Depresivni poremećaj izazvan supstancama / medikamentima
Zakažite svoj terminSupstancama / medikamentima izazvan depresivni poremećaj – DSM5
Depresivni poremećaj izazvan supstancama / medikamentima se dijagnostikuje kada se kod individue pojave depresivni simptomi usled konzumiranja psihoaktivnih supstanci (droga, alkolhol, lekovi) ili kao rezultat njihovog povlačenja.
Depresija posle upotrebe droga, alkohola i medikamenata je česta.
Ovakvi poremećaji se obično javljaju i povezani su sa pojedinim supstancama, a alkohol je verovatno najčešći inicijator. Kodiranje zavisi od supstance koja je izazvala poremećaj. Tako da se ime supstance nalazi u imenu samog poremećaja. (npr: alkoholom indukovani depresivni poremećaj).
Dijagnostički kriterijjum za supstancama/ medikamentima indukovan depresivni poremećaj
A. Istaknut i uporan poremećaj raspoloženja koji predominira u kliničkoj slici i karakteriše ga depresivno raspoloženje ili izraženo umanjeno interesovanje ili uživanje u svim ili u skoro svim aktivnostima.
B. Postoje predhodni dokazi, medicinski pregledi, ili labaratoriski pokazatelji ili oba (1) i (2).
1. Simptomi iz kriterijuma A razvili su se tokom ili ubrzo nakon intoksikacije supstancom ili povlačenjem ili posle izlaganja medikamentima.
2. Uključene supstance/medikamenti su sposobni da proizvedu simptome iz kriterijuma A.
C. Poremećaj nije moguće bolje opisati depresivnm poremećajem koji nije supstancama/medikamentima indukovan. Takvi dokazi nezavisnog depresivnog poremećaja sarže sledeće: Simptomima je predhodila upotreba droga/ alkohola/ medikamenata; simptomi traju značajan vremeski period ( npr: oko mesec dana) nakon prestanka akutnog povlačenja ili teške intoksikacije; ili postoje drugi dokazi koji sugerišu postojanje nezavisnog ne substancama/medikamentima indukovan depresivni poremećaj. Poremećaj se ne javlja isključivo tokom delirijuma.
D. Poremećaj stvara klinički značajan stres ili pogoršanje u socijalnim, profesionalnim ili ostalim oblastima funkcionisanja.
Napomena: Ova dijagnoza bi trebalo da bude postavljena umesto dijagnoze intoksikacije supstancama (droga, alkohol, lekovi) ili povlačenje supstanci samo onda kada se simptomi iz kriterijumu A predominiraju u kliničkoj slici i kada su dovoljno teški da zahtevaju kliničku pažnju.
Droga/ alkohol / medikamenti koji su potvrdjeni uzročnici depresivnog poremećaja. Supstance/medikamenti koji su potvrdjeni uzročnici depresivnog poremećaja sa kodovima dati su u tabeli:
| ICD -10-CM | ||||
| ICD-9-CM | Sa upotrebom supstanci Blag | Sa upotrebom supstanci Umeren ili težak | Bez upotrebe poremećaj | |
| Alkohol | 291.89 | F10.14 | F10.24 | F.10.94 |
| Phencyclidine | 292.84 | F16.14 | F16.24 | F.16.94 |
| Ostali halucinogeni | 292.84 | F16.14 | F16.24 | F.16.94 |
| Inhalanti | 292.84 | F18.14 | F18.24 | F.18.94 |
| Opoidi | 292.84 | F11.14 | F11.24 | F.11.94 |
| Sedativi, hipnotici, anksiolitici | 292.84 | F13.14 | F13.24 | F.13.94 |
| Amfetamin (ili ostali stimulant) | 292.84 | F15.14 | F15.24 | F.15.94 |
| Kokain | 292.84 | F14.14 | F14.24 | F.14.94 |
| Ostale (nepoznate) supstance | 292.84 | F19.14 | F19.24 | F.19.94 |
Maskirana i nasmešena depresija
MASKIRANA ( LARVIRANA ILI SKRIVENA ) DEPRESIJA Maskirana depresija se više ne koristi kao dijagnoza. Ovo je verovatno zato što je termin nejasan, a lista simptoma povezanih sa njim je toliko široka da je često dovodila do pogrešne dijagnoze. Dijagnostički i...
Postporođajna depresija
Postporođajna depresija nastaje pod uticajem raznih promena, vezuje se za promene u hormonskom statusu, za stres i iscrpljenost usled porođaja i samog porođaja kao trenutka koji menja život.
Poremećaj Depersonalizacije/ Derealizacije
Poremećaj depersonalizacije i derealizacije је vrsta disocijativnog poremećaja gde se kod osobe javlja osećaj nestvarnosti, odvojenosti i otuđenosti od sebe, vlastitih misli, osećanja, tela i okoline.
Opsesivno Kompulsivni poremećaj
Šta je opsesivno kompulsivni poremećaj? Opsesivno kompulsivni poremećaj (OKP) je poremećaj u kojem ljudi imaju ponavljajuće, neželjene misli, ideje ili senzacije (opsesije) zbog kojih se osećaju podstaknutim da rade nešto ponavljajuće (kompulzije). Ponašanja koja...
Šta je agorafobija?
Šta je agorafobija? Agorafobija se manifestuje kao snažan, bezrazložan strah na otvorenim prostorima, javnim mestima, u prevoznim sredstvima, gužvi, prilikom stajanja u redu, u velikim tržnim centrima, bioskopima, pozorištima, sportskim dvoranama, na mostovima u...
Strah od odbacivanja!
Šta je strah od odbacivanja? ( Strah od odbijanja ) Strah od odbacivanje od drugih ljudi uglavnom se svodi na strah od samog sebe. U osnovi je predstava o sebi kao inferiornom biću (samoprezir i inferiornost). Osoba veruje da bi mogla da uradi nešto neadekvatno, na...
Kako razmišlja osoba koja ima anksioznost
Kako razmišlja osoba koja ima anksioznost? Anksioznost je deo normalnog života. Ljudi su programirani da se nose sa određenom količinom anksioznosti na redovnoj osnovi. Slično stresu, zdrava količina anksioznosti je ono što nas tera da damo sve od sebe, bilo da se...
Specifične fobije
Šta su fobije i vrste fobija Specifične fobije predstavljaju intezivni strah i izbegavnje jedne određene vrste objekta ili situacija. Strah i izbegavanje dovoljno su snažni da ometaju svakodnevnu rutinu, posao ili odnose, i da uzrokuju značajnu duševnu patnju. Ono što...
Panični napad šta je to?
Panični Napad Šta je napad panike? Napad panike je kratka epizoda intenzivne anksioznosti koja izaziva fizičke senzacije straha. To može uključivati ubrzan rad srca, kratak dah, vrtoglavicu, drhtanje i napetost mišića. Napadi panike se javljaju često i neočekivano i...