Socijalna fobija ishod savremenog doba

01Socijalna fobija – strah od tuđeg suda

Socijalna fobija je jedna od najčešćih fobija u savremenom društvu. To je strah da će nas drugi videti kao nesposobne, smotane, glupe ili čudne. Ljudi koji imaju socijalnu fobiju imaju osećaj da će šta god da urade biti primećeno i procenjeno.

U suštini, socijalna fobija je strah od ljudi – tačnije, od njihovog suda. Ako patite od socijalne fobije, odnosno socijalne anksioznosti, taj strah postaje faktor koji ozbiljno narušava kvalitet života: utiče na posao, prijateljstva, ljubavne odnose i sliku koju imate o sebi.

02Simptomi socijalne fobije

• suva usta,
• crvenjenje,
• nemogućnost mokrenja u javnim toaletima,
• dijareja,
• mucanje,
• znojenje (dlanova, pazuha, čela, lica ili celog tela),
• lupanje srca.

Kada ovi simptomi počnu da se javljaju dok ste okruženi ljudima, mogu da stvore toliku nelagodu da ona preraste u pravi napad panike. A strah da će drugi primetiti crvenilo ili drhtanje dodatno pojačava upravo te simptome.

03Izbegavanje kao način života

Osobe sa socijalnom fobijom mogu da organizuju ceo život tako da izbegavaju situacije u kojima dolazi do socijalne interakcije. To može da uključi izbegavanje korišćenja telefona pred drugima (kucanje ili pisanje poruka), potpisivanja imena pred nekim, slavlja, proslava i okupljanja – svega što bi ih moglo staviti u centar pažnje.

Izbegavanje donosi trenutno olakšanje, ali dugoročno održava strah: svaka izbegnuta situacija „potvrđuje“ da je bila opasna, a svet postaje sve uži. Više o ovom obrascu pročitajte u tekstu Socijalna anksioznost i povlačenje.

04Sukobi i autoriteti

Socijalna fobija može da se pokaže i kao izbegavanje sukoba sa kolegama, a posebno sa autoritetom – šefom, direktorom, menadžerom, policajcem, pa i supružnikom. Međuljudske rasprave ili sukobi mogu dramatično pojačati simptome, donoseći sa sobom intenzivan strah i nelagodu.

U biznisu se to vidi kao izbegavanje pregovora, prezentacija i telefonskih razgovora sa važnim klijentima, ili ćutanje na sastanku iako imate dobru ideju. Talentovani ljudi tako ostaju ispod svojih mogućnosti – ne zbog znanja, već zbog straha od procene.

05Alkohol kao lažna pomoć

Efekat socijalne fobije može biti toliko uporan i neprijatan da osoba poseže za alkoholom kao za oblikom samopomoći. Česta je pojava da ljudi sa socijalnom fobijom ublažavaju neprijatne simptome alkoholom kako bi se „malo opustili“.

Olakšanje je, međutim, kratkotrajno: alkohol ne rešava strah, a vremenom pojačava anksioznost i nosi rizik od zavisnosti. Tokom vremena socijalna fobija može da se razvije i u depresiju ili agorafobiju – zato je važno ne čekati.

06Trema i strah od javnog nastupa

Strah od javnog nastupa (trema) takođe je oblik socijalne anksioznosti, ali osobe koje imaju samo tremu mogu da vode potpuno normalan život – sve do trenutka kada se od njih traži da budu u centru pažnje: da stoje pred drugima, govore javno ili pokažu određenu veštinu. Tada se socijalna anksioznost može pojaviti u punoj snazi, sa svim poznatim simptomima.

To dobro znaju sportisti kojima puna tribina „veže“ noge i govornici kojima pred salom ponestane glasa. Dobra vest je da se trema može pretvoriti u fokus – pripremom, tehnikama smirenja i mentalnim treningom.

07Zašto nastaje: pažnja okrenuta ka sebi

Socijalna fobija nastaje zato što osoba brine šta će drugi misliti o njoj i njenim sposobnostima – pri čemu svoje, često stroge, misli o sebi projektuje na druge ljude. Ona pretpostavlja da drugi vide sve ono što ona sama kritikuje kod sebe.

U takvim situacijama pažnja je snažno okrenuta ka sebi: osoba stalno prati svoje crvenilo, glas i pokrete. To nije sebičnost ni narcisoidnost, kako se ponekad pogrešno tumači, već iscrpljujuća samokontrola iz straha. Što je pažnja više usmerena na sebe, to se simptomi jače osećaju – i krug se zatvara.

Drugi ljudi nas posmatraju mnogo manje nego što mislimo – najstroži posmatrač je obično u nama.

08Kako se socijalna fobija rešava

Najvažnije od svega: sa socijalnom fobijom se uspešno radi. Psihoterapija pomaže da se prepoznaju i promene misli o tuđem sudu i da se, korak po korak, vratite situacijama koje izbegavate. Hipnoterapija se koristi kao komplementarna metoda – za duboko smirenje tela, jačanje samopouzdanja i promenu automatske reakcije straha. Lekovi dolaze u obzir samo uz procenu i praćenje lekara psihijatra.

Broj seansi zavisi od toga koliko dugo strah traje i koliko je izražen. Prvi korak je razgovor u kome se procenjuje vaša situacija i dogovara plan rada – uživo ili online, ako vam je dolazak trenutno prevelik izazov. Pozovite i uverite se sami.