Zamislite sledeći scenario. Hipnoterapeut i klijent sede u sobi za vršenje terapije. Niko ih ne uznemirava ceo dan. Hipnoterapeut uvodi svog klijenta u hipnozu i iznenada hipnoterapeut umire tiho. Malo verovatno, ali šta ako se desi? U tom slučaju klijent će zaspati i probudiće se prirodnim putem posle dremanja ili će postati svestan da je nešto pošlo naopako i vratiće se u potpuno svesno stanje.

6. mit: Hipnoza je loša za Vaše zdravlje.

Kao i svaka terapija ili tretman i hipnoza se može koristiti na neodgovarajući način. Već smo spomenuli da neke osobe ne treba hipnotisati. Postoje razni načini na koji se hipnoza može koristiti a da ne pomogne klijentu. Na primer, žena koja je već previše mršava može tražiti od hipnoterapeuta ,,pomoć” da još smrša. Adekvatno obučeni i registrovani terapeuti su dužni i obavezni strogim etičkim kodeksima da postupaju u skladu sa interesima klijenata. Hipnoza je jednostavno stanje mentalne i fizičke relaksacije i za većinu ljudi koji su u dobrom zdravstvenom stanju relaksacija je dobra stvar.

7. mit: Hipnotisana osoba može postati zavisna od hipnotizera.

Ovaj mit se može povezati opet sa pogrešnom idejom da se hipnozom može upravljati volja druge osobe. Naravno, nesigurna osoba ili osoba u nevolji može postati zavisna od terapeuta bez obira kog je zanimanja, da li je hipnoterapeut ili savetnik ili je neko drugo zanimanje u pitanju. Svaki iskusan i razuman hipnoterapeut će primetiti rane znake i postupiće u skladu sa situacijom.

8. mit: Pod hipnozom osoba se može setiti apsolutno svega sto joj se desilo.

Ovo je više preuveličavanje nego mit. Istina je da hipnoza može omogućiti lakši pristup memoriji i ponekad je moguće izvršiti regresiju tj. sećanjima se vratiti u ranija vremena i proživeti stvari koje su Vam se desile.

9. mit: Hipnoza Vas može vratiti u najranija postojanja na Zemlji.

U hipnozi ponekad je moguće da udjemo u stanje kao što je san i da iskusimo sopstvenu imaginaciju na isti način kao što to radimo kada sanjamo.

10. mit: Hipnoza je forma misticizma, predstavlja potencijalno zlo i u suprotnošću je sa religijom.

Kada idemo na spavanje mi se ne isključujemo potpuno iz svesnog budnog stanja u nesvesno stanje.To je postepen proces. Mi prolazimo postepeno kroz hipnotička stanja kada idemo na spavanje. Hipnoza nije ništa manje mistična od spavanja.

 

Većina mitova i pogrešnih shvatanja koje okružuju hipnozu baziraju se na način na koji se ona koristi. Hipnoza je prirodni fenomen. U terapeutskom kontekstu može se biti korisna i nekorisna. Sve u svemu hipnoza je jednostavno prirodno stanje svesti – ništa manje, ništa više.

 

 

Ključna reč: hipnoza

Anksioznost

Anksioznost

 

Da li znate šta je Anksioznost?

Anksioznost ili strepnja je nejasan strah bez očiglednog spoljašnjeg povoda i uglavnom bez telesnih znakova koji uobičajeno prate strah koji je proizašao iz realne spoljašnje pretnje.

Dok osoba trpi anksioznost nalazi se u neprijatnom stanju u kojem dominira iščekivanje neke neodređene nesreće. Kada se anksioznost javlja često, ometa emotivni život i osećanje dobrobiti i na više različitih načina ometa kvalitet života.

Anksioznost nije isto što i strah

Anksioznost se od straha razlikuje zbog svoje neodređenosti, jer nije vezana za neki određen objekat. Strah je veoma precizan, (uvek znamo čega se tačno bojimo). Anksioznost je difuzna, nejasna sveobuhvatna.

Anksioznost se može pojaviti zbog:

1. Gubitka kontrole nad sobom ili nekom situacijom ili
2. Zbog nečeg neodređenog što bi moglo da se dogodi.

Anksioznost po težini (intenzitetu) kreće od blage neprijatnosti do napada panike u punom intenzitetu (srčane palpitacije, dezorjentacija, užasnutost).

Anksioznost koja nije povezana ni sa jednom situacijom i koja nastupa iz „vedra neba“ naziva se slobodno lebdeća anksioznost i u svom težem obliku naziva se i spontani napad panike.

Anksioznost razlikujemo od Anksioznog poremećaja

Anksiozni poremećaji su rezultat stresa koji se nakupljao tokom dužeg vremena.
Anksiozni poremećaji su posledica smanjene sposobnosti suočavanja sa stresom (isti je slučaj i sa poremećajima zavisnosti, depresijom, degenerativnim oboljenjima).

Normalna anksioznost (briga) razlikuje se od anksioznog poremećaja po tome što je kod anksioznog poremćaja prisutna anksioznost koja je:

1. Intenzivnija (npr. napad panike).
2. Duže traje (mesecima, umesto da prestane nakon što je stresna situacija prošla).
3. Prerasta u fobije koje Vas ometaju.

Patološka Anksioznost od uobičajene anksioznosti razlikuje se i po tome što:

1. Anksioznost je izmakla kontroli. Osoba se oseća nemoćno da upravlja onim što se događa i ovaj osećaj bespomoćnosti stvara još veću anksioznost.
2. Anksioznost ometa ili onemogućava sposobnost obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti.

Anksioznost se manifestuje na:

a. Fiziološkom (mišićna napetost, mučnina, znojenje)
b. Bihejvioralnom (umanjena sposobnost da delujemo, da se izrazimo)
c. Psihološkom nivou (strepnja, teskoba, otuđenje od sebe, strah od smrti, ludila).

Anksioznost i hipnoza

Uspešno eliminisanje anksioznosti je svakodnevna pojava

Da bi se anksioznost potpuno eliminisala mora da se tretman odvija na sva tri nivoa i to u pravcu:

a. Ublažavanja pojačane fiziološke razdražljivosti. Na ovom nivou hipnoza je izuzetno korisna jer dovodi telo i um do izuzetno duboke hipnotičke relaksacije. Tamo gde ima relaksacije nema anksioznosti. Anksioznost i relaksacija su dijametralno suprotni.

b. Eliminisanje izbegavajućeg ponašanja. Na ovom nivou koriste se hipnotičke tehnike koje eliminišu fobije, izbegavajuće ponašanje, programiranjem novih oblika reagovanja i ponašanja.

c. Promena subjekivnih interpretacija, uverenja, unutrasnjeg govora koje odražavaju stanje strahova i briga. Hipnoza je poznata po tome da sugestijama, afirmacijama menja unutrašnja ograničavajuća uverenja, kostruktivnim afirmativnim uverenjima. Promena nastala na nivou uverenja je trajna promena. Kada postignemo promenu na nivou uverenja, onda znamo da smo eliminisali anksioznot zauvek!

Kontaktirajte psihologa Aleksandra Jankovića