Hipnoza i bes
Bes predstavlja negativnu emociju koja može varirati u intenzitetu i trajanju. Osećanje besa se javlja kao impulsivna reakcija na specifičnu spoljašnju situaciju (na primer, reakcija na situaciju kada vam neko ili nešto nanese fizičku ili psihičku bol i/ili kada vam neko osujeti ostvarenje vaših želja). Ispoljavanje besa i agresivnosti nije društveno prihvatljivo ponašanje jer ima negativne posledice po ljude oko nas. To nas dalje uvodi u mnogo veći interpersonalni, a ne samo lični problem. U ovom tekstu fokusiraćemo se na nekoliko psihoterapijskih tehnika kontrole besa.
U procesu psihoterapije mnogi ljudi koji govore o svom ispoljavanju besa u nekoj sitaciji (npr. udarili su ili opsovali nekog), često dodaju kako su to uradili jer nisu bili u mogućnosti da razmisle kakve će posledice njihove reakcije imati na njih i na njihovu okolinu. Znamo da se za reakciju besa govori da je posledica suženja svesti i kako zapravo mesta za razmišljanje i nema.
Oni takođe govore kako ih bes vodi u agresivno ponašanje koje im donosi neprilike. Cilj terapije je da se da se ovakve osobe nauče da kontrolišu osećanje besa, što podrazumeva zapravo i kontrolu impulsivnih misli koje se javljaju u tim trenucima. Važno je da osoba nauči kako da ovakve misli i osećanja prepozna pre nego što ga oni potpuno preplave.
U hipnozi tj. u hipnoterapiji, uz pomoć raznih tehnika, kijent shvata, vidi, čuje, oseća, kako je nastala emocija besa, u kom trenutku tačno, na koga je besan. Nakon ovako kvalitetnih saznanja, kreće se sa instalacijom novih emotivnih reakcija, sa instalacijom novih uverenja. Tako da svesni napor više nije potreban. U tome i jeste velika korist i prednost hipnoza u odnosu na druge terapijske modele. Jer nakon terapije hipnozom u situacijama u kojima smo ranije reagovali iz emocije besa, sada sasvim prirodno ispoljvamo druge, korisne emotivne reakcije.
Hipnoza i ljutnja
Ljutnja je potpuno normalna, najcešce zdrava ljudska emocija. Ali kada se omakne kontroli i postane destruktivna, može prouzrokovati probleme – probleme na poslu, u ličnim odnosima ili u celokupnom kvalitetu života. Može prouzrokovati osećaj da se nalazimo u vlasti nepredvidljivih i snažnih emocija.
Priroda ljutnje
Ljutnja je emocionalno stanje koje može da varira od blage nervoze do intenzivnog besa. Kao i druge emocije i ova je udružena sa fiziološkim i biološkim promenama u organizmu. Kada se osoba naljuti srce počne ubrzano da kuca, disanje je ubrzano, diže se krvni pritisak kao i nivo hormona adrenalina.
Ljutnja može biti potstaknuta unutrašnjim i spoljašnjim faktorima. Možete biti ljuti na neku određenu osobu ili događaj (gužva u prevozu, odložen let, politička situacija), ili vaša ljutnja može biti potstaknuta brigama vezanim za lične probleme. Sećanje na neka traumatska ili frustrirajuća iskustva može potstaknuti ljutnju.
Izražavanje besa
Instiktivan način izražavanja ljutnje je agresivno izražavanje ljutnje. Ljutnja je prirodan adaptivan način na preteće situacije koje potstču agresivno osećanje i ponašanje, koje nas podstiče da se borimo i branimo kada smo napadnuti. Zbog toga je određen nivo ljutnje potreban za opstanak.
S druge strane, možemo povrediti osobu koja je izazvala naš bes koji može toliko da nas ponese da prekršimo zakon, socijalne ili uobičajene društvene norme.
Ljudi koriste svesne ili nesvesne procese kako bi se izborili protiv besa i mogućih neprihvatljivih ponašanja. Tri glavna načina su izražavanje ljutnje, potiskivanje osećanja ili smirivanje. Izražavanje ljutnje na samopouzdan ne agresivan način je najbolji način da se na najprihvatljiviji način izborimo protiv nje. Da bi tako postupili treba da naučite da vam bude jasno kakvi su vaši interesi i kako da ih ostvarite tako da ne povredite druge ljude. Imati samopouzdanje ne znači biti zahtevan i arogantan već poštovati samog sebe i u skladu sa tim i druge.
Ljutnja može biti potisnuta i tada krije opasnost da bude usmerena na drugog. To se dešava kada ignorišete svoju ljutnju, pokušavate da ne mislite na nju i pokušavate da se koncentrišete na nešto pozitivno. Ovde je cilj da ljutnju zaustavite i pretvorite je u konstruktivnije ponašanje. Opasnost je da ako u tome ne uspete ljutnja može da se okrene protiv vas samih. Ovakva ljutnja može da bude uzročnik visokog krvnog pritiska ili depresije.
Ne izražena ljutnja krije druge probleme, može da vodi ka patološkom izražavanju ljutnje kao što je pasivno agresivno ponašanje (nanošenje zla ljudima iza leđa umesto direktno suočavanje) ili promena ličnosti u trajno ciničnu i neprijateljski raspoloženu osobu. Ovakve osobe koje nisu naučile da konstruktivno izraze svoju ljutnju ne mogu da imaju puno uspešnih prijateljstava ili ljubavnih veza.
Na kraju u borbi prema besu možete se smiriti i to iznutra. Ovo ne znači samo kontrolisati svoje ponašanje prema drugima već i kontrolisati svoj unutrašnji odgovor na ljutnju, stišati puls i dozvoliti da osećaj smirenosti pobedi.
Kada ni jedna od ove tri načina za smirivanje kod neke osobe ne funkcionišu kao posledica se dešava da neko bude povređen ili neka stvar oštećena ili uništena.
Hipnoza i njena primena!
U hipnoterapiji smatra se da su emocije lepljive. To znači da emocije mogu da se zalepe za okidač. Okidač je signal koji možemo da registrujemo našim čulima. Znači, emocije se lepe za osobe, situacije, događaje, predmete, boje, zvuk, reč, osećaj itd. Uvek kada se pojavi okidač, on pokreće i emociju koja je zalepljena za dati okidač.
Osoba koja ima u sebi nerazrešene emotivne konflikte, nerazrešene emocije, trpeće uvek te iste emocije kad se pojave okidači. Ceo proces se odvija na nesvesnom nivou i praktično nismo u mogućnosti da rešimo ovakav problem na svesnom nivou.
Hipnozom ulazimo u podsvesni um, otkrivamo veze između okidača i emocija i prekidamo vezu ili ostvarujemo nove veze između starih okidača i novih emocija.
Ako ste bili u situaciji da Vi ili Vaš sagovornik reaguje previše burno i neadekvatno u datoj situaciji, možete da budete sigurni da reakcija nije isprovocirana trenutnom situacijom, već situacijom iz prošlosti koja nije razrešena adekvatno. A hipnoza nudi adekvatno rešenje!
