Šta je Erektilna disfunkcija – Impotencija ?
Erektilna disfunkcija, takođe poznata kao impotencija, nastaje kada ne možete da postignete ili zadržite erekciju penisa koja je adekvatna za seksualno zadovoljstvo oba partnera. Erektilni Poremećaj – dijagnoza F52.21 spada u grupu seksualnih disfunkcija.
Kod mlađih muškaraca, psihološki problemi su najverovatniji razlog za impotenciju. Loša komunikacija sa partnerom ili razlike u seksualnim preferencijama mogu dovesti do napetosti i anksioznosti.
Problem takođe može biti povezan sa sledećim faktorima:
- Depresija
- Umor
- Stres
- Osećaj da nisi dovoljno dobar
- Seksualni strahovi
- Odbijanje od strane vaših roditelja ili vršnjaka
- Seksualno zlostavljanje u detinjstvu
Erektilna disfunkcija – Dijagnostičke Karakteristike F52.21
Suštinska dijagnostička karakteristika impotencije – erektilnog poremećaja je ponavljanje nemogućnosti postizanja ili održavanja erekcije tokom partnerskih seksualnih aktivnosti. Neophodna je pažljiva seksualna aktivnost da bi se uverilo da je problem prisutan duže vreme (tj. najmanje 75% vremena).
Simptomi se mogu javiti samo u specifičnim situacijama koje uključuju određene vrste stimulacije ili partnera, ili se mogu javiti na generalizovan način u svim vrstama situacija, stimulacija ili partnera.
Impotencija – Dijagnostički kriterijumi erektilne disfunkcije
Najmanje jedan od sledeća tri simptoma mora da se pojavi u svim ili skoro svim (približno 75%-100%) prilikama seksualne aktivnosti (u identifikovanim situacionim kontekstima ili, ako su generalozovani, u svim kontekstima)
A. Izražene teškoće u dobijanju erekcije tokom seksualne aktivnosti.1. Izražene teškoće u održavanju erekcije do završetka seksualne aktivnosti.
2. Izraženo smanjenje erektilne rigidnosti
3. Simptomi u kriterijumu A traju najmanje 6 meseci.
C. Simptomi u kriterijumu A izazivaju klinički značajan stres kod pojedinca.
D. Seksualna disfunkcija se ne može bolje objasniti neseksualnim mentalnim poremećajem ili kao posledica teških poremećaja u vezi drugih značajnih stresora i ne može se pripisati efektima supstance/leka ili drugog medicinskog stanja.
Neophodno je navesti dužinu prisutnosti erektilne disfunkcije, da li je:
Doživotna: Impotencija je prisutna otkako je osoba postala seksualno aktivna.Stečena: Impotencija počinje nakon perioda relativno normalne seksualne funkcije.
Takođe je neophodno da muškarac navede kada se javlja erektilna disfunkcija, da li je:
Generalizovana: Impotencija nije ograničena na određene situacije, stimulacije ili partnera.Situaciona: Javlja se samo uz određene vrste stimulacije, situacije ili partnera.
I neophodno je da se navede ozbiljnost impotencije:
Blaga: Dokaz blagog stresa zbog simptoma u kriterijumu A.Umerena: Dokaz umerenog stresa zbog simptoma u kriterijumu A.Teška: Dokaz ili ekstremnog stresa zbog simptoma u kriterijumu A.
Povezane funkcije koje podržavaju dijagnozu erektilne disfunkcije
Mnogi muškarci sa erektilnim poremećajem (impotencijom) mogu imati nisko samopoštovanje, nisko samopouzdanje i smanjen osećaj muškosti, i mogu doživeti depresivni afekt. Može doći do straha i/ili izbegavanja budućih seksualnih susreta. Smanjenje seksualnog zadovoljstva i smanjena seksualna želja kod partnera pojedinca su uobičajeni.
Pored podtipova “doživotna/stečena” i “generalizovana/situaciona”, tokom procene i dijagnoze erektilnog poremećaja mora se uzeti u obzir sledećih pet faktora s obzirom na to da oni mogu biti relevantni za etiologiju i/ili lečenje:
1) faktori partnera (npr. seksualni problemi partnera, zdravstveno stanje partnera);
2) faktori odnosa (npr. loša komunikacija, razlike u želji za seksualnom aktivnopšću);
3) individualni faktori ranjivosti ( loša slika o telu, istorija seksualnog ili emocionalnog zlostavljanja), psihijatrijski komorbiditet (npr. depresija, anksioznost) ili stresori ( gubitak posla, žalost);
4) kulturološki/religijski faktori (npr. inhibicije vezane za zabranu seksualne aktivnosti, stavovi prema seksualnosti);
5) medicinski faktori relevantni za prognozu, tok ili lečenje. Svaki od ovih faktora može različito doprineti pojavljivanju simptoma kod različitih muškaraca sa ovim poremećajem.
Prevalencija/učestalost impotencije
Prevalencija doživotnog u odnosu na stečeni poremećaj erekcije nije poznata. Postoji snažan porast prevalencije i incidencije problema sa erekcijom u zavisnosti od starosti, posebno nakon 50 godina. Otprilike 13%-21% muškaraca starosti 40-80 godina žali se na povremene probleme sa erekcijom. Oko 20% muškaraca strahuje od problema s erekcijom pri prvom seksualnom iskustvu, dok je oko 8% iskusilo probleme s erekcijom koji su ometalu penetraciju tokom prvog seksualnog iskustva.
Impotencija – Razvoj i kurs erektilne disfunkcije
Utvrđeno je da je neuspeh erekcije pri prvom seksualnom pokušaju sa seksom sa ranije nepoznatim partnerom, istovremenom upotrebom droga ili alkohola, neželjom da imaju seks i pritiskom vršnjaka.
Evidentnost je minimalna da većina ovih problema spontano nastaje bez stručne intervencije, ali neki muškarci mogu nastaviti da imaju epizodične probleme.
Nasuprot tome, stečeni erektilni poremećaj je često povezan sa biološkim faktorima kao što su dijabetes ili kardiovaskularne bolesti. Stečeni erektilni poremećaj je verovatno uporan kod većine muškaraca.
Prirodna istorija doživotnog poremećaja erekcije je nepoznata. Klinička opservacija podržava povezanost doživotnog erektilnog poremećaja sa psihološkim faktorima koji se samoograničavaju ili reaguju na psihološke intervencije, dok je, kao što je gore navedeno, verovatnije da je stečeni erektilni poremećaj povezan sa biološkim faktorima i da će biti uporan.
Incidenca erektilnog poremećaja se povećava sa godinama. Manjini muškaraca dijagnostikovana je medicinska intervencija. Stres povezan sa erektilnim poremećajem je manji kod starijih muškaraca u poređenju sa mlađim muškarcima.
Impotencija i Faktori rizika
Temperament osobe. Neurotične osobine ličnosti mogu biti povezane sa erektilnim problemima kod muškaraca starosti 40 godina ili starijih.
Aleksitimija (tj. nedostatak u kognitivnoj obradi emocija) je uobičajena kod muškaraca sa dijagnozom “psihogene” erektilne disfunkcije. Problemi s erekcijom su česti kod muškaraca kojima je dijagnostikovana depresija i posttraumatski stresni poremećaj
Modifikatori kursa. Faktori rizika za stečeni poremećaj uključuju godine starosti, pušenje duvana, nedostatak fizičke aktivnsoti, dijabetes i smanjenu želju.
Dijagnostička pitanja vezana za kulturu
Utvrđeno je da se žalbe na erektilni poremećaj razlikuju u različitim zemljama. Nejasno je u kojoj meri ove razlike predstavljaju razlike u kulturološkim očekivanjima za razliku od stvarnih razlika u učestalosti erektilnog neuspeha.
Dijagnostički markeri
Noćno oticanje penisa i izmerena erektilna turgidnost tokom spavanja mogu se upotrebiti da se razlikuju organski od psihogenih erektilnih problema pod pretpostavkom da adekvatne erekcije tokom sna sa brzim pokretima očiju ukazuju na psihološku etiologiju problema.
Brojne druge dijagnostičke procedure mogu se primeniti u zavisnosti od procene kliničara o njihovoj relevantnosti s obzirom na starost pojedinca, komorbidne zdravstvene probleme i kliničku sliku. Npr:
Dopler ultrazvuk i intravaskularna injekcija vazoaktivnih lekova, kao i invazivne dijagnostičke procedure kao što je dinamička infuzijska kavernosonografija, mogu se koristiti za procenu vaskularnog intergiteta.
Studije provodljivosti pundendalnog nerva, somatosenzorne evocirane potencijale, mogu se primeniti kada se sumnja na perifernu neuropatiju.
Kod muškaraca koji se takođe žale na smanjenu seksualnu želju, često se procenjuje bioraspoloživost ili slobodni testosteron u serumu kako bi se utvrdilo da li je teškoća sekundarna u odnosu na endokrinološke faktore.
Takođe se može proceniti funkcija štitne žlezde. Određivanje glukoze u serumu je korisno za skrining na prisustvo dijabetes melitusa. Procena serumskih lipida je važna, jer poremećaj erekcije kod muškaraca starijih od 40 godina predviđa budući rizik od bolesti koronarnih arterija.
Funkcionalne posledice erektilnog poremećaja
Poremećaj erekcije može ometati plodnost i izazvati i individualne i međuljudske nevolje. Strah i/ili izbegavanje seksualnih susreta mogu da ometaju sposobnost razvijanja intimnih odnosa.
Lečenje Impotencije i Hipnoterapija
Ukoliko uzroci impotencije leže u psihološkim problemima, hipnoterapija je jedan od najefikasnijih načina da ih se rešite.
U prvoj fazi je neophodno da odradimo unutrašnje skeniranje, gde on odstupa od poželjnog i kada uočimo ta odstupanja u drugoj fazi ih „peglamo“.
U prvoj fazi moram da istražim odstupanje od normalnog i da vidim da li klijent sam sebi pravi problem jer čovek u stvari sam sebi napravi negativnu naviku iz koje ne ume da izađe i sa tom sa negativnom navikom dolazi do seksualne disfunkcije.
Tokom višegodišnjeg iskustva u radu sa seksulanim disfunkcijama, morao sam da napravim strukturu koja je sa jedne strane dovoljno opšta, a sa druge strane vrlo precizna i tačna tako da može da se primeni na poveći broj problema.
Patern je uvek sličan
Negativnom navikom svaki put ulazi u seksualni odnos i dolazi do seksualne disfunkcije.
Kroz rad sa klijentima ustanovio sam su često neki od sledećih faktora prisutni:
- Previše je povezan sa fetišom i seksulanom fantazijom i svodi se na to da je pogrešan pristup seksulnom odnosu;
- Da je sebičan a toga nije svetan;
- Da ne uživa u procesu i previše usmeren ka sebi
- Ima ponavljajuće misli o ponovnom seksualnom neuspehu i to ga blokira
Hipnoterapijom ćemo učiniti da budete dovoljno mentalno jaki da kontrolišete svoj nagon, ceo seksualni odnos, i sebe i partnerku, da vladate situacijom , da vladate sobom i svojim nagonima. Teži se ka tome da bude ovde i sada, usmeren na moment i na partnera, da izađeš iz sebe i negativnih misli i usmeriš čula ka partneru. Da pružiš zadovoljstvo.
Diskrecija zagarantovana, sve što pričamo ostaje između nas.
Moj cilj je da ti pomognem da vratiš potpunu kontrolu nad sobom i svojim seksualnim životom.
