Anksioznost se ubraja medu najčešće psihičke poremećaje
Oboleli žive u napetom iščekivanju da će se nešto strašno dogoditi. Crne slutnje i zebnja guše radost življenja. Ipak, delotvorna pomoć postoji!
Teskoba i različiti strahovi znak su da je anksioznost tu
Strah i teskoba oduvek su postojali i oni su vazan deo ljudskog postojanja. Normalni strahovi i teskobe pomažu nam da izbegnemo neugodne i opasne situacije i stoga imaju „signalnu“ odnosno „alarmnu“ ili pak „adaptibilnu“ funkciju. Strah je uvek vežan za neki određeni objekt i situaciju, a anksioznost je neodređeni emocionalni doživljaj. U anksioznosti je ono što preti manje očito, nejasno, pa govorimo o „lebdećem strahu“. Kada strahovi i teskobe počinju da dominiraju i upravljalju nečijim životom, kada ometaju porodični, društveni i poslovni život, tada govorimo o anksioznim poremećajima.
Anksioznost psihički simptomi
Preterana plašljivost i strepnja, osećaj unutrašnje napetosti ili nemira, slaba koncentracija, razdražljivost, pojačana osjetljivost na buku, poremećen san (teško uspavljivanje, često buđenje tokom noći, ružni snovi), oslabljena memorija, često zbog oslabljene pažnje i koncentracije.
Anksioznost telesni simptomi
Lupanje ili preskakanje srca, osećaj nedostatka vazduha ili otežanog disanja, osećaj stegnutosti u prsima, suva usta, poteškoće pri gutanju, nelagoda u stomaku, nadutost, učestalo mokrenje, oslabljena seksualna želja, šum u ušima, osećaj ošamućenosti, trnci u nogama i rukama, drhtanje ruku.
Simptomi anksioznosti pojavljuju se kao skup poremećaja koje nazivamo anksioznim poremećajima, među koje spada i generalizirani anksiozni poremećaj, panični poremećaj, agorafobija, socijalne fobije, opsesivno-kompulzivni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj.
Glavno obeležje generaliziranog anksioznog poremecaja je preterana anksioznost (teskoba) i zabrinutost (strahovanja, bojažljiva iščekivanja) koja se javljaju većinu dana najmanje 6 meseci u vezi s raznim događajima i aktivnostima. Osobe teško mogu kontrolisati zabrinutost. Uz anksioznost i brigu javlja se i nemir, brzo umaranje, otežana koncentracija, razdražljivost, napetost u mišićima, poremećeno spavanje. Intenzitet, trajanje, učestalost anksioznosti i zabrinutosti preterani su obzirom na aktualnu situaciju. Odrasle osobe s ovim poremećajem često brinu o svakodnevnom životu, o odgovornostima na radnom mestu, finansijama, zdravlju porodice, nesrećama koje se mogu dogoditi deci. Neodređeni strah potpuno preplavljuje obolele i čini ih potpuno paralizovanim, bespomoćnim i nesigurnim.
Anksiozni poremećaji pa tako i generalizirani anksiozni poremecaj najbolje se leče hipnotrapijom.
(psihobata.com/izvor depresija.com)(anksioznost)
