Napad panike (kako razmišlja osoba sa napadom panike)
Zakažite svoj terminPanični napad kao specifična forma anksioznih poremećaja u principu je anksioznost koju osoba sama stvara i to ponavljanje ide do te mere da osoba koja pati od paničnih napada oseća da je zarobljena u začaranom krugu i često je sasvim nemoćna da shvati šta se tu ustvari dešava i kako da sa tim izađe na kraj.
Jednom kada ste već osetili anksioznost bez nekog vidljivog razloga, onda je moguće da izgradite ankziozni stav prema potencijalnim budućim anksioznim epizodama. U tom slučaju, mislili biste nešto poput: „ Bilo bi baš grozno da budem anksiozn.“ A misliti na ovaj način vodi u anksioznost (setimo se izreke: Strah se strahom hrani)!
Zatim na sledećem nivou , vi opažate nastojaću anksioznost i misli: „ Ovo je baš gadno, sada postajem anksiozan“. Ovako mišljenje vodi do povećane anksioznosti koja je okidač za sledeću misao:“O ne, sada već gubim kontrolu, šta ako se onesvestim, ili uspaničim, ili dobijem srčani udar, ili počnem da se ponašam potpuno ludo? “ To bi bilo užasno.
Anksioznost je na ovaj način ponovo uvećana, što vodi do još drastičnijih anksioznih misli, i tako u krug. Bitno je obratiti panžnju na činjenicu da se ovaj obrazac odvija veoma brzo. Toliko brzo da osoba bude svesna narastajućeg osećaja panike.
Korisne činjenice za one koji su doživeli napad panike.
Bez prisustva anksioznog stava koji glasi da je anksioznost, i sve njene posledice, grozna i nepodnošljiva, panika se ne bi pojavila čak i ako bi osoba ubrzano disala i unela u organizam previše kiseonika!
Dakle anksiozni stav , odnosno mišljenje jeste ono što valja prepoznati i promeniti kako bi se sprečili panični napadi. Međutim, veoma mali broj ljudi je upućen u ove činjenice. Zato se mnogi i dalje sklanjaju od situacija povodom kojih se mogu osetiti anksiozno, neki piju ili uzimaju lekove kako bi umanjili anksioznost, što na kratke staze može da pomogne, ali ne leči uzrok anksioznosti i paničnih napada. Medikamentima se ne postižu željeni rezultati jer nije nastala promena u stavovima, ponašanjima, reakcijama. Prava promena se postiže psihoterapijom a hipnoterapija nudi veoma koristan i efikasan pristup tako da ubrzo imate osecaj kao da je napad panike daleko iza Vas.
U osnovi Agorofobija leže panični napadi
Uvod Stres je jedan od glavnih okidača panicnih napada. Moguće je da i sami prepoznamo određeni nivo stresa koji je prerastao naše mogućnosti da ga se oslobodimo, ali isto tako je moguće da je trenutak "okidač" odavno prošao i da ga se uopšte ne sećamo. Ponekad je...
Kako razmisljaju osobe kod kojih se javljaju panicni napadi
Uvod Unutrasnje misli i panicni napadi Panicni napadi kao specifična forma anksioznih poremećaja je u principu forma ponavljajućih anksioznosti koje sami stvaramo, i to ponavljajućih do te mere da se osoba koja pati od paničnih napada oseća zarobljena u začaranom...
Da li mi hipnoza može pomoći da se rešim paničnih napada?
Rekli su mi da patim od paničnih napada ili da sam anksiozan. Često se nalazim u stanju kada mi je veoma, veoma teško, a ja ne znam zašto. Mogu da sedim i da radim i da se osećam veoma dobro i onda odjednom počinje da se javlja velika glavobolja i da mi se vrti u...
O hipnozi i hipnoterapiji
Hipnoza je stanje svesti u koje ulazimo više puta dnevno. Naučna istraživanja pokazuju da na svakih 40 min. sponatno ulazimo u hipnotičko stanje barem na 5 min.
Poremećaj Depersonalizacije/ Derealizacije
Poremećaj depersonalizacije i derealizacije je vrsta disocijativnog poremećaja gde se kod osobe javlja osećaj nestvarnosti, odvojenosti i otuđenosti od sebe, vlastitih misli, osećanja, tela i okoline.
Postporođajna depresija
Postporođajna depresija nastaje pod uticajem raznih promena, vezuje se za promene u hormonskom statusu, za stres i iscrpljenost usled porođaja i samog porođaja kao trenutka koji menja život.
Trihotilomanija
Trihotilomanija (TTM engl.) je registrovana kao opsesivno kompulsivni poremećaj, poznatija kao poremećaj čupanja dlaka. Radi se o porivu za čupanjem dlaka sa delova tela- glave, trepavica, obrva, brade, pazuha, grudi, nogu i ostalih delova tela.
Test za anksioznost.
Prijavi se i testiraj se! Ime i Prezime Email Poruka Uvod Hipnoza je stanje svesti u koje ulazimo više puta dnevno. Naučna istraživanja pokazuju da na svakih 40 min. sponatno ulazimo u hipnotičko stanje barem na 5 min. To stanje svesti je onaj...
Hipnoza je najefikasnija u oslobadjanju od pusenja!
Hipnoza je 3 puta efikasnija od flastera za pušenje i 15 puta od faktora volje. Hipnoza je najefikasniji način za prestanak pušenja, po rezultatima, najvećeg naučnog istraživanja, koje je uporedjivalo različite pristupe za prekidanje ove navike. Meta – analiza ,...
VOLELA BIH DA OVAJ SVOJ PROBLEM NAPADA PANIKE,A SAMIM TIM I NJEGOVE POSLEDICE,UKOCEN VRAT I BLAGI NISTAGMUS UBLAZIM OVIM HIPNOTERAPIJAMA MADA SE MALO BOJIM..