O hipnozi i hipnoterapiji

01Hipnoza je stanje u koje ulazimo svakog dana

Hipnoza je stanje svesti u koje ulazimo više puta dnevno. To je onaj trenutak kada se „zamislimo“ – kada se toliko koncentrišemo na neku aktivnost, ideju ili misao da okolina prestaje da postoji.

Neki istraživači povezuju ova spontana stanja sa prirodnim ciklusima pažnje i odmora koji se tokom dana smenjuju, pa nas um nekoliko puta dnevno sam „isključi“ na po nekoliko minuta. Tačna učestalost se razlikuje od osobe do osobe, ali iskustvo poznaje svako.

Svaki put kada sanjarimo o nečem lepom, kada nam se tokom vožnje deo puta „izbriše“ ili kada se toliko udubimo u knjigu da ne čujemo da nas neko zove, mi smo u stanju vrlo sličnom hipnotičkom.

02Šta se dešava u telu i umu

U tom stanju disanje se usporava, tonus mišića opada, srce počinje da kuca malo sporije, a pogled postaje staklast, difuzan i nestaje u daljini. Pažnja se sužava i usmerava ka unutrašnjim slikama, osećanjima i mislima, dok spoljašnji svet ostaje u pozadini.

Istovremeno, svest ne nestaje. Hipnoza nije san i nije nesvestica: čujete šta se dešava oko vas i možete da reagujete ako je potrebno. Mnogi je opisuju kao stanje između budnosti i sna, u kome je um miran, ali budan i neobično fokusiran.

03Od prirodnog stanja do hipnoterapije

Upravo ovo stanje koristi hipnoterapija. Hipnotičko stanje, koje je inače prirodna pojava, u hipnoterapiji se samo produbljuje i koristi da bi um lakše prihvatio pozitivnu ideju.

Razlika između hipnoze i hipnoterapije je jednostavna: hipnoza je stanje, a hipnoterapija je stručna upotreba tog stanja sa jasnim terapijskim ciljem. U toku hipnoterapije obučeni stručnjak pomaže vam da se opustite, oslobodite negativnih osećanja i prihvatite nova pozitivna mišljenja, stavove i obrasce ponašanja. Više o tome kako izgleda ovaj rad pročitajte na stranici Hipnoza.

04Kako izgleda doživljaj hipnoze

Zbog predrasuda vezanih za hipnozu potrebno je naglasiti da je iskustvo telesne i mentalne relaksacije tokom seanse prijatan i interesantan doživljaj, u potpunosti pod vašom kontrolom. Ljudi ga opisuju na različite načine:

• osećaj težine ili lakoće u rukama i nogama,
• toplinu i opuštanje koje se širi telom,
• žive unutrašnje slike ili, kod nekih, samo prijatnu tišinu u glavi,
• utisak da je vreme proteklo brže nego što jeste.

Ne postoji „pravi“ način da se hipnoza oseti. Neki imaju utisak da „nisu bili u hipnozi“ jer su sve čuli – a to je sasvim normalno i ne umanjuje efekat.

05Kontrola i sugestibilnost

Česta briga je da će neko „preuzeti“ vaš um. U stvarnosti, u hipnozi ne gubite volju niti vrednosti. Sugestija koju ne želite ili sa kojom se ne slažete neće biti prihvaćena, a seansu u svakom trenutku možete prekinuti.

Hipnoza se ne dešava vama – ona se dešava uz vas, uz vašu saradnju.

Ljudi se razlikuju po tome koliko lako ulaze u ovo stanje, ali je to veština koja se vežba. Što više poverenja i opuštenosti, to je lakše. Sposobnost za hipnozu nema nikakve veze sa „slabim umom“ – naprotiv, često je povezana sa dobrom koncentracijom i maštom.

06Šta je potrebno da bi hipnoterapija delovala

Ukoliko postoji iskrena, snažna želja i spremnost da rešite psihičke, emotivne i psihosomatske teškoće, hipnoterapija može biti brza i efikasna metoda, a mnogi klijenti primete pozitivne promene već posle nekoliko susreta sa terapeutom. Ipak, tempo je individualan i zavisi od problema.

• Motivacija – promena se ne može nametnuti; mora biti vaš cilj.
• Poverenje u terapeuta – bez osećaja sigurnosti teško je opustiti se.
• Rad između seansi – vežbe opuštanja i samohipnoze učvršćuju promenu.
• Realna očekivanja – hipnoza je moćan alat, ali ne i čarobni štapić.

07Hipnoza za sportiste i ljude iz biznisa

Isto stanje fokusa koje se javlja spontano, sportisti zovu „zona“, a ljudi iz biznisa „flow“. Hipnoza pomaže da se do tog stanja dolazi namerno: pred takmičenje, važan nastup ili pregovore.

U radu se koriste mentalne probe, vizualizacija uspešnog izvođenja i sidrenje smirenosti, tako da telo i um reaguju mirnije u situacijama pritiska. Detaljnije o tome pročitajte u tekstu Hipnoza za sportiste.

08Kada hipnoza nije prvi izbor

Hipnoterapija je komplementarna metoda i ne zamenjuje medicinsku dijagnostiku. Ako imate telesne simptome, prvo ih proverite kod lekara. Kod težih psihijatrijskih stanja, poput psihotičnih poremećaja ili teške depresije, hipnoza se primenjuje samo uz stručnu procenu i, po potrebi, u saradnji sa psihijatrom, koji jedini odlučuje o lekovima.

U svim ostalim slučajevima, dobar početak je razgovor u kome ćete saznati da li je hipnoterapija prava metoda za vaš problem i šta možete realno da očekujete.