Hipnoza, po definiciji je opušteno ali fokusirano stanje uma u kojem često hipnotisana osoba poprima, usvaja uloge u mašti.

Hipnoza, odnossno sam čin hipnotisanja uglavnom vrši hipnotizer. Osoba koja je hipnotisana postaje dovoljno opuštena da je kooperativna i usvaja sugestije hipnpotizera.

Hipnoza se takođe može primenjivati i na samom sebi tzv. auto-hipnoza.

Hipnoza se u velikoj meri oslanja na moć sugestije, koja može doći ili od strane hipnotizera ili u obliku autosugestije.

Za hipnozu se znalo jos od davnina, ali je postala popularna u medijima zbog atraktivnog scenskog nastupa gde bi se od učesnika koji su hipnotisani tražilo da rade neobične stvari. Sada više nego ikad hipnoza je poznata kao tehnika kojom se ublažava bol, anksioznost, leče se fobije i mnogo toga još.

Sa naučnog i medicinskog aspekta, došlo se do zaključka da hipnoza ima mnoge prednosti. Koristi se u raznim kliničkim, terapisjkim i stomatološkim intervencijama.

Za ulazak u stanje hipnoze, klijenti obično prođu kroz hipnotičku indukciju. Hipnotička indukcija je skup tehnika kojima indukujemo (stvaramo) hipnotičko stanje. Najpoznatija hipnotička indukcija je „fiksacija pogleda na jednu tačku“. Pri ovoj tehnici od klijenta se zahteva da svu svoju pažnju usmeri samo na jednu tačku u svom vidnom polju. U tom trenutku klijent je veoma fokusirane pažnje, veoma miran i spreman da prati sledeće instrukcije. Jednom kada klijent „uđe“ u hipnotičko stanje on se nalazi u opuštenom stanju uma koji mu dozvoljava da bude otvoren za sugestije koje menjaju percepciju, menjaju osećanja, emocije, misli, ponašanja, reakcije. 

Nekad se mislilo da je hipnoza oblik nesvesnog stanja koji podseća na san, odnosno neku vrstu transa, ali savremena istraživanja ukazuju da pojedinci ulaze u hipnotičko stanje potpuno budni. Hipnotičko stanje se sada smatra stanjem fizičkog i psihičkog opuštanja, gde je um budan, ali se smanjuje periferna svest.

Postoje mnogi mitovi o hipnozi, kao što su potpune amnezije tokom hipnoze, hipnoza protiv nečije volje kao i instant efekti posle hipnoze.

Iako je istina da se amnezija može desiti ili sugerisati u retkim slučajevima se spontano javi tokom hipnoze. Većina ljudi se seti svega ili većeg dela onog sto se događalo tokom sesije.

Dok hipnotizer daje sugestije i utiče na ponašanje i misli pojedinca, on ne može naterati nikoga na neke radnje koje su protiv volje klijenta ili njenih vrednosti i morala. Hipnoza takođe ne može nikoga u trenutku izlečiti neke bolesti ili oboljenja, ili ga načiniti jačim ili bržim. Ukljanjanjem ovih mitova dovelo je do većeg poštovanja i oslanjanja na hipnozu kao pomoć u kliničke, terapijske svrhe kao i u samostalnom lečenju.

O prednostima hipnoze se i dalje naširoko raspravlja, jer je iskustvo svakog pojedinca različito pa je rezultate teško meriti. Dok su neki pojedinci prijavljivali da se nečeg malo ili da se nimalo ne sećaju toka hipnoze, drugi su bili u stanju da obavljaju razgovore i ostanu potpuno svesni tokom hipnoze.

Dubina hipnoze do koje se može dostići zavisi od sklonosti pojedinca, ili od njegovog odziva prema hipnozi. Svako može biti hipnotisan, ipak dubina hipnoze i rezultati će se u velikoj meri razlikovati od osobe do osobe. Hipnoza se može naučiti kao i bilo koja druga veština. Hipnoza je veština kojom osoba može da nauči svoj um i telo da uđe u stanje transa. Neki kažu što je dublji nivo hipnoze utoliko će rezultati biti veći.

Osećaj hipnoze može da varira od blagog opuštanja do intenzivnog stanja transa koji se mentalno i psihološki može opisati kao osećaj veoma duboke smirenosti. Za hipnotičko iskustvo vlada mišljenje da je slično meditaciji i relaksaciji gde je najvažnije da se uspori disanje i otkucaji srca, omogućavajući umu i telu da u potpunosti budu u skladu sa spoljnim sugestijama ili sugestijama koje dolaze iz unutra kako bi se postigla poboljšanja u zdravlju, stavovima i ponašanju.