Depresija kroz kliničke oblike

Uvod

Postoji više različitih oblika u kojima se depresija može pojaviti. Oni se razlikuju zavisno o težine, načina ispoljavanja, ritma ispovanja simptoma. DSM-IV klasifikuje depresije svrstavajući ih unutar šire kaategorije „Poremećaji raspoloženja“ podeljenih u tri podkategorije. Tako postoje:

A. Epizode promene raspoloženja, koje same po sebi ne predstavljaju odvojene kategorije koje se mogu dijagnostikovati, već svrstavaju se u kriterijume koji su neophodni za dijagnozu poremećaja raspoloženja.

1. Velika depresivna epizoda;
2. Manična epizoda;
3. Mešovita depresivna epizoda;
4. Hipomanična epizoda;

B. Epizode poremećaja raspoloženja:

1. Depresivni poremećaji:
1a) Veliki depresivni poremećaj (poznat i kao unipolarna depresija, unipolarni poremećaj);
1b) Distimični poremećaj (prethodno poznat kao depresivna neuroza);
1c) Reaktivna depresija ili depresivna reakcija.

2. Bipolarni poremećaji:
2a) Bipolarni poremećaj I;
2b) Bipolarni poremećaj II;
2c) Bipolarni poremećaj brzih ciklusa;
2d) Manija kod adolescenata;
2e) Ciklotimični poremećaj.

3. Poremećaj raspoloženja uzrokovan opštom telesnom bolešću;
4. Poremećaj raspoloženja podstknut uzimanjem supstanci;
5. Poremećaj raspoloženja koji nije drukčije određen.

Da li reagujete na neku od ovih vrsta depresija?

Depresivno osećaje je intenzivno kojem se subjekt prepušta bez mogućnosti da se odbrani. Kada osoba uvidi da ne može ispuniti određeni uslov kojim je uslovila svoje pravo na život ili smiso svog života, ona gubi svaku motivaciju da ide ka budućnosti, kranji rezultat je depresija.