fbpx

Nizak libido – Gubitak seksualne želje kod muškaraca (F52.0)

Zakažite svoj termin

Gubitak seksualne želje – Nizak libido ili nedostatak seksualne želje kod muškaraca tj. Poremećaj hipoaktivne seksualne želje kod muškaraca (F52.0) je definisan u DSM-5 kao uporna ili periodična odsutnost seksualne ili erotske misli, fantazije i želje za seksualnom aktivnošću. Ovi simptomi moraju postojati najmanje šest meseci i moraju izazvati klinički značajan stres.

Smanjena seksualna želja je ređe klinička seksualna tegoba kod muškaraca, kod njih je veća verovatnoća da će imati erektilnu disfunkciju, što može dovesti do smanjenog interesovanja za seks.

Kulturne norme koje često prikazuju muškarce kao uvek željne seksa mogu otežati muškarcima da prijave nisku seksualnu želju svojim lekarima ili psiholozima.

Hipoaktivni poremećaj seksualne želje kod muškaraca (F52.0) – Nizak Libido

Mnogi muškarci sa poremećajem hipoaktivne seksualne želje mogu imati nisko samopoštovanje ili samopouzdanje, smanjen osećaj muškosti i mogu doživeti depresivni afekt. Njihovi partneri obično prijavljuju smanjeno seksualno zadovoljstvo i smanjenu seksualnu želju. Osećanja muškarca o sebi, njegova percepcija želje svog partnera i povezanost para mogu negativno uticati na seksualnu želju.

Gubitak seksualne želje – Česti problemi u vezi usled niskog libida

Često, parovi u kojima jedan partner ima nizak libido doživljavaju drastičan pad neseksualnog ljubaznog ponašanja. Partner sa normalnim seksulanim nagonom može pogrešno protumačiti jednostavno ljubazno ponašanje kao što je zagrljaj kao poziv da započne seksualnu aktivnost. Shodno tome, partner sa niskim seksulnim nagonom uči da potisne sva ljubazna ponašanja kako bi se zaštitio od ove vrste nesporazuma. Važna komponenta lečenja je, dakle, da se ova jednostavna ljubazna ponašanja ponovo uvedu između para.

Par identifikuje niz ljubaznih ponašanja za koja se slažu da se neće koristiti za pokretanje seksualne aktivnosti. Zatim, fokus lečenja je okrenut na načine na koje se može pokrenuti seksualna aktivnost. Ponovo se koriste igre uloga kako bi oba partnera mogla da ilustruju kako rade i ne vole da im se prilazi zbog seksa.

Pored toga, mogu da komuniciraju jedni sa drugima o prihvatljivim, neškodljivim načinima odbijanja seksualne aktivnosti. Ove vrste treninga i vežbi za veštine komunikacije pomažu parovima da nauče kako da pregovaraju o svom seksualnom odnosu bez prinude ili odbijanja svog partnera.

Gubitak seksualne želje – Dijagnostički kriterijumi (F52.0)

A. Stalno ili periodično smanjene (ili odsutne) seksualne/erotske misli ili fantazije i želja za seksualnom aktivnošću. Procenu o nedostatku donosi stručno lice, uzimajući u obzir faktore koji utiču na seksualno funkcionisanje, kao što su starost i, opšti i socio-kulturni kontekst života pojedinca.
B. Simptomi u kriterijumu A su trajali najmanje 6 meseci.
C. Simptomi u kriterijumu A izazivaju klinički značajan stres kod pojedinca.
D. Seksualna disfunkcija se ne može bolje objasniti neseksualnim mentalnim poremećajem ili kao posledica ozbiljnog poremećaja u vezi ili drugih značajnih stresora i ne može se pripisati efektima supstance/leka ili drugog medicinskog stanja.

Neophodno je navesti dužinu prisutnosti smanjene seksualne želje, da li je:

Doživotna: Smanjen libido je prisutan otkako je osoba postala seksualno aktivna.
Stečena: Smanjen libido počeo nakon perioda relativno normalne seksualne funkcije.

Takođe je neophodno da muškarac navede kada se javlja smanjena seksualna želja, da li je:

Generalizovana: Gubitak želje za seksom nije ograničena na određene vrste stimulacije, situacije ili partnera.
Situaciona: Gubitak želje za seksom javlja se samo sa određenim vrstama stimulacije, situacijama ili partnerima.

I neophodno je da muškarac navede ozbiljnost smanjenog libida:

Blaga: Dokaz blagog stresa zbog simptoma u kriterijumu A.
Umerena: Dokaz umerenog stresa zbog simptoma u kriterijumu A.
Teška: Dokaz ozbiljnog ili ektremnog stresa zbog simptoma u kriterijumu A.

Nizak libido – Dijagnostičke Karakteristike

Kada se radi o proceni poremećaja hipoaktivne seksualne želje kod muškaraca, mora se uzeti u obzir interpersonalni kontekst. “Nepodudarnost želja”, u kojoj muškarac ima manju želju za seksualnom aktivnošću od svog partnera, nije dovoljna da se dijagnostikuje poremećaj hipoaktivne seksualne želje kod muškaraca.

Za dijagnozu poremećaja potrebna su i slaba/odsutna želja za seksom i smanjene/odsutne seksualne misli ili fantazije. Mogu postojati varijacije među muškarcima u načinu na koji se izražava seksualna želja.
Nedostatak želje za seksom i smanjene/odsutne erotske misli ili fantazije moraju biti uporne ili ponavljane i moraju trajati najmanje oko 6 meseci.

Uključivanje ovog kriterijuma trajanja ima za cilj da zaštiti od postavljanja dijagnoze u slučajevima u kojima niska seksualna želja muškarca može predstavljati adaptivni odgovor na nepovoljne životne uslove (npr. zabrinutost zbog trudnoće partnera kada muškarac razmišlja o prekidu veze).

Gubitak seksualne želje – Povezane funkcije koje podržavaju dijagnozu 

Poremećaj hipoaktivne seksualne želje (smanjen libido) kod muškaraca ponekad je povezan sa erektilnom i/ili ejakulacionom zabrinutošću. Na primer, stalne poteškoće u dobijanju erekcije mogu dovesti do toga da muškarac izgubi interesovanje za seksualnu aktivnost.

Muškarci sa hipoaktivnim poremećajem seksualne želje često prijavljuju da više ne započinju seksualnu aktivnost i da su minimalno prijemčivi na pokušaje partnera. Seksualne aktivnosti (npr. masturbacija ili partnerska seksualna aktivnost) se ponekad mogu javiti čak i u prisustvu niske seksualne želje.

Posebne preferencije vezane za odnose u vezi sa obrascima seksualne inicijacije moraju se uzeti u obzir kada se postavlja dijagnoza poremećaja hipoaktivne seksualne želje kod muškaraca. Iako je veća verovatnoća da će muškarci inicirati seksualnu aktivnost, pa se zbog toga niska želja može okarakterisati šablonom neinicijacije, mnogi muškarci možda više vole da njihov partner započne seksualnu aktivnost. U takvim situacijama, nedostatak prijemčivosti muškarca za inicijaciju partnera treba uzeti u obzir kada se procenjuje slaba želja.

Pored podtipova “doživotni/stečeni” i “generalizovani/situacioni”, sledećih pet fakora mora se uzeti u obzir tokom procene i dijagnoze poremećaja hipoaktivne seksualne želje kod muškaraca s obzirom na to da oni mogu biti relevantni za etiologiju i/ili lečenje :

1) Faktori partnera (npr.seksualni problemi partnera, zdravstveno stanje partnera);

2) Faktori odnosa (npr. loša komunikacija, neslaganja u želji za seksualnom aktivnošću);
3) Individualni faktori ranjivosti (npr. loša slika o telu, istorija seksualnog ili emocionalnog zlostavljanja), psihijatrisjki komorbiditet (anksioznost, depresija) ili stresori (npr.gubitak posla, žalost);
4) Kulturološko/religijski faktori (npr. inhibicije vezane za zabranu seksualne aktivnosti, stavovi prema seksualnosti); i
5) Medicinski faktori relevantni za prognozu, tok ili lečenje. Svaki od ovih faktora može različito doprineti pojavljivanju simptoma kod različitih muškaraca sa ovim poremećajem.

Prevalencija/učestalost smanjenog libida kod muškaraca

Prevalencija poremećaja hipoaktivne seksualne želje kod muškaraca varira u zavisnosti od zemlje do zemlje porekla i metode procene. Otprilike 6% mlađih muškaraca (od 18 do 24 godine) i 41% starijih  muškaraca (66-74 godine) imaju probleme sa seksualnom željom. Međutim, uporni nedostatak interesovanja za seks, koji traje 6 meseci ili više, pogađa samo mali deo muškaraca starosti 16-44 (1.8%).

Razvoj i kurs smanjene seksualne želje kod muškaraca

Po definiciji, doživotni poremećaj hipoaktivne (nedostatka) seksualne želje kod muškaraca ukazuje na to da je oduvek bila pristuna niska ili nikakva seksualna želja, dok bi stečeni podtip bio dodeljen ako bi se gubitak seksulne želje razvio nakon perioda normalne seksualne želje.

Postoji uslov da mala želja traje otprilike 6 meseci ili više; stoga, kratkoročne promene seksualne želje ne bi trebale biti dijagnostikovane kao poremećaj hipoaktivne seksualne želje kod muškaraca.

Postoji normativni pad seksualne želje u vezi sa godinama. Kao i žene, muškarci identifikuju različite okidače za njihovu seksualnu želju i opisuju širok spektar razloga zbog kojih se odlučuju za seksualnu aktivnost. Iako erotski vizuelni znaci mogu biti snažniji izazivači želje kod mlađih muškaraca, moć seksualnih okidača može se smanjti sa godinama i mora se uzeti u obzir kada se procenjuje hipoaktivni poremećaj seksualne želje kod muškaraca.

Nizak Libido – Rizik i prognostički faktori 

Temperament. Čini se da su simptomi raspoloženja i anksioznosti jaki prediktori niske želje kod muškaraca. Polovina muškaraca sa istorijom psihijatrijskih simptoma može imati umeren ili ozbiljan gubitak seksualne želje, u poređenju sa samo 15% onih bez takve istorije.

Osećanja muškarca prema sebi, njegova percepcija seksualne želje, njegovih partnera prema  njemu, osećaj emocionalne povezanosti i kontekstualne varijable mogu negativno (kao i pozitivno) da utiču na seksualnu želju.

Okruženje. Upotreba alkohola može povećati pojavu slabe želje. Među gej muškarcima, homofobija prema sebi, međuljudski problemi, stavovi, nedostatak adekvatnog seksualnog obrazovanja i traume koje su rezultat ranih životnih iskustava moraju se uzeti u obzir pri objašnjavanju niske seksualne želje.

Društvene i kulturne kontekstualne faktore takođe treba uzeti u obzir.

Genetski i fiziološki. Endokrini poremećaji kao što je hiperprolaktinemija  značajno utiču na seksualnu želju kod muškaraca. Starost je značajan faktor rizika za slabu želju kod muškaraca. Nejasno je da li muškarci sa niskom seksualnom željom takođe imaju abnormalno nizak nivo testosterona;

Međutim, među muškarcima sa hipogonadizmom, slaba želja je uobičajena.

Takođe može postojati kritična granica ispod koje će testosteron uticati na seksualnu želju kod muškaraca i iznad koje postoji mali uticaj testosterona na želju muškaraca.

Dijagnostička pitanja vezana za kulturu

Postoji značajna varijabilnost u stopama prevalencije širom kultura, u rasponu od 12.5% kod muškaraca iz severne Evrope do 28% muškaraca iz jugositočne Azije starosti 40-80 godina. Kao što postoje veće stope niske seksualne želje među istočnoazijskim podgrupama žena, muškarci istočnoazijskog porekla isto imaju veće stope niske želje. Krivica zbog seksa može posredovati u ovoj povezanosti između istočnoazijske etničke pripadnosti i smanjene seksualne želje kod muškaraca.

Gubitak seksualne želje – Dijagnostička pitanja vezana za rod

Za razliku od klasifikacije seksualnih poremećaja kod žena, poremećaji želje i uzbuđenja su uzdržani kao odvojeni konstrukti kod muškaraca. Uprkos nekim sličnostima u iskustvu želje kod muškaraca i žena, i činjenici da želja varira tokom vremana i zavisi od kontekstualnih faktora, muškarci prijavljuju značajno veći intenzitet i učestalost seksualne želje u poređenju sa ženama.

Lečenje smanjene seksualne želje i Hipnoterapija

Hipnoterapija je skup kognitivno-bihejvioralne terapije i hipnoze, kojom se mnogo brže postižu željeni rezultati. Kognitivno-bihejvioralna terapija, koja se fokusira na disfunkcionalne misli, nerealna očekivanja, ponašanje partnera koje smanjuje želju za seksom i nedovoljnu fizičku stimulaciju. Ove sesije mogu uključivati oba partnera.

Hipnoterapijom ćemo učiniti da osoba bude dovoljno mentalno jaka da kontroliše svoj nagon, ceo seksualni odnos, i sebe i partnerku, da vlada situacijom , da vlada sobom i svojim nagonima. Teži se ka tome da bude ovde i sada, usmeren na moment i na partnera, da izađe iz sebe i seks fantazija i usmeri čula ka partneru. Da pruži zadovoljstvo.

Kako izgleda hipnoterapija za lečenje seksualne disfunkcije?

U prvoj fazi je neophodno da odradimo unutrašnje skeniranje, gde on odstupa od poželjnog i kada uočimo ta odstupanja u drugoj fazi ih „peglamo“.

U prvoj fazi moram da istražim odstupanje od normalnog i da vidim da li klijent sam sebi pravi problem jer čovek u stvari sam sebi napravi negativnu naviku iz koje ne ume da izađe i sa tom sa negativnom navikom dolazi do seksualne disfunkcije. Tokom ove faze, klijentima se pomaže da razumeju osnovne uzroke negativnih emocija koje su identifikovali. Prvo, klijenti se uče da iracionalna uverenja mogu biti glavni uzrok njihovih emocionalnih reakcija, a pomaže im se da identifikuju samoizjave koje ometaju seksualnu želju.

Terapeut i klijent generišu listu izjava o suočavanju koje se bore protiv klijentovih iracionalnih misli o seksualnosti i pomažu mu da se nosi sa negativnim emocionalnim reakcijama na seksualne situacije, umesto da ih izbegne. Tipične izjave za suočavanje mogu biti „Ako dozvolim sebi da uživam u seksu, to ne znači da sam prljav ili loš“ i „Kada sam bio mlađi naučio sam da se osećam krivim zbog seksa, ali sada sam odrastao, i ne moram više tako da se osećam.”

Negativna iskustva, porodično vaspitanje, verska učenja, depresija, strah od dobijanja dece, životni stres, nerešena seksualna trauma ili zlostavljanje, maskirane seksualne devijacije, pitanja rodnog identiteta i problemi u vezi istražuju se kao mogući iniciranje i održavanje uzroka niske želje ili odbojnost.

Hipnoza – Ova faza terapije služi za izmenu iracionalnih uverenja koja inhibiraju seksualnu želju i za identifikaciju i modifikovanje problema u vezi koji potiskuju seksualni nagon.

Koje su stvari je neophodno podeliti sa psihoterapeutom?

Na psihoterapiji ne postoji odgovor ne znam, jer u stvari odgovor „ne znam“, znači da klijent ne želi da sarađuje ili ne želi da porazmisli na pitanje koje dobio od terapeuta i da naj način sabotira proces.

Tako da je neophodno da klijent dobrovoljno dolazi na terapiju i da želi da istinski reši problem, što se ispoljava tako što želi da porazgovara o svakom pitanju i da uđe u dublju psihu i da porazmisli i potraži odgovor.

Diskrecija je zagarantovana, sve što pričamo ostaje između nas. Moj cilj je da ti pomognem da vratiš potpunu kontrolu nad sobom i svojim seksualnim životom.

 

Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors

postavite pitanje ili ostavite komentar

Pretplatite se
Obavesti me
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments

Srodne teme