Depresija - Test- Simptomi – Samotestiranje

Depresija je poremećaj raspoloženja koji negativno utiče na kvalitet života.

Pored toga što postoje više načina tretiranja depresije, kao na primer lekovima, postoji više metoda prepoznavanja da li je neko ka putu da boluje od depresije. Ovde nastupa samotestiranje, koje može veoma pomoći da se otkriju rani simptomi depresije.

Samotestiranje je od velike pomoći, ali ne daje garancije da će se klijent izlečiti ili da će pomoći kao prevencija nastanka ovog poremećaja. Ono što samotestiranje nudi jeste nagoveštaj i dijagnozu da li je depresivno stanje kod pojedinca prolazna faza ili poremećaj u raspoloženju. Ja vam neću dati konkretni test, ali ću vam u nastavku teksta navesti glavne simptome depresije i potrudiću se da vam ih bliže približim i pojasnim.

Na internetu možeš naći više vrsta ovakvih testova. Veoma su laki za rešavajne. Sastoje se iz određenog broja pitanja na koja treba da se odgovori. Pitanja će biti bazirana na osnovu glavnih simptoma depresije, dužine trajanja njihovog trajanja i Vašeg mentalnog i emocionalnog profila.

Samotestiranje i test depresije uključuju pitanja vezana za dole navedene simptome.

Veoma je bitno da se odgovori na sva pitanja. Na kraju se vrši analiza testa i konstatuje se da li pojedinac pati od depresije ili se samo radi o teškom periodu kroz koji prolazi. Kako god, treba znati da ovi testovi služe samo da se proveri da li pojedinac pati od depresije i nikako ne mogu zameniti procenu stručnjaka.

Duboka tuga je, kao prvi simptom, ono što većina ljudi poistovećuje sa osećanjem depresije. Ovaj simptom je prisutan ako osoba sama prizna da se skoro svakog dana i to tokom većeg dela dana oseća tužno ili prazno ili ako neka pouzdan a osoba primeti to isto. Na primer, neko može da primeti da se dotična osoba rasplače bez nekog vidljivog razloga.

Apatija se opisuje kao izražen nedostatak interesovanja za gotovo sve aktivnosti tokom većeg dela dana kao i nenalaženje zadovoljstva u njima, i to skoro svakodnevno. Apatična osoba čak više ne uživa ni u “zabavnim” stvarima, i često nema nikakvu motivaciju.

Treći simptom, uznemirenost, predstavlja osećanje nemira bez nekog određenog razloga koje se često opisuje ka onespokojstvo. Osoba takođe pokazuje ovaj simptom ako je opšta aktivnost organizma usporena u većoj meri. Takva osoba možda neće primetiti da sporije hoda osim ako ne bude posmatrala samu sebe na kućnom videu. Često se i ostale uobičajene aktivnosti mnogo sporije obavljaju.

Četvrti simptom, poremećaj sna, može se razlikovati od osobe do osobe. Neki imaju nesanicu gotovo svake noći, dok su drugi pospani ili možda skoro stalno spavaju, čak i u toku dana. Za ove ljude je karakteristično da ne žele ujutru da ustanu, već moraju da “se izvuku” iz kreveta.

Peti simptom, promene u telesnoj težini ili apetitu, takođe mogu da budu ekstremno različite. Ako osoba u toku mesec dana izgubi ili dobije više od 5% svoje telesne težine ne ulažući nikakve napore u tom pravcu, u pitanju je ovaj simptom. Ovaj simptom je u pitanju i onda kada takve osobe skoro svakog dana primete kod sebe izrazito pojačan, odnosno slab apetit.

Šesti simptom, nedostatak koncentracije, najviše se zapaža kod studenata ili umnih radnika. Oni koji imaju poteškoća u donošenju odluka ili kažu da je teško jasno i trezveno razmišljati svaki dan takođe pokazuju ovaj simptom.

Sedmi simptom, osećaj bezvrednosti, čini da se osoba skoro svakog dana oseća tako kao da nikome nije ni od kakve koristi. Preteran ili neprimeran osećaj krivice takođe ukazuje na ovaj simptom. Ako čovek sebi prebacuje zbog nečega ili oseća krivicu zato što se razboleo, ne možemo reći da je u pitanju ovaj simptom.

Osmi simptom, morbidne misli, obuhvata često razmišlja je o smrti ili samoubistvu, bilo da je dotična osoba smislilaplan kako da to sprovede u delo ili ne. Očigledno je da osoba koja je već pokušala da izvrši samoubistvo pokazuje ovaj simptom.

Deveti i poslednji simptom je onaj sa kojim se najčešće susrećem u svojoj praksi – umor i nedostatak energije skoro svakog dana. Mnogi ljudi dolaze u moju kancelariju žaleći se na ovo. Obično im postavim pitanja vezana za ostale simptome da bih video da li je depresija osnovni uzrok. 

Kako se leči depresija?

Kada se loše raspoloženje pretvori u depresiju i kada osetite da polako gubite kontrolu nad Vašim životom tada bi trebalo da potražite savet doktora ili specijaliste za mentalno zdravlje. Oni Vam mogu pomoći oko Vaših problema sa depresijom ili Vam mogu dati savet kako da nađete pomoć.

Jednom kada se depresija identifikuje, tretman može da počne.

Vremenom počećete da osećate kako se Vaš život vraća u normalu i kako opet u njemu možete da uživate. Kako god, dok efekti tretmana počnu da deluju postoje neke stvari koje možete da uradite kako bi pomogli sebi da se izlečite.

Jedan od načina da pomogneš sebi jeste da zadaš sebi male zadatke koje treba da odradiš. Postavi sebi realne ciljeve koje možeš lako da postigneš. Pričaj o tome sa članovima porodice ili sa prijateljima koji mogu da ti daju savet i da te ohrabre. Upusti se u aktivnosti kao što su odlazak u bioskop, na utakmicu ,a možeš i da učestvuješ u nekim društvenim aktivnostima koje ti prijaju.

Treba da znaš da je potrebno određeno vreme da prođe kako bi tretman lečenja depresije imao efekta. Zato ne treba odmah da se osećaš kao da lečenje nije uspelo, jer se depresija ne leči u trenutku. Još jedna stavka koja je bitna u lečenju depresije je pomoć porodice i prijatelja. Porodica i prijatelji mogu biti od velike pomoći jer mogu da pruže ohrabrenje da se pacijent drži tretmana sa kojim je počeo.

Kada nekog potpuno obuzme depresija taj počinje da razmišlja o tome kako da okonča svoj život.

U takvim situacijama je najbolje da se pričom preusmeri pažnja na neka druga interesovanja koja će promeniti takva razmišljanja o okončanju života.

Pomoć u lečenju depresije ne svodi se samo na lekove i terapiju. To u stvari znači naći se nekom ko pati od ovog poremećaja. Vaša pomoć može da se ogleda u tome da pružite ohrabrenje depresivnoj osobi da ponovo normalno živi, u stvari pomoć u lečenju depresije pruža put nazad ka normalnom životu.