Depresija – tipovi
Zakažite svoj terminKriterijum za dijagnostikovanje depresija
Poslednje dve decenije istraživanja sve više obraćaju pažnju na prepoznavanje takozvanih subsindromskih depresija koje ne ispunjavaju sve kriterijume za dijagnostiku depresivne epizode, a slične su stanjima koja su u prošlosti bila poznata kao”neurotska” ili “karakterološka” depresija. Dokazano je da subsindromska depresija izaziva značajne morbiditet, dovodi do psihosocijalne I radne onesposobljenosti I apsentizma . Važno je istaći da se javlja kod osoba koje imaju istoriju o depresiji, često predhode ispoljavanju “pune” kliničke slike depresivne epizode ili perzistiraju između epizoda.
Depresija se može razvrstati po sledećim vrstama:
Teška depresivna epizoda s psihotičnim simptomima. Ovaj oblik depresije može izazvati diferencijalno dijagnostičke problem , naročito ako psihotični simptomi nisu saglasni raspoloženju, što može dovesti do neadekvatnog lečenja. Psihotične depresivne epizode najčešće su indicator suicidnog rizika, što zahteva dodatno brišljivo planiranje tretmana.
Depresivna epizoda sa suicidalnim rizikom – 2/3 svih suicidnih izvršavaju depresivne osobe. Depresija povećava rizik od suicida, u poređanju sa opštom populacijom četiri puta, a dvadeset puta kod osoba sa teškim oblicima depresije. Faktori rizika za suicid kod depresivnih osoba su: prisustvo anksioznosti, agitacije I paničnih napada; perzistentna isomnija; anhedonija I loša koncentracija; osećanje bespomoćnosti I beznadežnosti; impulsivnosti; zloupotreba psihoaktivnih supstanci; muški pol uzrasta između 20 I 30 godina I stariji od 50 godina; ženski pol između 40 I 60 godina; starije životne doba; prethodni suicidni pokušaji; porodična istorija o suicidalnom ponašanju. Depresivne osobe sa suicidalnim rizikom najčešće se zbrinjavaju hospitalno.
Bipolarna depresija – oko 10% osoba sa depresijom tokom vremena će doživeti spontanu (neprovociranu antidepresivima) hipomaničnu ili maničnu epizodu I tada će biti redijagnostikovano u bipolarni poremećaj. Ova činjenica, zbog potpuno drugačijeg načina lečenja depresije u okviru bipolarnog poremećaja, naglašava potrebu da se pacijentu postavi pitanje o priodu/periodima u životu s povišenim raspoloženjem, hiperaktivnošću, smanjenom potrebom za spavanjem I drugim simptomima (hipo)manije. Istraživanja nisu potvrdila razlike u ispoljavanju depresivne episode kod bipolarnog I depresivnog poremećaja.
Atipična depresija se teže dijagnostikuje
Atipična depresija – jako je teško prepoznati simptome depresije. Pored smanjenja aktivnosti, osoba sa atipičnom depresijom povećanu potrebu za spavanjem,povećavaju se apetit i telesna težina, a žudnja za unosom ugljenih hidrata je uobičajni sindrom. Početak je obično u trećoj deceniji života.
Sezonska depresija (sezonski afektivni poremećaj) – karakteriše se sezonskim obrascom javljanja. Nove epizode depresije javljaju se u isto doba godine, mnogo češće zimi nego u letnjem periodu. Istraživanja pokazuju da sezonskoj depresiji u najvećem broju slučajeva ne predhodi psihosocijalni stres, a između epizoda javljaju se pune remisije. Klinička slika odgovara onoj kod atipične depresija.
Postporođajna depresija
Postporođajna depresija nastaje pod uticajem raznih promena, vezuje se za promene u hormonskom statusu, za stres i iscrpljenost usled porođaja i samog porođaja kao trenutka koji menja život.
Depresija stanje savremenog doba
Uvod Definicija: Subjekt oseća depresiju kada ima stav da je takav kakav jeste, nemoćan da bilo šta promeni u svom životu, tako da se oprašta od života. Depresija je socijalno osećanje, omogućeno internalizacijom prezirućih i mrzećih autoriteta u unutrašnje psihičke...
Depresija kroz kliničke oblike
Uvod Postoji više različitih oblika u kojima se depresija može pojaviti. Oni se razlikuju zavisno o težine, načina ispoljavanja, ritma ispovanja simptoma. DSM-IV klasifikuje depresije svrstavajući ih unutar šire kaategorije „Poremećaji raspoloženja“ podeljenih u tri...
O hipnozi i hipnoterapiji
Hipnoza je stanje svesti u koje ulazimo više puta dnevno. Naučna istraživanja pokazuju da na svakih 40 min. sponatno ulazimo u hipnotičko stanje barem na 5 min.
Poremećaj Depersonalizacije/ Derealizacije
Poremećaj depersonalizacije i derealizacije je vrsta disocijativnog poremećaja gde se kod osobe javlja osećaj nestvarnosti, odvojenosti i otuđenosti od sebe, vlastitih misli, osećanja, tela i okoline.
Postporođajna depresija
Postporođajna depresija nastaje pod uticajem raznih promena, vezuje se za promene u hormonskom statusu, za stres i iscrpljenost usled porođaja i samog porođaja kao trenutka koji menja život.
Trihotilomanija
Trihotilomanija (TTM engl.) je registrovana kao opsesivno kompulsivni poremećaj, poznatija kao poremećaj čupanja dlaka. Radi se o porivu za čupanjem dlaka sa delova tela- glave, trepavica, obrva, brade, pazuha, grudi, nogu i ostalih delova tela.
Test za anksioznost.
Prijavi se i testiraj se! Ime i Prezime Email Poruka Uvod Hipnoza je stanje svesti u koje ulazimo više puta dnevno. Naučna istraživanja pokazuju da na svakih 40 min. sponatno ulazimo u hipnotičko stanje barem na 5 min. To stanje svesti je onaj...
Hipnoza je najefikasnija u oslobadjanju od pusenja!
Hipnoza je 3 puta efikasnija od flastera za pušenje i 15 puta od faktora volje. Hipnoza je najefikasniji način za prestanak pušenja, po rezultatima, najvećeg naučnog istraživanja, koje je uporedjivalo različite pristupe za prekidanje ove navike. Meta – analiza ,...
Napišite komentar