Kako ojačati samopouzdanje?

Kako ojačati samopouzdanje?

Kako ojačati samopouzdanje?

Zakažite svoj termin

Kako ojačati samopouzdanje u 14 koraka!

Prihvati sebe
Zapamti – nitko nije savršen. Važno je prihvatiti sebe uprkos tim nesavršenostima. Svatko ima svoju vrednost i prava samim time što jeste.

Obrati pažnju na svoje snage i uvažavaj ih.

Nesamopouzdani su puno više orijentirani na svoje neuspehe i mane, nego na snage i uspehe. Napiši listu 10 pozitivnih osobina, snaga ili uspeha i pročitaj je svaki dan (ili bar kad „padneš u krizu“). Na kraju dana obrati pažnju na uspešne i dobre situacije i stvari koje su ti se dogodile u danu. Otkrij kako si ti tome doprinio („prijatelj mi je pomogao – a ja sam doprinio da izgradim to prijateljstvo!“). Budi ponosan na svoja postignuća. Nabroji sebi na što si ponosan. Koje su tvoje jake strane? (Ako ti je to problem – pomisli kako bi te opisao dragi prijatelj, ili član obitelji koji te voli.)

Realnije sagledaj svoje slabosti i pogreške.

Uči iz njih. Vidi što možeš napraviti i koje veštine trebaš razviti, te radi na njima. Svatko ima svoje slabije razvijene tačke, to nije znak da smo loši. Jednostavno – imamo dijelove na kojima možemo poraditi i uz uloženi trud unapredeti te stvari kod sebe.

Doživljaj uspeha motivise nas i diže samopouzdanje.

Prepoznaj postignuti uspeh! Možda si tako strog prema sebi da i kad uspeš to ne pripisuješ sebi nego spletu sretnih okolnosti i drugima. Priznaj sebi zasluge. Postavi realne kriterijume uspeha (jer ako su ti previsoki kriteriji malo toga ćeš doživeti kao uspeh). Priseti se uspeha na koje si ponosan.
Promeni fokus!

Umesto brige „hoću li doživeti neuspeh“ i pokušaja izbegavanja greški – radi se usmeri se na postizanje ciljeva i razvijanje za to potrebnih veština i znanja.  Pohvali se za uloženi trud i napor, a ne samo za postignuti rezultat.
Istraj u nošenju s preprekama.

Prepreke i (privremeni) neuspeh su deo puta prema uspehu. Nisu greške test tvoje vlastite vrednosti. Ako trenutno i ne ide – ne znači kako nikad nećeš rešiti te probleme. Ne gubi nadu. Prouči situaciju i vidi što možeš napraviti drugačije. Prepreke nas mogu ojačati i „natjerati“ da izvučemo dodatne snage, razvijemo nove veštine, potražimo podršku i savet.

Prestani se upoređivati s drugima.

Takmici  se samo sa sobom – koliko si danas napredovao u odnosu na juče ili pre mesec ili godinu dana. Pohvali sebe za napredak i postavljaj nove ciljeve.
Brini za sebe. Osluškuj svoje potrebe i osećaje. Ako si tužan – potraži utehu. Ako ti je potrebna podršku – zatraži je. Ako si ljut jer ti se ne sviđa način kako se neko ponaša prema tebi – imaš pravo to pokazati. Ako želiš vreme za sebe ili ti nešto ne odgovara – u redu je, imaš pravo to tražiti za sebe. Otkri koje te situacije brinu, zašto i deluj da promeniš ono što ti se ne sviđa.
Prestani brinuti što drugi misle o tebi!

Prirodno je da  želimo da se  svidjamo drugima i ostaviti dobar utisak. Ipak  preterano o tome brinuti znači biti osetljivi na neke usputne komentare i razočarenja. Dok ti brineš što druga osoba misli o tebi – ona verovatno brine što ti misliš o njoj. Stoga – reci sebi „Ok, volio bih se svidjeti drugima, no nije moguće svidjeti se svima. U redu je ako i ne misle svi kako sam apsolutno cool. Imam važne osobe (prijatelje, rodjake…) koji me cene. Najvažnije je da sam znam da sam ok.“
Preispitaj svoje kriterijume uspeha

Koliko dobar i uspešan moram biti da bih to cenio i bio ponosan na sebe? Moraš li biti najbolji da bi to bilo dovoljno dobro? Meriš li po istim strogim kriterijima i druge?  Umanjuješ li svoje uspehe.
Postavi realističnija očekivanja – često se misli o idealnom ja i „kakav bi trebao biti“. Taj  je lik uglavnom „prenaglasen“ i veroatno ti se čini nedostižan i u odnosu na njega se sam sebi činiš preobičan. Znaj da dok ne prihvatimo sebe ne možemo  biti usmereni prema svojim ciljevima. Uz to, neka to bude realistična slika. Od toga savršenstva – zamisli znaš li nekog tko udovoljava tim kriterijima? Možda si prestrog prema sebi?
Razvij veštine potrebne za uspeh.

Danas znamo da su za uspeh u životu važno znati i zauzeti se za sebe, jasno komunicirati, rešavati probleme, nositi se sa stresom… Poradi na njihovu razvoju.
Ohrabri se 

Umesto „Kako sam glup, jadn, isp0 sam smešan“ reci sebi „Ok, nisam sretan kako je prošao. Moram isplanirati kako to ispraviti. Mogu ja to, nije tako strašno. Bit će teško, no rešavao sam teške situacije i pre. Mogu potražiti pomoć, mogu (nabroji sebi šta sve možeš)“ Pomisli što bi savetovao dragom prijatelju u sličnoj situaciji? Kako bi ga ohrabrio i podržao? Budi tako dobar i prema sebi – umesto da samokritikujes i „spuštaš“.

Ne vrti stalno film sa starim neuspesima i situacijama kad si se „izblamirao“.
Seti se kako su nekoj  situaciji bio izvor smeha, pogledaj tu situaciju sa vremenske distance. Zapitaj se „Hoće li za deset godina ova situacija biti tako jako važna?“ Čemu čekati 10 godina – promeni pogled na nju danas, radije se orjentisi na sadašnje trenutke i buduće korake.

Sada je tvoje samopouzdanje ojacano!

Ako se i dalje osecas nesigurno i sumnjas u sebe, potrazi pomoc da razvijes samopouzdanje.

No Results Found

The page you requested could not be found. Try refining your search, or use the navigation above to locate the post.

Depresija – tipovi

Depresija – tipovi

Kriterijum za dijagnostikovanje depresija Poslednje dve decenije istraživanja sve više obraćaju pažnju na prepoznavanje takozvanih subsindromskih depresija koje ne ispunjavaju sve kriterijume za dijagnostiku depresivne epizode, a slične su stanjima koja su u prošlosti...

Hipnoza šta je to?

Hipnoza šta je to?

Hipnoza je stanje visoko fokusirane selektivne pažnje. To je stanje kada smo svu svoju pažnju usmerili samo na jednu stvar u datom trenutku. Hipnoza je stanje kada smo toliko usmerili svoju pažnju na ideju, misao, osobu, dogadjaj da za trajanje tako intenzivne pažnje...

Hipnoza 10 mitova

Hipnoza 10 mitova

Da li je hipnoza opasna?   Hipnoterapeuti konstantno vode borbu sa pogrešnim pretpostavakama koje imaju klijenti o hipnozi. Iz ovog razloga navodimo spisak od 10 najpopularnijih mitova o hipnozi. Hipnoza je opasna da ili ne? Sami odlucite nakon što pročitate svih...

Anksioznost

Anksioznost

Da li znate šta je Anksioznost? Anksioznost ili strepnja je nejasan strah bez očiglednog spoljašnjeg povoda i uglavnom bez telesnih znakova koji uobičajeno prate strah koji je proizašao iz realne spoljašnje pretnje. Dok osoba trpi anksioznost nalazi se u neprijatnom...

Nema Potrebe Da Više Odlažete. Krenite Svojim Putem Sada.

Opsesivno-Kompulsivni poremecaj

Opsesivno-Kompulsivni poremecaj

Opsesivno-Kompulsivni poremećaj

Zakažite svoj termin

Uvod

Oni koji koriste društvene sajtove imaju potrebu da se stalno vraćaju na njih i “proveravaju” šta se dešava.

To je, međutim, lažna sigurnost i samo pogoršava stanje uznemirenosti.

Gde se taj krug završava? Ne završava se – a osoba oseća da nikada ne može završiti posao do kraja, tj. dovoljno puta osvežiti svoju stranicu na nekom od sajtova.

Glavni cilj lečenja trebalo bi da bude da se osoba smiri, opusti um i promeni način življenja. Što je osoba opuštenija oseća veću kontrolu nad anksioznošću i kompulsivnim ponašanjem.

Nažalost, fejsbuk i tviter rade upravo suprotno ljudskom umu i stvaraju još veću anksioznost.

Neko ko je po prirodi opušten može da se nosi sa takvim vrstama stresa – jednom kada se izloguje više ne razmišlja o tim stvarima. Ali upotreba društvenih mreža samo potpiruje osećanja uznemirenosti kod osoba koje imaju Opsesivno-Kompulsivni poremećaj.

Njih obuzima osećaj da moraju svakodnevno osvežavati svoje profile i ostaviti “pravi” komentar u pravo vreme – on mora da bude duhovit i inteligentan. Samo najbolji komentari će ih zadovoljiti. Zato korisnici ovakvih sajtova do iznemoglosti razmišljaju o tome šta će napisati.

Korisnika ponekad obuzme i osećaj da mora biti u toku sa svim dešavanjima svojih “prijatelja” na mreži. Oni opsednuto čitaju šta drugi ljudi pišu i rade, a ako nešto propuste osećaju se izolovano.

Opsesivno-Kompulsivni poremecaj

…doprinosi izolaciji osobe tako da ova osećanja dodatno komplikuju situaciju. Korišćenje društvenih mreža spada u radnje koje se ponavljaju, a osoba se oseća uznemireno ako se ritam radnji poremeti. Poseta sajtovima prvo postane rutina, a zatim navika. A ova navika dramatično utiče na život i u kom smeru se on kreće.

Kada nisu ulogovane ove osobe se uznemire i pitaju se šta propuštaju. Lako je uvideti kako se  opsesivno kompulsivni poremećaj  stvara na ovaj način jer društvene mreže imaju sve elemente za kreiranje opsesije. Kako biste zaštitili sebe ograničite vreme koje provodite na interntu, uključite se i u druge aktivnosti, viđajte se sa prijateljima…

Oduprite se osećanju da morate da se vratite na net, nemojte pratiti šta rade svi vaši virtuelni drugari, partite samo bliske prijatelje i članove porodice, kako ne biste podstakli Opsesivno-kompulsivni poremecaj

No Results Found

The page you requested could not be found. Try refining your search, or use the navigation above to locate the post.

Depresija – tipovi

Depresija – tipovi

Kriterijum za dijagnostikovanje depresija Poslednje dve decenije istraživanja sve više obraćaju pažnju na prepoznavanje takozvanih subsindromskih depresija koje ne ispunjavaju sve kriterijume za dijagnostiku depresivne epizode, a slične su stanjima koja su u prošlosti...

Hipnoza šta je to?

Hipnoza šta je to?

Hipnoza je stanje visoko fokusirane selektivne pažnje. To je stanje kada smo svu svoju pažnju usmerili samo na jednu stvar u datom trenutku. Hipnoza je stanje kada smo toliko usmerili svoju pažnju na ideju, misao, osobu, dogadjaj da za trajanje tako intenzivne pažnje...

Hipnoza 10 mitova

Hipnoza 10 mitova

Da li je hipnoza opasna?   Hipnoterapeuti konstantno vode borbu sa pogrešnim pretpostavakama koje imaju klijenti o hipnozi. Iz ovog razloga navodimo spisak od 10 najpopularnijih mitova o hipnozi. Hipnoza je opasna da ili ne? Sami odlucite nakon što pročitate svih...

Anksioznost

Anksioznost

Da li znate šta je Anksioznost? Anksioznost ili strepnja je nejasan strah bez očiglednog spoljašnjeg povoda i uglavnom bez telesnih znakova koji uobičajeno prate strah koji je proizašao iz realne spoljašnje pretnje. Dok osoba trpi anksioznost nalazi se u neprijatnom...

Nema Potrebe Da Više Odlažete. Krenite Svojim Putem Sada.

Kako razmišlja osoba koja ima anksioznost

Kako razmišlja osoba koja ima anksioznost

Kako razmišlja osoba koja ima anksioznost

Zakažite svoj termin

Uvod

Anksioznosti sami sabi stvaramo. Sami sebe uznemirimo zato što na određeni, anksiozni način, mislimo o događajima, stvarima ili ljudima. Kada pomislimo npr: “A šta ako se ipak desi da mi pozli pred svim tim ljudima”, vrlo lako možemo da osetimo kako se anksioznost širi našim telom.

Situacije su najrazličitije moguće, od ličnih do socijalnih. Na primer, dovoljno je da na poslovnom razgovoru pomislimo: “A šta ako kažem nešto glupo.”  i eto je nelagodnost koju smo sebi sami stvorili. Tada počnemo da razmišljamo o tom negativnom scenariju, počinjemo da ga zamišljamo i što se više udubljujemo u taj negativni film, što se više identifikujemo sa negativnim ishodom utoliko se osećaj nelagode I preterane brige pojačava i razvija.

Strah da li ćemo zaista reći nešto glupo se pojačava i postaje osećaj koji stvarno možemo da osetimo u svom telu iako se u realnosti ništa od spomenutog nije ni dogodilo. Ovakav ili sličan scenarijo može da se pojavi u svim situacijama, npr: na kafi sa prijateljima, dovoljno je da pomislimo iz nekog razloga “A šta ako prospem kafu tu pred svima.  Svi bi mi se smejali i pomislili bi da sam trapav/a.” U takvim razmišljanjima prestajemo da uživamo u kafi I umesto toga postajemo oprezni, obazrivi u vezi sa svojim ponašanjem. Primenite ovakav negativan scenario na bilo koju situaciju I eto recepta da stvorite anksioznost.

Nije svaka anksioznost koju doživimo povezana sa samoporažavajućim mislima oko ličnih slabost

Druga poznata vrsta anksioznosti razvija se iz pogleda na svet koji imaju mnogi drugi ljudi, a koji se u psihologiji povezuje sa niskom tolerancijom na frustraciju. Osnovna ideja ljudi koji slabo tolerišu frustracije je odprilike sledeće:“Život bi trebao da bude lak i da se odvija na način na koji meni odgovara, bez previše prepreka i nerviranja, a ako se ne odvija na takav način, to je onda grozno i ja to ne mogu da podnesem“.

Ako imate ovakve misli ili varijacije na temu ove ideje, onda ste u zamci da ponovo sebe frustrirate i činite anksioznim u pogledu komfora života. Tipične varijacije ove ideje su misli: „Moram da se osećam dobro. Ne smem da budem anksiozan/a-zabrinut/a. Moram da budem opušten/a.“

Ako dozvolite sebi da razvijete ovakve poglede na svet i da zahtevate od sebe da budete  smireni, opušteni i da vam uvek bude udobno, kada se nađete u situacijama koje nisu udobne, ni prijatne i ne slažu se sa vašim zahtevima, napad brige, anksioznosti i neprijatnosti pojaviće se odmah. Sa ovakvom životnom filozofijom vrlo lako možete da postanete anksiozni.

No Results Found

The page you requested could not be found. Try refining your search, or use the navigation above to locate the post.

Depresija – tipovi

Depresija – tipovi

Kriterijum za dijagnostikovanje depresija Poslednje dve decenije istraživanja sve više obraćaju pažnju na prepoznavanje takozvanih subsindromskih depresija koje ne ispunjavaju sve kriterijume za dijagnostiku depresivne epizode, a slične su stanjima koja su u prošlosti...

Hipnoza šta je to?

Hipnoza šta je to?

Hipnoza je stanje visoko fokusirane selektivne pažnje. To je stanje kada smo svu svoju pažnju usmerili samo na jednu stvar u datom trenutku. Hipnoza je stanje kada smo toliko usmerili svoju pažnju na ideju, misao, osobu, dogadjaj da za trajanje tako intenzivne pažnje...

Hipnoza 10 mitova

Hipnoza 10 mitova

Da li je hipnoza opasna?   Hipnoterapeuti konstantno vode borbu sa pogrešnim pretpostavakama koje imaju klijenti o hipnozi. Iz ovog razloga navodimo spisak od 10 najpopularnijih mitova o hipnozi. Hipnoza je opasna da ili ne? Sami odlucite nakon što pročitate svih...

Anksioznost

Anksioznost

Da li znate šta je Anksioznost? Anksioznost ili strepnja je nejasan strah bez očiglednog spoljašnjeg povoda i uglavnom bez telesnih znakova koji uobičajeno prate strah koji je proizašao iz realne spoljašnje pretnje. Dok osoba trpi anksioznost nalazi se u neprijatnom...

Nema Potrebe Da Više Odlažete. Krenite Svojim Putem Sada.

Kako razmisljaju osobe kod kojih se javljaju panicni napadi

Kako razmisljaju osobe kod kojih se javljaju panicni napadi

Kako razmišljaju osobe kod kojih se javljaju panični napadi

Zakažite svoj termin

Uvod

Unutrasnje misli i panicni napadi

Panicni napadi kao specifična forma anksioznih poremećaja je u principu forma ponavljajućih anksioznosti koje sami stvaramo, i to ponavljajućih do te mere da se osoba koja pati od paničnih napada oseća zarobljena u začaranom krugu i čisto sasvim nemoćna da shvati šta se tu, u stvari, dešava i kako da sa tim izađe na kraj.

Panicni napadi nastaju usled sledeceg nacina razmisljanja

Jednom kada ste već osetili anksioznost bez nekog vidljivog razloga, onda je moguće da izgradite ankziozni stav prema potencijalnim budućim anksioznim epizodama. U tom slučaju, mislili biste nešto poput: „ Bilo bi baš grozno da budem anksiozan.“ A misliti na ovaj način vodi u anksioznost (setimo se izreke:Strah se strahom hrani)!

Zatim na sledećem nivou , vi opažate nastojaću anksioznost i misli: „ Ovo je baš gadno, sada postajem anksiozan“. Ovako mišljenje vodi do povećane anksioznosti koja je okidač za sledeću misao:“O ne, sada već gubim kontrolu, šta ako se onesvestim, ili uspaničim, ili dobijem srčani udar, ili počnem da se ponašam potpuno ludo? “ To bi bilo užasno. Anksioznost je na ovaj način ponovo uvećana, što vodi do još drastičnijih anksioznih misli, i tako u krug.

Bitno je obratiti panžnju na činjenicu da se ovaj obrazac odvija veoma brzo. Toliko brzo da osoba bude svesna narastajućeg osećaja panike.
Novi set činjenica koje bi bilo poželjno da nauče svi ljudi koji imaju panični napad je da bez prisustva anksioznog stava koji glasi da je anksioznost, i sve njene posledice, grozna i nepodnošljiva, panika se ne bi pojavila čak i ako bi osoba ubrzano disala i unela u organizam previše kiseonika!

Dakle anksiozni stav , odnosno mišljenje jeste ono što valja prepoznati i promeniti kako bi se sprečili panicni napadi. Međutim, veoma mali broj ljudi je upućen u ove činjenice. Zato se mnogi i dalje sklanjaju od situacija povodom kojih se mogu osetiti anksiozno, neki piju ili uzimaju lekove kako bi umanjili anksioznost, što na kratke staze može da pomogne, ali ne i panicni napadi.

No Results Found

The page you requested could not be found. Try refining your search, or use the navigation above to locate the post.

Depresija – tipovi

Depresija – tipovi

Kriterijum za dijagnostikovanje depresija Poslednje dve decenije istraživanja sve više obraćaju pažnju na prepoznavanje takozvanih subsindromskih depresija koje ne ispunjavaju sve kriterijume za dijagnostiku depresivne epizode, a slične su stanjima koja su u prošlosti...

Hipnoza šta je to?

Hipnoza šta je to?

Hipnoza je stanje visoko fokusirane selektivne pažnje. To je stanje kada smo svu svoju pažnju usmerili samo na jednu stvar u datom trenutku. Hipnoza je stanje kada smo toliko usmerili svoju pažnju na ideju, misao, osobu, dogadjaj da za trajanje tako intenzivne pažnje...

Hipnoza 10 mitova

Hipnoza 10 mitova

Da li je hipnoza opasna?   Hipnoterapeuti konstantno vode borbu sa pogrešnim pretpostavakama koje imaju klijenti o hipnozi. Iz ovog razloga navodimo spisak od 10 najpopularnijih mitova o hipnozi. Hipnoza je opasna da ili ne? Sami odlucite nakon što pročitate svih...

Anksioznost

Anksioznost

Da li znate šta je Anksioznost? Anksioznost ili strepnja je nejasan strah bez očiglednog spoljašnjeg povoda i uglavnom bez telesnih znakova koji uobičajeno prate strah koji je proizašao iz realne spoljašnje pretnje. Dok osoba trpi anksioznost nalazi se u neprijatnom...

Imate pitanja a niste imali koga da pitate…?

Generalizovana anksioznost!

Generalizovana anksioznost!

Generalizovana anksioznost!

Zakažite svoj termin

Uvod

Generlizovana anksioznost kratak osvrt:

  1. Nemiri, osećaj kao da smo na „ivici“
  2. Lako umaranje
  3. Teškoće u koncentraciji ili osećaj da nam je glava prazna
  4. Iritabilnost, razdražljivost
  5. Mišićna tenzija
  6. Poremećaj sna

Sve su to simptomi koji su veoma poznati osobama koje imaju generalizovanu anksioznost.Uzrok tim simptomima je često podsvesna negativna procena sopstvenih snaga i sveta koji nas okružuje. Zato je anksiozna osoba tada nerazumljiva svom svesnom Ja. Tome doprinosi  generalizovanost  konteksta u kome se oseća anksioznost, tako da subjekt nije u stanju da shvati značenje i uzrok anksioznosti. Ovo nedefinisano stanje postaje dodatni izvor anksioznosti jer neprotumačena, apstraktna anksioznost dovodi do generalizovane anksioznosti.

Anksioznost je sastavni deo mnogih poremećaja, od blagih do teških. Anksioznost je vrsta nefunkcionalne emocije sa izraženom kognitivnom (misaonom) komponentom. Što znači da naši misaoni i podsvesni procesi imaju veoma izražen uticaj  na naše tumačenje i organizovanje sveta koji nas okružuje. Anksioznost utiče na određena ponašanja tako što pokreće jednu vrstu ponašanja i ukida drugu vrstu ponašanja, što znači da ima motivacionu komponentu i zato možemo da kažemo da je reč o anksioznom stavu.

Ako nekog karakteriše anksiozan stav, to znači da je taj neko preokupiran različitim i preteranim brigama oko stvari, pojava i ljudi na način koji je nefunkcionalan i ograničava njegove akcije a na emotivnom planu se doživljava kao ograničavajući i bolan.

Neourotične osobe sa izraženim anksioznim simptomima  često veliku količinu svoje psihičke energije troše na racionalizaciju tj. gledaju nebitne probleme logički i objektivno, tako da im premalo energije ostaje za nošenje sa realnim važnim životnim problemima.

Osobe koje imaju  generlizovani anksiozni poremećaj  često se ponašaju na paradoksalan način. Brinu zbog stvari koje ostatku sveta ne predstavljaju značajn problem, zapostavljajući bitne stvari. Međutim kako se aksioznost hrani aksioznošću i generiše novu anksioznost, neretko osobe sklone ovom poremećaju počinju da brinu oko svega i svačega i večito osećaju nemir, grč, napetost i kao da nikada nisu u stanju da se opuste.

No Results Found

The page you requested could not be found. Try refining your search, or use the navigation above to locate the post.

Depresija – tipovi

Depresija – tipovi

Kriterijum za dijagnostikovanje depresija Poslednje dve decenije istraživanja sve više obraćaju pažnju na prepoznavanje takozvanih subsindromskih depresija koje ne ispunjavaju sve kriterijume za dijagnostiku depresivne epizode, a slične su stanjima koja su u prošlosti...

Hipnoza šta je to?

Hipnoza šta je to?

Hipnoza je stanje visoko fokusirane selektivne pažnje. To je stanje kada smo svu svoju pažnju usmerili samo na jednu stvar u datom trenutku. Hipnoza je stanje kada smo toliko usmerili svoju pažnju na ideju, misao, osobu, dogadjaj da za trajanje tako intenzivne pažnje...

Hipnoza 10 mitova

Hipnoza 10 mitova

Da li je hipnoza opasna?   Hipnoterapeuti konstantno vode borbu sa pogrešnim pretpostavakama koje imaju klijenti o hipnozi. Iz ovog razloga navodimo spisak od 10 najpopularnijih mitova o hipnozi. Hipnoza je opasna da ili ne? Sami odlucite nakon što pročitate svih...

Anksioznost

Anksioznost

Da li znate šta je Anksioznost? Anksioznost ili strepnja je nejasan strah bez očiglednog spoljašnjeg povoda i uglavnom bez telesnih znakova koji uobičajeno prate strah koji je proizašao iz realne spoljašnje pretnje. Dok osoba trpi anksioznost nalazi se u neprijatnom...

Nema Potrebe Da Više Odlažete. Krenite Svojim Putem Sada.