Kriterijum za dijagnostikovanje depresija

Poslednje dve decenije istraživanja sve više obraćaju pažnju na prepoznavanje takozvanih subsindromskih depresija koje ne ispunjavaju sve kriterijume za dijagnostiku depresivne epizode, a slične su stanjima koja su u prošlosti bila poznata kao”neurotska” ili “karakterološka” depresija. Dokazano je da subsindromska depresija izaziva značajne morbiditet, dovodi do psihosocijalne i radne onesposobljenosti i apsentizma. Važno je istaći da se javlja kod osoba koje imaju istoriju o depresiji, često predhode ispoljavanju “pune” kliničke slike depresivne epizode ili perzistiraju između epizoda.

Depresija se može razvrstati po sledećim vrstama:

Teška depresivna epizoda s psihotičnim simptomima. Ovaj oblik depresije može izazvati diferencijalno dijagnostičke problem , naročito ako psihotični simptomi nisu saglasni raspoloženju, što može dovesti do neadekvatnog lečenja. Psihotične depresivne epizode najčešće su indikator suicidnog rizika, što zahteva dodatno brižljivo planiranje tretmana.

Depresivna epizoda sa suicidalnim rizikom – 2/3 svih suicidnih izvršavaju depresivne osobe. Depresija povećava rizik od suicida, u poređanju sa opštom populacijom četiri puta, a dvadeset puta kod osoba sa teškim oblicima depresije. Faktori rizika za suicid kod depresivnih osoba su:

• prisustvo anksioznosti, agitacije i paničnih napada;
• perzistentna isomnija; anhedonija i loša koncentracija;
• osećanje bespomoćnosti i beznadežnosti;
• impulsivnost;
• zloupotreba psihoaktivnih supstanci;
• muški pol uzrasta između 20 i 30 godina i stariji od 50 godina;
• ženski pol između 40 i 60 godina; starije životne doba;
• prethodni suicidni pokušaji;
• porodična istorija o suicidnom ponašanju.

Depresivne osobe sa suicidalnim rizikom najčešće se zbrinjavaju hospitalno.

Bipolarna depresija – oko 10% osoba sa depresijom tokom vremena će doživeti spontanu (neprovociranu antidepresivima) hipomaničnu ili maničnu epizodu i tada će biti redijagnostikovano u bipolarni poremećaj.  Ova činjenica, zbog potpuno drugačijeg načina lečenja depresije u okviru bipolarnog poremećaja, naglašava potrebu da se pacijentu  postavi pitanje o priodu/periodima u životu s povišenim raspoloženjem, hiperaktivnošću, smanjenom potrebom za spavanjem i drugim simptomima (hipo)manije. Istraživanja nisu potvrdila razlike u ispoljavanju depresivne episode kod bipolarnog i depresivnog poremećaja.

Atipična depresija se teže dijagnostikuje

Atipična depresija – jako je teško prepoznati simptome depresije. Pored smanjenja aktivnosti, osoba sa atipičnom depresijom povećanu potrebu za spavanjem, povećavaju se apetit i telesna težina, a žudnja za unosom ugljenih hidrata je uobičajni sindrom. Početak je obično u trećoj deceniji života.

Sezonska depresija (sezonski afektivni poremećaj) – karakteriše se sezonskim obrascem javljanja. Nove epizode depresije javljaju se u isto doba godine, mnogo češće zimi nego u letnjem periodu. Istraživanja pokazuju da sezonskoj depresiji u najvećem broju slučajeva ne predhodi psihosocijalni stres, a između epizoda javljaju se pune remisije. Klinička slika odgovara onoj kod atipične depresija.