fbpx

Specifične fobije

Zakažite svoj termin

Šta su fobije i vrste fobija

Specifične fobije predstavljaju intezivni strah i izbegavnje jedne određene vrste objekta ili situacija. Strah i izbegavanje dovoljno su snažni da ometaju svakodnevnu rutinu, posao ili odnose i da uzrokuju značajnu duševnu patnju.

Ono što je zajedničko za sve specifične fobije su simptomi koje osoba doživljava.

Pre nego saznate zašto je hipnoterapija najefikasnija za lečenje fobija, upoznajmo se sa zajedničkim simptomima svih fobija, uzrocima nastanka i nekim vrstama fobija.

Fizički simptomi specifičnih fobija:

  • Brzi otkucaji srca
  • Teškoće sa disanjem
  • Tresenje ili drhtanje
  • Stezanje ili bol u grudima
  • Zamagljen vid
  • Znojenje
  • Vrući ili hladni talasi

Emocionalni simptomi specifičnih fobija:

  • Ekstremna osećanja anksioznosti ili panike
  • Ogromna potreba da se izbegnu situacije koje uključuju predmet, objekat ili situaciju koja izaziva fobiju
  • Osećaj kao da ćemo umreti ili se onesvestiti
  • Zabrinutost da se gubi kontrola
  • Osećaj se nemoći nad svojim strahom

Uzroci specifičnih fobija

Još uvek se mnogo toga ne zna o stvarnom uzroku specifičnih fobija. Uzroci mogu uključivati:

Negativna iskustva – Prošli incidenti ili traume.

Mnoge fobije se razvijaju kao rezultat negativnog iskustva ili napada panike u vezi sa određenim objektom ili situacijom. Određene situacije mogu imati trajan uticaj na to kako se osećate prema njima. Na primer, ako ste iskusili mnogo turbulencija u avionu u mladosti, možda ćete razviti fobiju od letenja. Ili ako vas je pas povredio pre nekoliko godina, možda ćete razviti fobiju od pasa.

Naučeni odgovori iz ranog života.

Specifične fobije se mogu razviti iz faktora u okruženju vašeg detinjstva. Na primer, možda imate roditelje ili staratelje koji su veoma zabrinuti ili uznemireni. Ovo može uticati na to kako ćete se nositi sa anksioznošću u kasnijem životu. Možda ćete razviti istu specifičnu fobiju kao roditelj ili stariji brat ili sestra. Ako imaju ozbiljnu reakciju na nešto čega se plaše, to može uticati na to da se i vi osećate na isti način.

Genetika i životna sredina.

Možda postoji veza između vaše specifične fobije i fobije ili anksioznosti vaših roditelja – to može biti posledica genetike ili naučenog ponašanja. Istraživanja sugerišu da su neki ljudi podložniji razvoju fobije od drugih. Prepoznavanje nasledne ranjivosti koja je zajednička svim fobijama je u skladu sa idejom da povišena anksiozna osobina predisponira anksioznim poremećajima.

Anksiozna osobina pruža pozadinu afektivnog uzbuđenja koje omogućava bržu aktivaciju reakcije borbe ili bekstva. Što se tiče specifičnih događaja aktiviranja, uslovljavanje je jedan od načina na koji stimulansi postaju sposobni da izazovu anksioznost. Veruje se da ove promene kontroliše vagusni nerv, koji utiče na aktivnost u grudima i stomaku.

Možda će vam biti od pomoći da pokušate da otkrijete uzroke sopstvene fobije. Ali isto tako možete smatrati da ne postoji jednostavno objašnjenje.

Funkcija mozga.

Promene u funkcionisanju mozga takođe mogu igrati ulogu u razvoju specifičnih fobija.

Reakcije i odgovori na paniku ili strah. Možda imate snažnu reakciju ili napad panike kao odgovor na situaciju ili objekat. Možda ćete se osećati neugodno zbog ovoga. Naročito ako ljudi oko vas snažno reaguju na vaš odgovor. Mogli biste razviti još intenzivniju anksioznost zbog ideje da se ovo ponovi.

Doživljavanje dugotrajnog stresa. Stres može izazvati osećaj anksioznosti i depresije. To može smanjiti vašu sposobnost da se nosite u određenim situacijama. Ovo bi moglo da vas natera da se osećate više uplašeno ili zabrinuto zbog toga što ste ponovo u takvim situacijama. Tokom dužeg perioda, ovo se može razviti u fobiju.

Neki ljudi izbegavaju predmet ili situaciju koja izaziva njihovu fobiju. Ali ovo može pogoršati njihov strah tokom vremena. Biti u scenariju koji uključuje specifičnu fobiju može biti veoma teško. Možda će vam trebati stručna pomoć koja će vam omogućiti da to uradite.

Najčešće specifične fobije:

Zoofobija – Fobija od životinja. Ova fobija uključuje strah i izbegavanje zmija, slepih miševa, pacova, paukova, pčela, pasa i drugih životinja. Obično se ove fobije javljaju još u detinjstvu, i tada se uzimaju u obzir kao normalni strahovi. Samo ako ovi strahovi opstaju i u adolescenciji i ugrožavaju svakodnevno funkcionisanje ili izazivaju značajan stepen stresa onda se oni klasifikuju kao specifične fobije.

Akrofobija (strah od visine). Kod akrofobije postoji tendencija da se osoba plaši visokih spratova građevina ili da se nađete na vrhu planine, brda ili visokih mostova. U takvim situacijama može iskusiti vrtoglavicu ili  impuls da skoči, obično doživljen kao uticaj neke spoljašnje sile koja tera da se ,,strmoglavi“ sa litice.

Fobija od liftova. Ova fobija uključuje kako strah od toga da će sajle koje drže lift popucati i da će se lift srušiti tako i strah da će se lift pokvariti i da će osoba koja ima strah od lifta ostati zarobljena unutar lifta. U ovakvim slučajevima osoba može imati panične reakcije iako nema istoriju paničnih napada ili agorafobiju.

Aerofobija –  Fobija od letenja. Najčešće uključuje strah od toga da će se avion strušiti. Sa druge strane, može uključivati strah od visokog pritiska u kabini koji može izazvati gušenje. Strah od letenja je veoma česta fobija.

Fobija od lekara/zubara – jatrofobija. Ova fobija počinje sa strahom od bolne procedure koja se odigrala u lekarskoj ordinaciji a koju osoba ima u svom iskustvu. Kasnije se to iskustvo generalizuje na sve što ima veze sa lekarima/zubarima. Opasnost od ove fobije dovodi do izbegavanja  neophodnih medicinskih tretmana a da izbegavanje medicinskih tretmana može da dovede do ozbiljnog narušavanja zdravlja pa i do smrti.

Fobija od krvi – hemofobija. Ova fobija podrazumeva da osoba ima tendenciju onesvešćivanja (pre nego paničnog napada) ako vidi krv ili oseti bol prilikom primanja injekcije ili slučajne povrede koja je izazvala krvarenje. Pre onesvešćšivanja dolazi do jake mučnine i jakog gadjenja.

Fobija od bolesti – mizofobija. Obično ova fobija obuhvata strah od bolesti, patnje i/ili smrti. Ljudi sa ovom fobijom se uglavnom boje od nekih određenih bolesti kao što su: srčani udar,  kancer. sida ili se boje neke retke i teške bolesti. Postoji tendencija da se konstantno traži potvrda lekara da je osoba zdrava kao i izbegavanje situacije za koju smatra da ima veze sa bolešću od koje se plaši. Mizofobija nije isto što i hipohondrija.

Algofobija – strah od bola. Algofobija je ekstremni strah od fizičkog bola. Iako niko ne želi da iskusi bol, ljudi sa ovom fobijom imaju intenzivna osećanja brige, panike ili depresije pri pomisli na bol. Anksioznost algofobije takođe može da vas učini osetljivijim na bol. Najčešći je kod ljudi sa sindromom hroničnog bola. Drugi nazivi za ovo stanje uključuju „strah povezan sa bolom“ i „anksioznost od bola“.

Ginekofobija – strah od žena. Ginekofobija je iracionalni strah od žena koji izaziva anksioznost kada su u blizini žene i, u nekim slučajevima, želju da se izbegnu interakcije sa ženama.

Ginekofobiju ne treba mešati sa mizoginijom, koja se definiše kao mržnja prema ženama, prezir ili predrasude prema ženama na osnovu kulturnih, društvenih ili političkih uverenja osobe. Mizoginija je izabrana tačka gledišta, dok je ginekofobija kliničko stanje zasnovano na nevoljnom, fizičkom odgovoru zbog anksioznosti. Ginekofobija se takođe razlikuje od muške homoseksualnosti, u kojoj muškarac nije seksualno privučen ženama, ali se ne plaši biti u blizini žena.

Decidofobijastrah od donošenja odluka. Decidofobija je iracionalni strah od donošenja odluka. Neko ko pati od ovog stanja može  doživeti veoma veliku anksioznost zbog pukog razmišljanja o donošenju odluka, a kamoli da to uradi. U stvari, njihova anksioznost može biti toliko intenzivna da čak mogu da dožive potpuni napad panike kao rezultat toga. Iako takav priliv anksioznosti neće uvek biti slučaj za sve koji pate od decidofobije, ipak je vrlo verovatno da se desi.

Klaustrofobijastrah od zatvorenih prostora. Klaustrofobija je anksiozni poremećaj koji izaziva intenzivan strah od zatvorenih prostora. Ako ste veoma nervozni ili uznemireni kada ste na tesnom mestu, poput lifta ili pretrpane sobe, možda imate klaustrofobiju. Neki ljudi imaju simptome klaustrofobije kada su u svim vrstama zatvorenih područja. Drugi primećuju problem samo kada su u određenim skučenim prostorima, na primer u MRI aparatu.

Bez obzira gde se klaustrofobija pojavi za vas, možete je prevazići odgovarajućim tretmanom.

Ksenofobijamržnja ili strah od stranaca. Ksenofobija je „strah i mržnja prema strancima ili strancima ili prema bilo čemu što je strano ili drugačije“. Ksenofobija nije isto što i rasizam.  Rasizam ima nešto širi spektar značenja, uključujući „verovanje da je rasa primarna odrednica ljudskih osobina i sposobnosti i da rasne razlike proizvode inherentnu superiornost određene rase.

Ekstremno negativne misli i osećanja se možda neće usredsrediti na neku konkretnu osobu, ali i dalje odražavaju strah i nesklonost stvarima i ljudima koje osoba smatra čudnim ili drugačijim.

Kako se ksenofobija može uočiti kod osoba:

  • Izbegavaju i odbijaju svakoga koga smatraju autsajderima — ljude koji dolaze iz drugih zemalja, koji Imaju drugačiju boju kože, koji praktikuju druge religije ili govore drugačijim jezikom
  • Smatraju ljude koji pripadaju njihovoj društvenoj ili kulturnoj grupi superiornijim od svih ostalih
  • Izbegavaju prodavnice i preduzeća u kojima kupuju „stranci“ ili „drugi autsajderi“.
  • Daju negativne ili pogrdne primedbe o ljudima drugih kultura ili zemalja
  • Trude se da zadržite „autsajdere“ van svog komšiluka i društvenog kruga
  • Kulturna ksenofobija se proteže dalje od ljudi i odbacuje sve elemente drugih kultura ili „autsajderskih“ grupa.
  • Daju grube ili negativne primedbe o nečijoj tradicionalnoj odeći
  • Odbijaju da slušaju muziku iz drugih kultura ili gledaju TV emisije i filmove na drugim jezicima
  • Odbaciti hranu iz drugih kultura bez pokušaja
  • Veruju da su proizvodi ili materijali proizvedeni u drugim zemljama inferiorni
  • Daju pogrdne ili negativne primedbe kada ljudi govore drugim jezikom

 

Homofobija – mržnja ili strah od homoseksualaca.

Homofobija, kulturološki proizveden strah od homoseksualaca ili predrasude prema homoseksualcima koji se ponekad manifestuju u zakonskim ograničenjima ili, u ekstremnim slučajevima, maltretiranju ili čak nasilju nad homoseksualcima.

Homofobija može imati mnogo različitih oblika, uključujući negativne stavove i uverenja o biseksualnim, lezbejkama i gej osobama, odbojnost prema njima ili predrasude prema njima. Često se zasniva na iracionalnom strahu i nerazumevanju. Homofobija nekih ljudi može biti ukorenjena u konzervativnim verskim uverenjima. Ljudi mogu imati homofobična uverenja ako su ih naučili roditelji i porodice.

Homofobični ljudi mogu koristiti podli jezik i prozivke kada govore o lezbejkama i gej osobama.

Faktori rizika – Specifične fobije

Ovi faktori mogu povećati rizik od specifičnih fobija:

Godine. Specifične fobije mogu se prvo pojaviti u detinjstvu, obično do 10 godina, ali se mogu javiti kasnije u životu.

Rođaci. Ako neko u vašoj porodici ima određenu fobiju ili anksioznost, veća je verovatnoća da ćete je i vi razviti. Ovo može biti nasleđena sklonost, ili deca mogu naučiti specifične fobije posmatrajući fobičnu reakciju člana porodice na predmet ili situaciju.

Temperament. Vaš rizik se može povećati ako ste osetljiviji, inhibiraniji ili negativniji od norme.

Negativno iskustvo. Doživljavanje zastrašujućeg traumatskog događaja, kao što je zarobljavanje u liftu ili napad životinje, može izazvati razvoj specifične fobije.

Učenje o negativnim iskustvima. Slušanje o negativnim informacijama ili iskustvima, kao što su avionske nesreće, može dovesti do razvoja određene fobije.

Kako pobediti i prevazići fobije i kako se se osloboditi fobija i iracionalnih strahova ?

Kada treba potražiti pomoć?

Može biti teško znati kada dobiti pomoć za fobiju. Imajte na umu da su fobije vrsta anksioznog poremećaja. Možda je vreme da razmislite o lečenju vaše fobije ako:

  • Izbegavanje okidačkog objekta, situacije, mesta ili aktivnosti utiče na vaš svakodnevni život ili izaziva veliku nevolju.
  • Sprečava vas da radite stvari u kojima inače uživate.
  • Izaziva intenzivan i nekontrolisan strah, anksioznost ili paniku
  • Prepoznajete da je vaš strah nesrazmeran opasnosti
  • Imate fobiju najmanje šest meseci
  • Sprečava vas da dobijete podršku za druge zdravstvene probleme – na primer, fobija koja vas sprečava da koristite telefon ili posetite lekara.

Zašto je Hipnoterapija najefikasnija za lečenje fobije?

Fobije rade na podsvesnom nivou, a upravo je hipnoza ta koja deluje na podsvesno um.  To znači da bez obzira koliko sebi govorimo da strah koji osećamo nije opasan po život, naši umovi i tela i dalje reaguju sa strahom. Cilj hipnoterapije je da komunicira sa podsvesti i promeni način na koji se osećate i ponašate prema svojoj fobiji.

Ukoliko želite da saznate više o hipnozi i hipnoterapiji možete se informisati ovde.

Sam proces uključuje stavljanje vas u veoma opušteno, hipnotičko stanje. Ja ću vas voditi kroz ovo hipnotičko stanje i ali vi ćete sve vreme imati kontrolu. Ako niste sigurni odakle dolazi vaša fobija, možda ćete potrošiti neko vreme da dođete do korena fobije i sećati se događaja koji ju je pokrenuo (ako je postojao).

Kada zajedno dođemo do korena problema onda ću preći na korišćenje različitih tehnika kako bi vam pomogao da promenite vaš odgovor i reakciju. Često će to uključivati postepeno i nežno suočavanje sa vašom fobijom dok ste u mirnom stanju.

Na kraju će te biti u stanju da se suočite sa svojim strahom, a da pritom ostanete smireni i pod kontrolom, to će vas osnažiti i pomaći da stavite fobiju u drugu perspektivu. A kao konačan cilj i ishod prevazići ćete i pobediti fobiju.

Broj sesija koje će vam biti potrebne se razlikuju od osobe do osobe i zavisiće od težine fobije. Neki ljudi se osećaju sposobnijim da se nose sa svojom fobijom već nakon jedne sesije, dok je drugima potrebno veći broj sesija.

 

 

Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors

postavite pitanje ili ostavite komentar

Pretplatite se
Obavesti me
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments

Srodne teme

Strah od straha

Strah od straha

Uvod Takav strah je nešto najgore šta možemo sebi uraditi. Sa svim našim negativnim osećajima moramo biti tolerantni pa tako i sa ovim. Razne nesretne prilike kroz naš život su nas učinile plašljivim tako da i sama pomisao na budućnost ili neke buduće događaje u nama...