Depresija stanje savremenog doba

Uvod

Definicija: Subjekt oseća depresiju kada ima stav da je takav kakav jeste,  nemoćan da bilo šta promeni u svom životu, tako da se oprašta od života.

Depresija je socijalno osećanje, omogućeno internalizacijom prezirućih i mrzećih autoriteta u unutrašnje psihičke strukture. Zbog toga je socijalno povezana osećanjima koje nemaju pozitivnu funkciju. Sposobnost da razviju depresiju  imaju svi ljudi koji uslovljavaju svoje osećanje lične vrednosti, smisao svog života ili svoje pravo na život. Nesposobnost da se ostvari uslov vodi zaključku da je osoba toliko bezvredna ili zla da ne zaslužuje da živi ili da je njen život besmislen. Upravo opraštanje od života daje depresiji tužni ton i povezuje je sa osećanjem žalosti, iako su upitanju dva osećanja koja se kvalitativno razlikuju.

Danas se pod nazivom “depresija” kriju različiti kognitivni, afektivni, psihodinamski sklopovi, čime je ovaj naziv preterano obuhvatan, što stvara zabunu. U skladu sa definicijom koju smo dali depresija jeste uvid subjekta u trajnu nemogućnost adaptacije između njega i sveta. Najčešće je u depresiji zato što je uveren da je neadaptacija njegova greška, da je on kao biće neadekvatan i bezvredan, mada on može postati depresivan i kada definitivno shvati da je ovaj svet jedno besmisleno i pokvareno mesto.

Depresija se može upoznati  kroz osnovne simptome

• Gotovo obavezni simptom je nedostatak životne radosti ili barem smanjenje uživanja u mnogim aktivnostima u odnosu na period  pre  bolesti.
• Osećaj tuge ili žalosti koji nije uzrokovan nedavnim gubitkom. Bolesnik se nekad oseća više prazan nego tužan, ili navodi da je istovremeno i tužan i prazan.
• Bezvolja, kao gubitak interesa za hobije i sve u čemu je bolesnik pre uživao.
• Strah se javlja kod mnogih depresivnih osoba, najčešće vezan uz misli kako će se nešto loše dogoditi.
• Smanjenje sna, najčešće kao nesanica i rano budjenje, ali kod mladih osoba i kao pojačana potreba za snom.
• Loše misli najčešće o bolesti, samoubistvu i smrti.
• Teškoće u donošenju odluka.
• Niska energija i brzo umaranje.
• Osjećaj krivice, bezvrednosti i bespomocnosti.
• Stalne fizicke smetnje kao glavobolja, probadanja, zanošenje, hronični bolovi.
• Razdražljivost.
• Nemogućnost opuštanja.
• Gubitak telesne težine ili gojaznost.

• Uzroci depresije

  Ponekad je depresija nasledna bolest a naročito bipolarni tip. Veoma je često da i kod drugih tipova depresije saznamo da je neko od predaka bio tankih živaca ili je bolovao od drugih psihičkih poremećaja.

  Svaki čovek može oboleti od depresije, ali kod ljudi koji su po prirodi emotivni, plašljivi, nižeg samopoštovanja, oni koji teže podnose nepravdu i kritiku, depresija se češće javlja.

  Izloženost hroničnom stresu menja funkciju i gradju mozga i mogu objasniti akumulacijom štetnog delovanja stresa, kod mnogih depresija.