Panični napad - šta je to?

Panični Napad

Šta je napad panike?

Napad panike je kratka epizoda intenzivne anksioznosti koja izaziva fizičke senzacije straha. To može uključivati ubrzan rad srca, kratak dah, vrtoglavicu, drhtanje i napetost mišića. Napadi panike se javljaju često i neočekivano i često nisu povezani sa spoljnom pretnjom. Napad panike može trajati od nekoliko minuta do pola sata. Međutim, fizički i emocionalni efekti napada mogu trajati nekoliko sati. Osnovna vidljiva karakteristika napada panike jeste da se on javlja jako naglo, doživljaji su jako emocionalni i ugrožavajući i oni utiču da se osoba oseća potpuno onesposobljeno.

Napadi panike su česti. Do 35% populacije doživi napad panike u nekom trenutku svog života. Napad panike se takođe može nazvati napadom anksioznosti.

Bez lečenja, česti i produženi napadi panike mogu uzrokovati ozbiljne poremećaje i teškoće u svakodnevnom životu. Osoba može odlučiti da izbegne širok spektar situacija (kao što je napuštanje kuće) zbog straha da će doživeti napad. Napad panike može biti veoma zastrašujući i uznemirujući.

Rizične godine za prvo javljanje napada panike su između 15 i 19 godina. Osobe ženskog pola su dva puta podložnije napadima panike. Ukoliko je u porodici vec neko imao napade panike verovatnoća da se pojave kod bliskog srodnika raste do osam puta.

Napadi panike se razlikuju po vrsti i izraženosti simptoma. Neće svi ljudi doživeti sve simptome  i neće ih doziveti u jednakoj jačini. Međutim svako ko je doživeo napad panike, doživeo je veoma neprijatno iskustvo i teško je objasniti samu pojavu onima koji nisu imali takvo lično iskustvo.

Može li neko imati napad panike dok spava?

Noćni napadi panike mogu se javiti bez očiglednog okidača i probuditi vas iz sna. Kao i kod napada panike tokom dana, možete osetiti znojenje, ubrzan rad srca, drhtavicu, kratak dah, teško disanje (hiperventilaciju), crvenilo ili jezu i osećaj predstojeće propasti. Ovi alarmantni znaci i simptomi mogu oponašati srčani udar ili neko drugo ozbiljno zdravstveno stanje. Iako su napadi panike neprijatni, nisu opasni.

Noćni napadi panike obično traju samo nekoliko minuta, ali može biti potrebno neko vreme da se smirite i vratite na spavanje nakon što ga dobijete. Ljudi koji imaju noćne napade panike takođe imaju tendenciju da imaju napade panike tokom dana.

Panični poremećaj

Panični poremećaj je anksiozni poremećaj kod koga redovno imate iznenadne napade panike ili straha.

Svako u određenim trenucima doživljava osećaj anksioznosti i panike. To je prirodan odgovor na stresne ili opasne situacije.

Ali neko sa paničnim poremećajem ima osećaj anksioznosti, stresa i panike redovno i u bilo koje vreme, često bez očiglednog razloga. Anksioznost je osećaj nelagodnosti. Može da varira od blage do teške, i može uključivati osećanja brige i straha. Panika je najteži oblik anksioznosti.

Možda ćete početi da izbegavate određene situacije jer se plašite da će izazvati novi napad.

Ovo može stvoriti ciklus života „u strahu od straha“. To može povećati vaš osećaj panike i može izazvati više napada. Panični poremećaj se može lečiti i možete se potpuno oporaviti. Ali najbolje je potražiti stručnu pomoć što je pre moguće.

Ako ne dobijete stručnu pomoć, panični poremećaj može eskalirati i postati veoma teško nositi se sa njim.

Osobe sa paničnim poremećajen su više izloženi riziku od razvoja drugih mentalnih zdravstvenih stanja, kao što su agorafobija ili druge fobije, ili problem sa alkoholom ili drogom.

Uzroci paničnog poremećaja

Kao i kod mnogih stanja mentalnog zdravlja, tačan uzrok paničnog poremećaja nije u potpunosti shvaćen. Ali smatra se da je to povezano sa kombinacijom stvari, uključujući:

• traumatično ili veoma stresno životno iskustvo, kao što je žalost
• imati bliskog člana porodice sa paničnim poremećajem
• neravnoteža neurotransmitera u mozgu

Ljudi se uglavnom stide svojih poremećaja, a posebno je napad panike takva vrsta problema povodom kojeg se mnogi ljudi stide. Kako napadi panike bude burna ponašanja koja ljudi u toku napada ne znaju kako da spreče, jednom kada napad prođe i kada osoba ostane sa svojim sećanjem na ponašanje i reči koje je izgovorila u napadu, uglavnom se oseća postiđeno, neadekvatno, osramoćeno, sa pitanjima koja se ponavljaju „šta okolina misli o meni kada sam u stanju da tako izgubim kontrolu“.

Sopstvena osećanja neadekvatnosti se često doživljavaju  kao veće ili manje narcističke povrede. Stid povodom napada panike je možda čak i manje neugodna emocija od straha povodom sledećeg napada panike.

Strah povodom napada panike je gotovo sigurna garancija da će osoba doživeti sledeći napad. Što je jači strah od narednog napada, to će naredni napad biti jači, neprijatniji, a osoba će posledično osećati manje kompetentno i funkcionalno.

Ukoliko osoba ne potraži pomoć teško je za očekivati da će sama uspeti da se reši ove neprijatne pojave.

Pozitivna strana i lepa vest za ljude koji pate od napada panike jeste da je uspešnost tretmana napada panike visoka, u jednom broju slučajeva tretman tegoba završava relativno brzo, dok kod drugih može da potraje nekoliko meseci ili čak godina. U zavisnosti od individue i vrste pomoći koju izabere, tretman napada panike se, kod jednog broja ljudi, može uspešno završiti za samo nekoliko terapijskih seansi.

Panični napad – Simptomi uključuju:

• Brze otkucaje srca
• Osećaj nesvestice
• Znojenje
• Mučnina
• Bol u grudima
• Kratak dah
• Drhtavica
• Jeza
• Osećaj gušenja
• Vrtoglavica
• Trnjenje
• Suva usta
• Potreba da se ide u toalet
• Zujanje u ušima
• Snažan osećaj straha opasnosti ili slutnje
• Straha od umiranja, ludila ili gubitka kontrole
• Uzavreli stomak
• Peckanje u prstima, trnci, posebno u rukama i šakama
• Osećaj kao da niste povezani sa svojim telom
• Aktiviranje „bori se ili beži“ instiktivnog odgovora

Šta se dešava tokom odgovora „bori se ili beži“.

Kao odgovor na akutni stres, simpatički nervni sistem tela se aktivira naglim oslobađanjem hormona. Simpatički nervni sistem zatim stimuliše nadbubrežne žlezde, izazivajući oslobađanje kateholamina (uključujući adrenalin i noradrenalin).

Ovaj lanac reakcija dovodi do povećanja broja otkucaja srca, krvnog pritiska i brzine disanja. Nakon što pretnja nestane, potrebno je između 20 i 60 minuta da se telo vrati na nivoe pre uzbuđenja.

Verovatno možete da se setite vremena kada ste iskusili odgovor „bori se ili beži“. Kada se suočite sa nečim zastrašujućim, možete osetiti ubrzanje otkucaja srca, možda ćete početi da dišete brže, a celo telo postaje napeto i spremno za akciju.

Reakcija „bori se ili beži“ može da se desi kada ste suočeni sa neposrednom fizičkom opasnošću (kao što je susret sa psom koji reži tokom jutarnjeg trčanja) ili kao rezultat psihološke pretnje (kao što je priprema za veliku prezentaciju u školi ili na poslu ).

Kada je telo suočeno sa neposrednom opasnošću, mozak naređuje autonomnom nervnom sistemu da aktivira odgovor „beži ili se bori“. Telo je preplavljeno nizom hemikalija, uključujući adrenalin, koje izazivaju fiziološke promene. Na primer, otkucaji srca i disanje su ubrzani, a krv se prebacuje u mišiće kako bi se pripremila za fizičku borbu ili bežanje.

Kaže se da se napad panike javlja kada se pokrene reakcija „beži ili bori se“, ali nema opasnosti da se desi. Osoba može doživeti simptome napada panike u bezopasnim situacijama i naizgled bez stresa, kao što je gledanje televizije ili dok spava.

Neki od faktora koji mogu naterati telo da neprikladno aktivira odgovor „beži ili se bori“ uključuju:

• Hronični (trajni) stres – ovo uzrokuje da telo proizvodi više hemikalija za stres od uobičajenih, kao što je adrenalin.
• Akutni stres (kao što je doživljavanje traumatskog događaja) – može iznenada preplaviti telo velikim količinama hemikalija za stres.
• Uobičajena hiperventilacija – remeti ravnotežu gasova u krvi jer u krvi nema dovoljno ugljen-dioksida.
• Intenzivne fizičke vežbe – kod nekih ljudi to može izazvati ekstremne reakcije.
• Prekomerni unos kofeina – kofein u kafi, čaju i drugim napitcima je jak stimulans.
• Bolest – može izazvati fizičke promene.
• Iznenadna promena okruženja – kao što je ulazak u prenaseljeno, vruće ili zagušljivo okruženje.

Neki ljudi mogu razviti panične poremećaje

Za mnoge ljude, osećaj panike se javlja samo povremeno tokom perioda stresa ili bolesti. Za osobu koja doživljava ponavljajuće napade panike kaže se da ima panični poremećaj, što je vrsta anksioznog poremećaja. Obično imaju ponavljajuće i neočekivane napade panike i uporni strah od ponovljenih napada.

Neki simptomi koji su uobičajeni za napade panike mogu se javiti iu nekim fizičkim stanjima. Neki lekovi i supstance – kao što su sredstva za smirenje, alkohol i kofein – takođe mogu izazvati simptome nalik panici.

Većina napada panike traje između 5 i 20 minuta. Za neke se navodi da traju i do sat vremena.

Broj napada zavisi od toga koliko je vaše stanje ozbiljno. Neki ljudi imaju napade jednom ili dva puta mesečno, dok ih drugi imaju nekoliko puta nedeljno.

Iako su napadi panike zastrašujući, nisu opasni. Napad vam neće naneti nikakvu fizičku povredu i malo je verovatno da ćete biti primljeni u bolnicu ako ga imate.

Imajte na umu da većina ovih simptoma mogu biti i simptomi drugih stanja ili problema, tako da možda nećete uvek imati napad panike. Na primer, možda ćete imati ubrzan rad srca ako imate veoma nizak krvni pritisak.

Panični napadi i kako ih tretira hipnoza

Hipnoza je psihološka tehnika kojom ulazimo u nesvesni um. U nesvesnom umu se nalaze funkcije koje su zaduzene za emotivne, fizioloske funkcije. Kad indukujemo hipnozu u mogućnosti smo da ustanovimo u relativno kratkom vremenskom periodu sta je izazvalo napade panike. Nakon što se ustanovi uzrok, onda se pristupa hipnotičkim tehnikama koje imaju za zadatak da potpuno i trajno eliminišu napade panike bez ikakvih štetnih posledica ili bez ikakve bojazni od recidiva.

Hipnotičkim tehnikama otkriva se i funkcija panicnih napada. Panični napadi imaju svoju funkciju i oni se nisu pojavili niodkud niti je to kazna Božja. Panični napadi su naši prijatelji i od njih imamo korist. Koliko god to suludo zvučalo na prvi pogled, koliko god da je neprijatno iskustvo, ispod paničnih napada leži korist. Uloga hipnoze u ovom procesu je da ustanovi sta je to sto panični napadi teze da ostvare i da adekvatno iskoristi sve dobijene informacije. Panični napadi su tu uglavnom da nas zaštite. Čudno zar ne?

Regresija je jedna od redovnih hipnotičkih tehnika koja se koristi kod tretiranja paničnih napada. Na potpuno bezbedan i prijatan način otkrivamo podsvesnu strukturu i utičemo hipnotičkim tehnikama tako da su potpuno obrađeni panični napadi.