U osnovi Agorofobija leže panični napadi

U osnovi Agorofobija leže panični napadi

Koga I kako muče Panicni napadi

Stres je jedan od glavnih okidača panicnih napada. Moguće je da i sami prepoznamo određeni nivo stresa koji je prerastao naše mogućnosti da ga se oslobodimo, ali isto tako je moguće da je trenutak „okidač“ odavno prošao i da ga se uopšte ne sećamo. Ponekad je upravo zato teško rešavati problem paničnih napada, jer u stvari ne znamo zašto nam se događaju, a ono racionalno u nama traži objašnjenje. Postoji mnogo relaksirajućih tehnika za snižavanje nivoa stresa i sve su korisne. Razumeti svoje stresove i naučiti kako se s njima nositi, može nam samo pomoći tokom života. No, panični napadi su najverovatnije samo kulminacija jednog dužeg stresnog perioda ili posledica  stresnog događaja s kojim je sve počelo. Nije važno KAKO i ZAŠTO su nas dostigli ti ružni panicni napadi, činjenica je da su sada ovde, nisu ugodni i želimo ih se rešiti. Prestanite se mučiti analizama vašeg detinjstva, odnosa s ljudima, analizom vlastite ličnosti, raščlanjivanjem onoga što je neko rekao i zašto, kakva je dijagnoza, kakva je prognoza, koja je najbolja tableta i sl. Panični napadi se hrane sami sobom, ne našom prošlošću. To je toliko čest poremećaj da muči i najinteligentnije među nama, čak i one najhrabrije. Oni su jednostavno u svojoj sveukupnosti posebni entitet. Sve ono što osećamo tokom napada je toliko snažno da je isto toliko zastrašujuće i onda nakon toga sledi jedna opšta anksioznost koja obeležava svaki naš dan. Ali to ne znaci da ludimo, da smo bolesni da nismo normalni …. činimo samo ono što nam se čini tako normalno i prirodno – borimo se protiv tog straha svim snagama želeći ga kontrolisati i uspostaviti kontrolu nad životom za koji nam se čini da ga gubimo. Zapravo nastojimo zaustaviti sav strah, a to je skoro pa nemoguće. Umesto toga pokusajmo ga prihvatiti, dopustiti da postane deo nas i na taj način zaustaviti te preterane reakcije.

Dakle nije prostor ili situacija ono što panicni napadi jesu, već nas nervni sistem koji se nalazi u stanju visoke pripravnosti

Najvažnije je znati da nam ništa spolja ne uzrokuje taj strah i napade, nikakva situacija ili misao, nikakav prostor, auto, nikakva strana senzacija u telu, u očima, stomaku, glavi, oko srca, nikakvi pretrpani prostor, nije ni moždani tumor, ni rak, ni nervni slom … mi ih sami uzrokujemo! Misliti da nam određena situacija ili prostor izaziva napad je pogrešno. Naravno da nam je svima jasan strah u određenom prostoru ili situaciji ako smo tamo prvi put doživeli napad. Dakle nije prostor ili situacija ono što izaziva panicni napad, već nas nervni sistem koji se nalazi u stanju visoke pripravnosti. Moramo znati da sve dolazi iz nas. Svi mi preuveličavamo strane senzacije u sopstvenom telu dajući im veliku važnost i prioritet. Udaljavamo se od svakodnevnog života, koji smo imali pre napada, nastojeći se sakriti od života koji sledi. Ne znam da li vam je teško prihvatiti činjenicu da nisu situacije, osećaji, prostori krivi za napade? Ali ključ je upravo u tome, prestati se SAKRIVATI od njih i konačno im se prepustiti. To vam je kao da napustite sujeverje i prihvatite racionalni pristup. Šta se dešava kad smo svesni nekih čudnih senzacija u telu (obično uzrokovanih napetošću)? Počinjemo se brinuti zato što nam se čini da dolaze neočekivano. I umesto da tražimo uzroke napetosti, tražimo uzroke svoga straha. Zašto se bojim? Ako nam neko preti na bilo koji način, možemo razviti strah od te osobe. Kad vidimo na ulici znak za opasnost trudimo se da vozimo pažljivije. Ali za nove senzacije tipa srce koje lupa kao ludo, ubrzano disanje, bolovi u mišićima, zamagljeni vid, ono čudno stanje koje liči vrtoglavici, a opet nije vrtoglavica, glavobolja, mučnina …. svi mogući simptomi preopterećenja (stresom, poslom, nespavanjem i sl) –  kad im nalepimo etiketu nepoznatog uzroka, reagujemo strahom. Ovaj novi strah izgleda da nema uzroka, izvora, ni smisla!  Za sve nas dolazi kao iz vedra neba. Posto je nepoznatog uzroka, analiziramo ga i nasa zabrinutost postaje naglašenija. Može se dogoditi da ovo nepoznato osećanje straha projektujemo u budućnost i kako ćemo se osećati u budućnosti i tu počinjemo sa „A, šta ako“ pitanjima – hipotetičnim situacijama da bi ustanovili kako ćemo se osećati u budućnosti ako isti strah bude prisutan. I tako zabrinutost postaje beskrajna pošto ne uspevamo odgonetnuti uzroke. I naravno malo ko ne počne izmišljati uzroke tipa tumori, rak… I u tom trenutku nam se čini da je uistinu u opasnosti nas život, a ako ne onda život sigurno mentalno zdravlje. Ovaj doživljaj pretnje pokreće i jednu sasvim telesnu funkciju koja preuzima od nas tu brigu – nas simpatički (autonomni) nervni sistem (SNS), koji je odgovoran za naše preživljavanje – brine se o otkucajima srca, krvnom pritisku, siri nam zenice, siri bronhije tokom disanja, pretvara pohranjeni skrob u šećer, sprečava probavu i gastrointestinalne aktivnosti, opušta mišiće bešike i debelog creva … jednom rijeci priprema nas za bežanje Ili za bitku. S ovim beži ili se bori odgovorom puni nas intenzivnim strahom koji je toliko snažan da je prvobitni odgovor pobeći i sakriti se. Ali kuda? Ne znamo ni kuda pobeći i još manje zašto. Zamislite istu ovo reakciju naših dalekih rođaka koji su živeli u pećinama koji su se našli s planinskim lavom za leđima ili ispred ogromnog medveda. Najednom reakcija ima jako puno smisla. SNS ne možemo svesno kontrolisati, ali zato je jako pod uticajem naših misli i verovanja (sa kvakom da ga ne možemo kontrolisati).

Panicni napadi nisu ništa drugo nego nas SNS koji je preuzeo kontrolu da se brine za nas

I ne možemo ga zaustaviti. Nemamo nikakvu svesnu kontrolu kad SNS preuzme. Kad do toga dođe svaki pokusaj preuzimanja kontrole samo pogoršava situaciju i čini da duže traje. Naprotiv, ako prestanemo pokušavati preuzeti kontrolu sve prestaje. I to je svetlo na izlazu iz tunela. Važno je znati da se ovo opisano može dogoditi svakome, nema veze jeste li osobe slabe volje, osetljivi, ovakvi ili onakvi. Moram potražiti spisak slavnih osoba koje su patile od ovog poremećaja, do tada verujte mi na reč u visokom smo društvu! SNS je nasa zaštita, kao vrstu nas je doveo do današnjih dana. No, kako se brinemo i fokusiramo sve naše misli i energiju na nepoznate uzroke, SNS mora da preuzme stvar u svoje ruke. Početni preveliki stres proizvodi fizičku reakciju kojom započinje preterana zabrinutost, koja potiče SNS da reaguje kad se počnemo osećati ugroženima. Visoki nivo zabrinutosti pokreće mehanizam za preživljavanje SNSa. To je normalna reakcija našeg tela na nas strah. SNS se održava u stanju budnosti našom zabrinutosti i strahom. Strah od sledećeg paničnog napada u osnovi postaje razlog da SNS reaguje. To je jedan kružni proces. Prihvatiti paniku, ne sprečavati je,  pokazuje našem SNS da je sve u redu, nema potrebe za brigom i pripremanjem tela na reakciju kada nadolaze panicni napadi.

Depresija stanje savremenog doba

Depresija stanje savremenog doba

Depresija stanje savremenog doba

Šta je depresija?

Definicija: Subjekt oseća depresiju kada ima stav da je takav kakav jeste,  nemoćan da bilo šta promeni u svom životu, tako da se oprašta od života.

Depresija je socijalno osećanje, omogućeno internalizacijom prezirućih i mrzećih autoriteta u unutrašnje psihičke strukture. Zbog toga je socijalno povezana osećanjima koje nemaju pozitivnu funkciju. Sposobnost da razviju depresiju  imaju svi ljudi koji uslovljavaju svoje osećanje lične vrednosti, smisao svog života ili svoje pravo na život. Nesposobnost da se ostvari uslov vodi zaključku da je osoba toliko bezvredna ili zla da ne zaslužuje da živi ili da je njen život besmislen. Upravo opraštanje od života daje depresiji tužni ton i povezuje je sa osećanjem žalosti, iako su upitanju dva osećanja koja se kvalitativno razlikuju.

Danas se pod nazivom “depresija” kriju različiti kognitivni, afektivni, psihodinamski sklopovi, čime je ovaj naziv preterano obuhvatan, što stvara zabunu. U skladu sa definicijom koju smo dali depresija jeste uvid subjekta u trajnu nemogućnost adaptacije između njega i sveta. Najčešće je u depresiji zato što je uveren da je neadaptacija njegova greška, da je on kao biće neadekvatan i bezvredan, mada on može postati depresivan i kada definitivno shvati da je ovaj svet jedno besmisleno i pokvareno mesto.

sta je deoresija

Depresija se može upoznati  kroz osnovne simptome

  • Gotovo obavezni simptom je nedostatak životne radosti ili barem smanjenje uživanja u mnogim aktivnostima u odnosu na period  pre  bolesti.
  • Osećaj tuge ili žalosti koji nije uzrokovan nedavnim gubitkom. Bolesnik se nekad oseća više prazan nego tužan, ili navodi da je istovremeno i tužan i prazan.
  • Bezvolja, kao gubitak interesa za hobije i sve u čemu je bolesnik pre uživao.
  • Strah se javlja kod mnogih depresivnih osoba, najčešće vezan uz misli kako će se nešto loše dogoditi.
  • Smanjenje sna, najčešće kao nesanica i rano budjenje, ali kod mladih osoba i kao pojačana potreba za snom.
  • Loše misli najčešće o bolesti, samoubistvu i smrti.
  • Teškoće u donošenju odluka.
  • Niska energija i brzo umaranje.
  • Osjećaj krivice, bezvrednosti i bespomocnosti.
  • Stalne fizicke smetnje kao glavobolja, probadanja, zanošenje, hronični bolovi.
  • Razdražljivost.
  • Nemogućnost opuštanja.
  • Gubitak telesne težine ili gojaznost.

Uzroci depresije

Ponekad je depresija nasledna bolest a naročito bipolarni tip. Veoma je često da i kod drugih tipova depresije saznamo da je neko od predaka bio tankih živaca ili je bolovao od drugih psihičkih poremećaja.

Svaki čovek može oboleti od depresije, ali kod ljudi koji su po prirodi emotivni, plašljivi, nižeg samopoštovanja, oni koji teže podnose nepravdu i kritiku, depresija se češće javlja.

Izloženost hroničnom stresu menja funkciju i gradju mozga i mogu objasniti akumulacijom štetnog delovanja stresa, kod mnogih depresija.

Sta je hipnoterapija?

Sta je hipnoterapija?

Hipnoterapija je jedinstvena metoda koja Vam pruža mogućnost da se vratite kroz vreme(u podsvest koja čuva sva vaša sećanja) sve do onih situacija i dešavanja koje su izazvale Negativna osećanja i pogrešne stavove u Vama. Regresivnom Hipnozom koristimo neverovatnu sposobnost ljudskog Uma da ponovo oživi prošle situacije koje kao da se ponovo dešavaju i iscelimo stare rane.

sta je hipnoterapija

Hipnoterapija se koristi da vi dobijate jedinstvenu šansu da sve loše situacije u vašem životu Emotivno ispraznite

Polazeći od sadašnjih situacija i fokusirajući se na Vaša osećanja u vezi njih krećemo iz sadašnjosti unazad prateći trag negativnih osećanja. I što dublje ulazimo u prošle situacije trag osećanja je sve jasniji i nepogrešivo nas vodi do situacije gde je nastao.
Sa svakom novom-starom situacijom kroz koju prolazimo osvetljavamo je vašim sadašnjim znanjem i životnim iskustvom. Hipnoterapija se koristi da vi dobijate jedinstvenu šansu da sve loše situacije u vašem životu Emotivno ispraznite. To emotivno pražnjenje menja u Vama doživljaj te situacije, a samim tim se menjaju i vaši stavovi. Kao rezultat emotivnog pražnjenja sva stara nekad loša iskustva transformišu se u iskustva koja Vam daju emotivnu snagu i kao rezultat toga Vi imate potpunu kontrolu nad Vašim životom.

Hipnoterapija je izuzetno interesantan proces koji vam donosi olakšanje, duboki unutrašnji Mir i Harmoniju i trajno eliminiše probleme koji su vas mučili.

Sad Vam je  jasno da je Hipnoterapija  100% Vaše potpuno prirodno stanje, odnosno Vaša unutrašnja komunikacija sa samim sobom. Vi ste ti koji bira da Vam se to stanje i dogodi. Zato što je to Vaša unutrašnja komunikacija sa sopstvenim osećanjima. U celoj toj priči Ja sam samo vodič. Vi možete prekinuti ovaj proces u svakom trenutku čak i sa najmanjom idejom da ne želite da Vam se  dešava.
Naš život se sastoji od neograničenog broja situacija. Svaka od tih situacija izaziva neka osećanja u nama. Ključ uspeha se ogleda u našoj sposobnosti fokusiranja na “Dobra osećanja’’ , a pri tome se maksimalno oslobađati “Negativnih osećanja’’, nikako ih ne potiskivati duboko u sebe. Upravo zato, setite se mojih reči: “Sva naša osećanja kako dobra tako i loša, traju vrlo kratko, osim ako im se odupiremo’’, prepustite se putovanju gde ce Vas vodic biti hipnoterapija.

Lečenje Socijalne fobije

Lečenje Socijalne fobije

Lekovi i antidepresivi u lečenju socijalne fobije

Ako odete kod psihijatra da  traže pomoć za vaše socijalne fobije ili  anksiozni poremećaj dobićete  lekove. Ovo može biti velika pomoć u kratkom roku. Međutim, dugotrajna upotreba može imati neprijatne ili štetne sporedne efekte. Benzodiazepini imaju anti-anksiozne svojstva i redovno se preporučuje za lečenje stresa i socijalne fobije. Nažalost, dok takvi lekovi mogu da pomognu u početku uz simptome socijalne fobije, preterana upotreba može da dovede do pogoršanja. Prekomerna upotreba može da izazove pojavu paničnog poremećaja ili pogoršati simptome. alkohola ili zavisnost lekova je odgovoran za oko polovinu svih slučajeva tretiranih mentalnog zdravlja kod oboljenja kao što su napad panike.

lecenje socijalne fobije

Mnogi moji  klijenti koji dolaze u potrazi za rešenjem za svoje socijalne fobije su već bili kod lekara I dobili recept, ali svesni da lekovi nedaju trajno rešenje i spremni su da pronađu trajni  izlaz i koji će ih osloboditi od socijalne fobije. Farmaceutske kompanije su spremni da promovišu Antidepresivi kao ključ. U najboljem slučaju, Antidepresivi mogu samo ublaže  anksioznost, i obično problem se vraća čim prestane se sa upotrebom lekova. Klinička ispitivanja pokazuju da je hipnoterapija efikasnija od lekova u dužem vremenskom periodu. Nedavno su naučnici izjavili da postoje ozbiljne sumnje u pogledu efikasnosti lekova. Da biste saznali više, možete pročitati istinu o antidepresiva. Ako je socijalna anksioznost uništava vaš život, ne patite u tišini. Možete početi proces suočavanja sa socijalnom fobijom i vodii normalan život. Molim vas da me kontaktirate da saznate više o tome kako hipnoterapija može da pomogne. Pa hajde, probajte! Prevazilaženje socijalne fobije!

Kontaktirajte psihologa Aleksandra Jankovića

Strah od straha

Strah od straha

Strah od straha

Takav strah je nešto najgore šta možemo sebi uraditi. Sa svim našim negativnim osećajima moramo biti tolerantni pa tako i sa ovim. Razne nesretne prilike kroz naš život su nas učinile plašljivim tako da i sama pomisao na budućnost ili neke buduće događaje u nama stvara strah kako ćemo reagovati na njih. Toliko ih ponavljamo da nam postaju svakodnevnica. Pobediti ih možemo samo drugačijim načinom razmišljanja(optimizmom). Nisu toliko važne okolnosti oko nas niti problemi s kojima se susrećemo nego naš stav prema njima. Mnogi ljudi se boje npr. zmija,a neznaju da im mnogo više šteti taj strah nego ugriz zmije(osim nekih ekstraotrovnih a njih kad nas nema). Mnogi se boje morskih pasa a neznaju da u svetu broj nastradalih od njih je jako malo. S druge strane niko se ne boji da sedne za volan pijan ili drogiran a tu je mnogo veća opasnost. Opravdani strah je dobar i čuva nas od neprilika ali on je neuporedivo manji od naših iluzornih strahova. Ne postoji osoba koja nema svojih problema i neprilika ali kad ih hrabro pogledamo u oči gubi se taj strah od straha. Tada nam je bol neuporedivo manja pa kažemo:“..gde ste problemi da vam pokažem ko sam..“. Život nam tada postaje radostan izazov jer i ako pogrešimo nije greh. Bolje pokušati i pogrešiti nego ne pokušati ništa. Greške nam postaju pouka i jedini put unutarnjem miru. Greška nema smisla ako ne izvučemo pouku. Kad se odreknemo želje da budemo savršeni problemi neće otići odmah ali ih se nećemo panično bojati već hrabro krenuti u nove izazove.

strah od straha

Strah je emocija koja nas zaustavlja u našim akcijama

Ako joj dopustimo da to i učini, samo je jačamo. Umesto toga, mnogo je bolja opcija suočiti se sa strahom, dopustiti sebi da prođemo kroz njega nastavljajući da radimo ono u čemu nas isti sprečava. Kvalitet našeg života jako je duboko povezan sa emocijama koje imamo u sebi i sa kojima provodimo dane. Izbor je na nama koju emociju ćemo svakog dana odabrati kao prioritetnu. Što bolje emocionalno stojimo, to ćemo postići veće uspehe u životu, nego se prepustiti da nas vodi strah.