Strah od ludila, strah od smrti

Strah od ludila, strah od smrti

Strah od  ludila

ako nam se tokom paničnog ataka javi i tz. depersonalizacija-derealizacija gde nam okolina ili mi sami, izgleda čudno, nekako drugačije i izmenjeno. To je samo jedna od tegoba koje se javljaju tokom jake emocije, ali osobe koje nemaju podatak da se radi samo o neprijatnom simptomu a ne predznaku teške mentalne bolesti, doživljavaju ovakve epizode kao najstrašnije iskustvo koje su imali u životu. Na sreću, sve ovo prolazi nakon uspešnog hipnoterapijskog  tretmana.

strah od ludila, strah od smrti

Strah od smrti

mogu biti i malo drugačiji, poput onih koji se javljaju kod hipohondrije, gde osobe veruju da su obolele od teške bolesti, od koje se ne umire odmah, nego polagano i u velikom procentu – poput raka, AIDS-a, hemofilije i sl. Njih je teško razuveriti, jer stalno sumnjaju da su rezultati medicinskih istraživanja koji nisu pronašli nikakvo telesno oštećenje pogrešni, te menjaju lekare i odlaze na brojna ispitivanja i bolnička lečenja.

I strah od ludila se ne javljaju samo kod paničnog poremećaja, već se mogu videti i kod tz. depersonalizacionog poremećaja, gde u kliničkoj slici dominira osećaj nerealnosti. Recimo, osoba ima utisak kao da joj je telo vazdušasto, kao da su joj ruke lake kao pero, da svet gleda kao kroz staklo, da je kao u nekom filmu i posmatrač svega što se oko nje dešava a ne neposredni učesnik i sl. Ono što je suština je da sve ove i još veliki broj drugih veoma neprijatnih doživljaja, osoba opisuje sa „kao da“ jer ih je veoma teško moguće opisati obzirom da su neobični i čudni, a sve vreme shvata da je to posledica psihičkog problema a ne realnost. Zbog ovako neobičnih iskustva retko se odluče da se jave lekaru, ili kad dodju, ne daju potatke o tome već o posledičnim tegobama – recimo o strahu, poremećaju sna, napetosti i sl. Ovaj strah  spada u grupu neurotičnih poremećaja.

3Iako su sve napred navedena stanja, strah za osobu koja ih ima veoma neprijatno, one se tretiraju, leče.

Uspeh je veći kada strah  kraće traje, odnosno ako se ranije jave psihologu. Zbog predrasuda i odbijanja da se na vreme jave psihologu, mnogi strahovi  prelaze u hronična stanja, kada je ponekad potreban tretman i do kraja života. Da je na vreme započet tretman, te osobe bi nastavile dalje da žive bez tegoba ili, eventualno, sa blagim tegobama koje ih ne remete.

Čak i kad se radi o teškim psihijatrijskim poremećajima, kada se na vreme počne lečenje propadanje ličnosti je znatno manje i očuvanost funkcionalnosti duža. I kod najtežih psihijatrijskih oboljenja adekvatna terapija sprečava bolnička lečenja, pojavu neadekvatnog ponašanja usled napredovanja bolesti i česta pogoršanja. Najnovija istraživanja govore čak i o mogućem zaustavljanju ili usporavanju procesa kod psihoza ako se skrati vreme od pojave prvih simptoma i početka tretmana, tako i strah.

Specifične fobije

Specifične fobije

Definicija specifičnih fobija

Specifične fobije predstavljaju intezivni strah i izbegavnje jedne određene vrste objekta ili situacija. Strah i izbegavanje dovoljno su snažni da ometaju svakodnevnu rutinu, posao ili odnose, i da uzrokuju značajnu duševnu patnju.

Specificne fobije

Najčešće specifične fobije:

Fobija od životinja. Ova fobija uključuje strah i izbegavanje zmija, slepih miševa, pacova, paukova, pčela, pasa i drugih životinja. Obično se ove fobije javljaju još u detinjstvu, i tada se uzimaju u obzir kao normalni strahovi. Samo ako ovi strahovi opstaju i u adolescenciji i ugrožavaju svakodnevno funkcionisanje ili izazivaju značajan stepen stresa onda se oni klasifikuju kao specifične fobije.

Akrofobija (strah od visine). Kod akrofobije postoji tendencija da se osoba plaši visokih spratova građevina ili da se nađete na vrhu planine, brda ili visokih mostova. U takvim situacijama može iskusiti vrtoglavicu ili  impuls da skoči, obično doživljen kao uticaj neke spoljašnje sile koja  tera da se ,,strmoglavi“ sa litice.

Fobija od liftova. Ova fobija uključuje kako strah od toga da će sajle koje drže lift popucati i da će se lift srušiti tako i strah da će se lift pokvariti i da će osoba koja ima strah od lifta ostati zarobljena unutar lifta. U ovakvim slučajevima osoba može imati panične reakcije iako nema istoriju paničnih napada ili agorafobiju.

Fobija od aviona. Najčešće uključuje strah od toga da će se avion strušiti. Sa druge strane, može uključivati strah od visokog pritiska u kabini koji može izazvati gušenje. Strah od letenja je veoma česta fobija.

Fobija od lekara/zubara. Ova fobija počinje sa strahom od bolne procedure koja se odigrala u lekarskoj ordinaciji a koju osoba ima u svom iskustvu. Kasnije se to iskustvo generalizuje na sve što ima veze sa lekarima/zubarima. Opasnost od ove fobije dovodi do izbegavanja  neophodnih medicinskih tretmana a da izbegavanje medicinskih tretmana može da dovede do ozbiljnog narušavanja zdravlja pa i do smrti.

Fobija od krvi. Ova fobija podrazumeva da osoba ima tendenciju onesvešćivanja (pre nego paničnog napada) ako vidi krv ili oseti bol prilikom primanja injekcije ili slučajne povrede koja je izazvala krvarenje. Pre onesvešćšivanja dolazi do jake mučnine i jakog gadjenja.

Fobija od bolesti. Obično ova fobija obuhvata strah od bolesti, patnje i/ili smrti. Obično se ljudi sa ovom fobijom boje od nekih određenih bolesti kao što su: srčani udar,  kancer. sida ili se boje neke retke i teške bolesti. Postoji tendencija da se konstantno traži potvrda lekara da je osoba zdrava kao i izbegavanje situacije za koju smatra da ima veze sa bolešću od koje se plaši.

 

Opsesivno-Kompulsivni poremecaj i njegovo lečenje

Opsesivno-Kompulsivni poremecaj i njegovo lečenje

Opsesivno-Kompulsivni poremecaj i njegovo lečenje

Opsesivno-Kompulsivni poremecaj  nije redak problem, ljudi koji pate od Opsesivno-Kompulsivni poremećaj (OKP) zadržavaju svoje probleme za sebe. To je zbog vrlo iracionalne prirode opsesija, mnogi su plaše da otkriju svoj problem. U Srbiji nepostoji tačan uvid koliki je broj ljudi koji ima Opsesivno-Kompulsivni poremecaj. U Velikoj Britaniji je radjeno istraživanje da je više od milion ljudi patio do OKP. OKP naravno obuhvata i opsesivne misli i kompulsivna ponašanja. Nema sumnje, da je OKP utiče na ljude u svim kulturama, zanimanjima i radikalnih grupa. Pre opisa neke od sadašnjih pristupa, treba reći  da opsesije i prinuda po sebi su deo našeg života. Ne postoji jedna osoba koja nije okupirana nekom  iracionalnom idejom ili ko nije bio zabrinut zbog misli koje se odnose na krivice, perfekcionizam, ili neki aspekt savesti.

opsesivno-kompulsivni poremecaji i lecenje

Šta izaziva Opsesivno-Kompulsivni poremecaj?

U poslednjih nekoliko godina, postalo je jasno da je osnova OKP nalazi u neznatnim razlikama u strukturi i hemij mozga. Naše znanje ovih moždanih razlika je u ekspanziji sa najnovijim dostignućima u mozgu snimanja. S obzirom da je moguće da se skenira mozak koristeći neke od najnovijih magnetna rezonanca i  skenear. Ipak, i pored priznanja da su neki delovi mozga različiti u OKP obolelih, mi još uvek ne znamo kako ove strukturne razlike odnose se na preciznim mehanizmima OKP. Još jedan interesantan pravac istraživanja je u oblasti genetike i najnoviji rad se obavlja u nekoliko delova sveta i ukazuje da  može biti značajana genetska osnova za OKP, takođe je jasno da strukturni i hemijski uzroci nisu ceo odgovor. Opsesivno i kompulsivno razmišljanje i ponašanje se može naučiti iz različitih iskustava, na primer, u detinjstvu, nakon traumatičnih događaja iz jedne ili druge vrste i, ukoliko su izložene majke, oca ili drugog značajnog rođaka sa OKP. Dakle, ljudi mogu da se rodi sa biološkim sklonosti ka OKP, ali se  nikada ne razvije u poremećaj, dok drugi se rađaju sa istim predispozicijama, ali pod uticajem negativnih okolnosti javlja se Opsesivno-kompulsivni poremecaj.

Opsesivno-kompulsivni poremecaj i Lečenje

Osobe koje imaju OKP sve više se odlučuju na metod hipnoterapije jer je vrlo efikasna u kombinaciji sa kognitivnom terapijom. Na taj nacin osoba se edukuje kako da razmišlja I kako da se ponaša uz relaksacioni trenig koji je veom koristan za Opsesivno-kompusivni poremecaj.

Socijalna fobija ishod savremenog doba

Socijalna fobija ishod savremenog doba

Šta je socijalna fobija?

Socijalna fobija je jedna od najčešćih fobija u savremenoj društvenoj sredini. Socijalna fobija je strah od toga da će nas drugi protumačiti kao nesposobne, smotane, glupe ili lude. Ljudi koji imaju socijalnu fobiju imaju osećaj da šta god da rade sve će biti primećeno od strane drugih.

U suštini, socijalna fobija je strah od ljudi. Ako patite od socijalne fobije/socijalne anksioznosti, taj strah postaje stvarno faktor koji izuzetno kvari kvalitet života.

Simptomi socijalne fobije:

  • suva usta
  • crvenjenje
  • nemogućnost uriniranja  u javnim toaletima
  • dijareja
  • mucanje
  • znojenje (dlanova, ispod pazuha, čelo, lice, čitavo telo)
  • lupanje srca

Na kraju krajeva, nabrojani simptomi kada počnu da se manifestuju dok ste okruženi ljudima, mogu da  stvore toliku neprijatnost koja može da naraste čak i do pravog napada panike.

Socijalna fobija ishod savremenog doba

Osobe  sa socijalnom fobijom, mogu da organizuju ceo svoj život tako da izbegavaju situacije u kojima može doći do socijalne interakcije.   To može da uključuje izbegavanje korišćenja mobilnih telefona           ( kuckanje ili pisanje pred drugima),  potpisivanje svog imena, izbegava slavlja, proslava i okupljanja,  kao sve što bi moglo da ih stavi u centar pažnje.

Socijalna fobija može da se manifestuje kao izbegavanje situacija koja uključuje sukob sa kolegama, posebno izbegavanje sukoba sa autoritetom, kao što su: šef, direktor, menadzer, policajac, supružnik.   Medjuljudske raspave ili sukobi mogu dramatično povećati simptome socijalne fobije/socijalne anksioznosti, donoseći sa sobom intenzivan strah i nelagodu.

Efekat socijalne fobije može biti toliko uporan i neprijatan da osoba posrne za alkoholom kao za oblikom samopomoći. Masovna je pojava da ljudi koji imaju socijalnu fobiju/anskioznost ublažavaju neprijante simptome i nalaze olkšanje u alkoholu, kako bi se  „opustili malo“.

Tokom vremena socijalna fobija lako može da se razvijaju u depresivni poremećaj kao i u agorofobiju.

Strah od javnog nastupa (ili trema) je takođe oblik socijalne fobije (socijalne anksioznosti), ali  ipak  pojedinci koji imaju tremu mogu da vode  savršeno normalan život, bez problema sve do momenta  kada  se od njih zahteva da budu u centru pažnje (npr: da stoje pred drugima, da govore javno, da prikažu odredjenu veštinu itd.). U takvim situacijama, socijalna anksioznost  može da se pojavi  u punoj  snazi i svi poznati simptomi socijane fobije tada mogu da izbiju na površinu.

Socijalna fobija  je izazvana  zbog toga sto  osoba  brine sta će drugi misliti o njoj  i o njenim  sposobnostima, stim da svoje misli o sebi, projektuje na druge ljude.

Narcisoidnost i egocentričnost su glavne karakteristike socijalne fobije.

Najvažnije od svega jeste da je problem rešiv uz pomoć hipnoze.

Pozovite i uverite se sami!

Kontaktirajte psihologa Aleksandra Jankovića

Hipnoza za Anksioznost

Hipnoza za Anksioznost

Anksioznost ne mora da bude stil života

Hipnoza kojom se eliminisu anksioznost i napadi panike pokazala se kao veoma moćan psihoterapeutski alat. Upotreba  hipnoze u rešavanju anksioznosti ogleda se u  promeni misaonog  procesa koji dovodi do anksioznosti i panike. Tokom procesa hipnoterapije klijent smanjuje uznemirenost od prethodnog negativnog iskustva koje je doživeo u prošlosti i pokrece podsvesne mehanizme promene, tako da u situaciji koja ga je ranije uznemiravala sada reaguje funkcionalno u skaldu sa svojim licnim vrednostima.

Anksioznost ne mora da bude stil zivota

Postoje različitih  vrste anksioznosti. Neophodno je tačno utvrditi koji tip anksioznosti ima klijent kako bi se hipnoza adekvatno primenila.

Anksiozne poremećaje delimo na:

Kako hipnoza leči anksioznost?

Hipnoza menja osnovni način  podsvesnog  razmišljanja i sistema verovanja koji podržavaju anksioznost. Pristupa se promeni sistemu  verovanja pomoću hipnoze i hipnoterapije kako bi se srušio stari sistem verovanja a samim tim i navike u ponašanju i reagovanju. Hipnozom „ulazimo“ u podsvesni um kako bi smo osvetili stare programe zatim eliminišemo stare programe a na njihovo mesto unosimo željeni novi obrazac.

Anksioznost se javlja tokom tinejdžerskih godina ili u ranom odraslom dobu, uzroci javljanja anksioznosti su različiti. Hipnoza nam omogućava da kod svakog klijenta odkrijemo tačan uzrok problema. Veoma često je anskioznost povezana sa velikim životnim promenama koje su potencijalno stresne: Završetak studija, venčanje, rođenje prvog  deteta itd. Kada se javi anksioznost u odredjenoj situaciji tada podsvest počne da izbegava takve situacije jer ima jedan primarni zadatak u životu, a to je da vas zaštiti. Ako vas  nešto uplašiti ili ozbiljno osramotiti podsvest će nastojati da izbegne istu situaciju. To je ono što se zove tehnika  izbegavanja. Problem se javlja kada pocnemo da izbegavamo situacije koje su svakodnevne kao što su samostalano kretanje, odlazak medju ljude, cekanje u redu, lift, autobus, javni nastup i svim tim izbegavanjem ozbiljno narušimo kvalitet života i sebi i nama najbližim ljudima. Zato neki ljudi čvrsto odluče da naprave promenu u svom životu uz pomooć hipnoze.

Kontaktirajte psihologa Aleksandra Jankovića