Hipnoza – top 10 mitova

01Nijedan prirodni fenomen nije pogrešno shvaćen kao hipnoza

Hipnoterapeuti stalno vode borbu sa pogrešnim pretpostavkama o hipnozi koje klijenti donose sa sobom.

Iz tog razloga, evo spiska 10 najpopularnijih mitova o hipnozi, koji nisu poređani po nekom naročitom redu. Većina ih potiče iz filmova i scenskih nastupa, a ne iz terapijske prakse.

02Kontrola i svest

1Mit: Hipnotizer ima potpunu kontrolu nad umom hipnotisane osobe

Ovo je netačno! Ljudski um nije mašina. Ne može se tek tako programirati kako god mi poželimo. Drugo, jednostavno ne možete koristiti hipnozu da naterate ljude na stvari koje su protiv njihovih instinkata i vrednosti.

2Mit: Biti hipnotisan znači biti bez svesti

Ovo je veoma popularna predrasuda. Mnogi ljudi zamišljaju da je hipnoza neka vrsta anestezije. Posle hipnoze se uglavnom pitaju da li su stvarno bili pod hipnozom, jer ih buni to što su sve vreme bili svesni svega što se dešavalo. Najbolje je razumeti da je hipnoza stanje u kojem se menja kvalitet svesti, a ne stanje u kome svest nestaje.

03Ko može da bude hipnotisan

3Mit: Samo neki ljudi mogu biti hipnotisani

Istina je da neke ljude ne bi trebalo hipnotisati. Osobe koje imaju psihotične simptome, poput onih koji čuju glasove, kao i osobe sa veoma krhkim osećajem identiteta, svakako zaslužuju pomoć – ali pomoć koja ne uključuje hipnozu, već rad sa psihijatrom.

Neki ljudi ne mogu biti hipnotisani jednostavno zbog stanja u kojem se trenutno nalaze. Gubljenje je vremena pokušavati hipnotisati osobu koja je pijana. Osobe koje su u dubokoj depresiji ili u nekim teškim emotivnim stanjima često jednostavno ne reaguju na pokušaje hipnotičke indukcije. Skoro svi ostali mogu biti hipnotisani ako to zaista žele. Isto tako, svako može da se odupre sugestijama koje vode u hipnozu ako to želi.

4Mit: Ljudi koje je lako hipnotisati su slabe volje

Ovaj mit je zasnovan na istom nerazumevanju kao i prvi. Biti hipnotisan ne znači pokoriti se volji neke druge osobe. Hipnotizer pokušava da radi u skladu sa voljom i željama klijenta, a ne protiv njih. Sposobnost da se duboko opustite i usmerite pažnju pre je veština nego slabost.

04Da li je hipnoza bezbedna

5Mit: Moguće je „zaglaviti se“ u hipnozi

Zamislite sledeći scenario. Hipnoterapeut i klijent sede u sobi za terapiju. Niko ih ne uznemirava ceo dan. Hipnoterapeut uvodi klijenta u hipnozu i iznenada tiho umre. Malo verovatno, ali šta ako se desi? U tom slučaju klijent će zaspati i probuditi se prirodnim putem posle dremke ili će postati svestan da je nešto pošlo naopako i vratiti se u potpuno svesno stanje.

6Mit: Hipnoza je loša za vaše zdravlje

Kao i svaka terapija ili tretman, i hipnoza se može koristiti na neodgovarajući način. Već smo pomenuli da neke osobe ne treba hipnotisati. Postoje i načini na koje se hipnoza može koristiti a da ne pomogne klijentu. Na primer, žena koja je već previše mršava može od hipnoterapeuta tražiti „pomoć“ da još smrša – takav zahtev odgovoran terapeut neće prihvatiti.

Adekvatno obučeni terapeuti dužni su da prema strogim etičkim kodeksima postupaju u skladu sa interesima klijenata. Hipnoza je, u osnovi, stanje mentalne i fizičke relaksacije, a za većinu ljudi dobrog zdravlja relaksacija je dobra stvar.

05Zavisnost i pamćenje

7Mit: Hipnotisana osoba može postati zavisna od hipnotizera

Ovaj mit se opet može povezati sa pogrešnom idejom da se hipnozom može upravljati tuđom voljom. Naravno, nesigurna osoba ili osoba u nevolji može postati zavisna od terapeuta, bez obzira na to da li je u pitanju hipnoterapeut, savetnik ili neko drugo zanimanje. Svaki iskusan i razuman terapeut primetiće rane znake i postupiti u skladu sa situacijom – cilj je uvek vaša samostalnost.

8Mit: Pod hipnozom osoba može da se seti apsolutno svega što joj se desilo

Ovo je više preuveličavanje nego mit. Istina je da hipnoza može omogućiti lakši pristup sećanjima i ponekad je moguće izvršiti regresiju, odnosno vratiti se u sećanjima u ranija vremena i ponovo proživeti stvari koje su vam se desile. Ipak, sećanja u hipnozi nisu snimak – mogu se mešati sa maštom i očekivanjima, pa se u terapiji koriste da bi se razumela osećanja, a ne kao dokaz o tome šta se tačno dogodilo.

06Prošli životi i misticizam

9Mit: Hipnoza vas može vratiti u ranija postojanja na Zemlji

U hipnozi je ponekad moguće ući u stanje slično snu i doživeti sopstvenu imaginaciju na isti način kao kada sanjamo. Takvi doživljaji mogu biti živopisni i emotivno snažni, ali oni govore o našem unutrašnjem svetu, a ne predstavljaju dokaz o „prošlim životima“.

10Mit: Hipnoza je oblik misticizma, potencijalno zlo i u suprotnosti sa religijom

Hipnoza je prirodni fenomen koji smo svi iskusili u svakodnevnom životu. Kada idemo na spavanje, ne prelazimo odjednom iz budnog u nesvesno stanje – to je postepen proces u kome prolazimo kroz stanja slična hipnotičkim. Hipnoza nije ništa mističnija od spavanja i ne traži od vas da napustite bilo koja svoja uverenja.

07Hipnoza je prirodno stanje svesti

Većina mitova i pogrešnih shvatanja koji okružuju hipnozu zasniva se na načinu na koji se ona koristi – na sceni, u filmovima ili u rukama neobučenih ljudi. Hipnoza je prirodni fenomen. U terapijskom kontekstu može biti korisna, a može biti i nekorisna, u zavisnosti od toga ko je primenjuje i kako.

Sve u svemu, hipnoza je jednostavno prirodno stanje svesti – ništa manje, ništa više.

08Šta zapravo možete da očekujete

Na seansi ste svesni, čujete glas terapeuta i možete u svakom trenutku da prekinete. Većina ljudi opisuje osećaj duboke opuštenosti i mira. Hipnoza je komplementarna metoda: najbolje deluje kao deo šireg terapijskog rada i ne zamenjuje lečenje kod lekara ili psihijatra. Detaljnije o metodi pročitajte na stranici Hipnoza.

Sportisti je koriste za fokus i mentalnu pripremu, ljudi iz biznisa za smanjenje stresa i jasnije odluke pod pritiskom, a mnogi drugi za rad na anksioznosti, navikama i samopouzdanju. Ono što im je zajedničko jeste da su sve vreme oni ti koji odlučuju. Ako vas zanima rad sa sećanjima, pogledajte i regresoterapiju.