Strah, anksioznost i panika
01Reakcije na stres, anksioznost i paniku su arhaične
Sve reakcije koje su se našim precima javljale kao reakcija na strah, a u današnje vreme se javljaju kao reakcije na anksioznost i paniku, predstavljaju primitivan odgovor organizma koji je u psihologiji poznat kao „bori se ili beži“.
Zovemo ga primitivnim jer je nasleđen od životinjskih vrsta, a predstavlja urođeni mehanizam koji nam pomaže da se zaštitimo u životu. Kad se nađemo u modu „bori se ili beži“, menjaju se hemijski procesi koji se odvijaju u našem mozgu. Deo mozga zadužen za kontrolu racionalnog mišljenja je zaobiđen i ulazimo direktno u mod koji je zadužen za borbu ili beg.
02Kada je sistem uzbune uključen
Kada je „bori se ili beži“ sistem aktiviran, sve u našem okruženju opažamo kao pretnju za opstanak. Suština ovog mehanizma je da zaobilazi našu racionalnost.
U stanju pripravnosti vidimo sve i svašta kao potencijalnu opasnost. Možemo preterano reagovati i na nebitan komentar. Naš strah je preteran. Naše misli su iskrivljene. Naš fokus je sužen i usmeren samo na one pojave koje nam mogu nauditi.
Strah postaje naše sočivo kroz koje gledamo ceo svet.
03Telo spremno za akciju
Ovaj mehanizam je dizajniran tako da izaziva mnogobrojne mišićne reakcije i kontrakcije i veliki fizički napor. Srce ubrzava, disanje postaje plitko i brzo, mišići se zatežu, a varenje se usporava. Telo je spremno da trči ili da se bori.
Fizička aktivnost efikasno „sagoreva“ hormone stresa koji su oslobođeni kao rezultat aktivacije „bori se ili beži“ odgovora. Kada opasnost prođe, odnosno kada pretnja bude eliminisana, naše telo i um se vraćaju u mirno stanje.
Problem nastaje kada pretnja nije stvarna, ili kada je to rok, sastanak, gužva ili misao – pa sistem ostaje uključen satima i danima, a da energija nikuda ne odlazi.
04Strah, anksioznost i panika – u čemu je razlika
- Strah je reakcija na konkretnu opasnost koja je tu, sada.
- Anksioznost je napetost i briga usmerena ka budućnosti – ka onome što bi moglo da se desi.
- Panika je iznenadan, snažan talas straha sa jakim telesnim simptomima: lupanjem srca, gušenjem, vrtoglavicom, osećajem gubitka kontrole.
Sva tri stanja koriste isti telesni alarm. Razlika je u tome šta ga pokreće i koliko dugo traje. Više o tome pročitajte u tekstu Napadi panike.
05Anksioznost, panika i duboka relaksacija
Duboka relaksacija koju ostvarujemo hipnozom omogućava da se prisetimo kako je to kad smo opušteni. Kad smo pod tenzijom, stresom, kada su napadi panike tu, veoma je teško da se opustimo.
Kao da obučemo tesnu, neudobnu, grubu odeću koju ne umemo da skinemo sa sebe.
Mnogi ljudi sa dugotrajnom anksioznošću kažu da su jednostavno zaboravili kakav je osećaj mira u telu. Zato je prvi korak često upravo taj – ponovo ga iskusiti.
06Prekidanje negativnog toka
Hipnoza i relaksacija prekidaju ovaj negativni tok. Već za nekoliko minuta može se prekinuti negativno, napeto stanje, pa smo ponovo u prilici da osetimo komfor, mir i sigurnost u svom telu.
Kad uspemo da jednom prekinemo negativno stanje na par minuta, mnogo nam je lakše da to ponovimo još jednom. Kad neutrališemo anksioznost na par minuta, uspevamo da se setimo i da osetimo kako je to kad smo opušteni. Vraća se mirniji misaoni tok i ponovo se osećamo kao „stari mi“ – oni od pre anksioznosti.
08Kada potražiti pomoć
Ako se napadi panike ponavljaju, ako anksioznost utiče na san, posao ili odnose, ili ako počinjete da izbegavate mesta i situacije, vreme je za stručnu podršku. Prvo je dobro da lekar isključi telesne uzroke simptoma, a lekovi se uzimaju samo uz preporuku i praćenje lekara ili psihijatra. Hipnoza je komplementarna metoda koja se dobro kombinuje sa psihoterapijom – više na stranici Rešavanje anksioznosti.
Sportisti često prepoznaju ovaj alarm kao tremu pred takmičenje, a ljudi iz biznisa kao stalnu napetost pred sastanke i odluke. Kod svih je cilj isti: da telo nauči da se vrati u mir i da strah ponovo postane signal, a ne gospodar.