Uvod

Unutrasnje misli i panicni napadi

Panicni napadi kao specifična forma anksioznih poremećaja je u principu forma ponavljajućih anksioznosti koje sami stvaramo, i to ponavljajućih do te mere da se osoba koja pati od paničnih napada oseća zarobljena u začaranom krugu i čisto sasvim nemoćna da shvati šta se tu, u stvari, dešava i kako da sa tim izađe na kraj.

Panicni napadi nastaju usled sledeceg nacina razmisljanja

Jednom kada ste već osetili anksioznost bez nekog vidljivog razloga, onda je moguće da izgradite ankziozni stav prema potencijalnim budućim anksioznim epizodama. U tom slučaju, mislili biste nešto poput: „ Bilo bi baš grozno da budem anksiozan.“ A misliti na ovaj način vodi u anksioznost (setimo se izreke:Strah se strahom hrani)!

Zatim na sledećem nivou , vi opažate nastojaću anksioznost i misli: „ Ovo je baš gadno, sada postajem anksiozan“. Ovako mišljenje vodi do povećane anksioznosti koja je okidač za sledeću misao:“O ne, sada već gubim kontrolu, šta ako se onesvestim, ili uspaničim, ili dobijem srčani udar, ili počnem da se ponašam potpuno ludo? “ To bi bilo užasno. Anksioznost je na ovaj način ponovo uvećana, što vodi do još drastičnijih anksioznih misli, i tako u krug.

Bitno je obratiti panžnju na činjenicu da se ovaj obrazac odvija veoma brzo. Toliko brzo da osoba bude svesna narastajućeg osećaja panike.
Novi set činjenica koje bi bilo poželjno da nauče svi ljudi koji imaju panični napad je da bez prisustva anksioznog stava koji glasi da je anksioznost, i sve njene posledice, grozna i nepodnošljiva, panika se ne bi pojavila čak i ako bi osoba ubrzano disala i unela u organizam previše kiseonika!

Dakle anksiozni stav , odnosno mišljenje jeste ono što valja prepoznati i promeniti kako bi se sprečili panicni napadi. Međutim, veoma mali broj ljudi je upućen u ove činjenice. Zato se mnogi i dalje sklanjaju od situacija povodom kojih se mogu osetiti anksiozno, neki piju ili uzimaju lekove kako bi umanjili anksioznost, što na kratke staze može da pomogne, ali ne i panicni napadi.