Uvod
Mogućnost i sposobnost da se uzdamo samo u sebe i svoje potencijale dovodi nas do samospoznaje, što je čovekovo najveće postignuće.
Samopouzdanje je ključ uspeha!
Biti svestan svojih kapaciteta, voleti sebe i znati da svaki čovek govori, radi i ponaša se iz svoje pozicije i stanja, deo je sazrevanja i prihvatanja sebe i drugih onakvima kakvi jesu.
Samopouzdanje nije nešto sa čim se rađamo
Nije nasledno. Ono se gradi i ruši.
Slika o sebi ili spoznaja sebe je to kako vidimo sebe, kako opisujemo sebe i svoja unutrašnja stanja. Spoznavanje sebe težak je i složen zadatak. Dete počinje sa spoznajom sebe već u prvim mesecima života, kada gradi poverenje u svoje roditelje. Ono upoznaje sebe igrom, a odnos prema sebi gradi najviše na osnovu roditeljskog reagovanja, komentara koje mu odrasli upućuju, onoga što roditelji o njemu misle i verbalizuju, kada i kako ga hvale, kada i zbog čega ga kude… Ovi roditeljski komentari, pohvale, grdnje, mišljenja, primedbe…odlučujući su za detetovo viđenje sebe.
Kada dete ima zdrav, pozitivan odnos prema sebi, pozitivnu sliku sebe, ono poznaje sebe, poznaje svoje najbolje i najslabije strane, poznaje svoje prednosti i ograničenja, zna šta može, a šta ne može, zna u čemu je dobro, i šta još treba da nauči… Prihvata sebe takvim kakvo jeste, voli sebe i na taj način razvija samopouzdanje.
Pozitivan odnos prema sebi donosi samopouzdanje, samopoštovanje, sigurnost u sebe, bolji uspeh. Stvara se skladna, pozitivna relacija sa drugima i poverenje u druge. Razvija se emocionalna stabilnost. Povećeva se verovatnoća uspešnog „nošenja“ sa stresom u životno nepovoljnim situacijama. Govoriti detetu i stvarati osećaj da nikada nije dobro, posramljivati ga i negirati njegova postignuća, vodi u loše samopouzdanje.
